Iako je dolazak njihovog deteta na svet trebalo da im bude jedan od najsrećnijih trenutaka u životu, zbog lošeg iskustva u porodilištima u Srbiji jedanaest odsto majki u anketi beogradskog „Centra za mame“ izjasnilo se da više neće rađati. Sa druge strane, nadležni tvrde da su, bez obzira na siromašno zdravstvo, uslovi u porodilištima dobri i da nema razloga za strah od odlaska na porođaj.
Vanesa Marčeta, koja je na porođaju u jednom beogradskom porodilištu imala 33 godine, rekla je za RSE da je od babice doživela pravu torturu.
„Problem je nastao kada sam zatražila carski rez jer sam imala jake bolove. Odmah mi je rekla da sam mnogo bezobrazna. ’Doktor je danas imao jedanaest carskih rezova, pa zar misliš da će zbog tebe jedne da bude i dvanaesti’, bile su njene reči. Onda su mi dali indukciju i u boksu me samu ostavili šest sati u nenormalnim bolovima. I kada sam plakala ona je dolazila i vikala na mene. Rekla mi je da bi mi bolje bilo da ćutim i da se porodim, nego da tu dramim.“
Tu se Vanesine porođajne muke nisu završile, već su postale još veće kada je zbog neizdrživih bolova pozvala anesteziologa.
„Bukvalno sam molila tu ženu, onako polugola, da mi da epidural jer više nisam mogla da izdržim. Kada je to videla, babica je besno uletela uz salve uvreda i kritika, kako se ja to ponašam, odakle mi pravo da nju preskačem... Onda je rekla da ja glumim da me boli, kako me nije sramota, da sam toliko razmažena da tražim da se sada troši materijal na mene. Ostala sam u šoku.“, rekla nam je Vanesa.
I ovaj primer, kao i najveći broj žalbi u anketi, kaže za RSE Jovana Ružičić iz „Centra za mame“, pokazuje da porodiljama najviše smeta nedostatak empatije medicinskog osoblja.
„Jednostavno su napravili da porođaj sa njihove strane izgleda kao potpuna rutina. Ali to često znači da se žena ni za šta ne pita. Mi smo posle ovog istraživanja zabrinuti zašto je tako.“, kaže Jovana Ružičić
Većina anketiranih žena u regionalnom projektu „Sloboda rađanja“ požalila se na neprijatna iskustva u porodilištima. Mnoge od njih tvrde da su omalovažane tokom porođaja, dok je samo nešto više od trećine majki izjavilo da su mogle da odluče kako će da se porode.
Radomir Aničić, specijalista ginekologije i akušerstva u beogradskom porodilištu Narodni front, kaže za RSE da je svestan da su neke kritike opravdane ali da je ipak, s obzirom na to da uslovi u zdravstvu nisu idealni, usluga na potrebnom nivou.
„Od samog starta između lekara i pacijenta postoji komunikacija. I nijedna medicinska procedura ne obavlja se bez njegove saglasnosti. Apsolutno sve vreme trudnoće, pa i u samom porođaju, razgovara se i preporučuje ono što bi bilo najbolje za trudnicu.“, objašnjava Aničić.
Porodilje najbolje prolaze u Beogradu
Kvalitet tretmana u porodilištima razlikuje se širom zemlje, ukupno ih u Srbiji ima 55, pa je opšte poznato da porodilje najbolje prolaze u Beogradu, gde je medicinsko osoblje najbrojnije, najstručnije, i oprema najbolja. Ali, skoro da zvuči neverovatno da se dve trećine anketiranih žena požalilo da su tokom porođaja bile gladne, a čak petina žedna.
Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, kaže za RSE da su nadležni, i u lošim ekonomskim uslovima u kojima se zemlja nalazi, pokazali da ne beže od problema.
„Odmah smo dali jasne smernice za unapređenje ishrane trudnica i porodilja u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Sigurno da ima prostora za rad na boljoj komunikaciji i empatiji, i na tom polju ćemo i dalje preduzimati aktivnosti.“, podvlači Vekić.
Opšti utisak nezadovoljnih stanjem u porodilištima je da su ona postala mesta gde trudnice dolaze sa strepnjom i borave u neprijatnoj atmosferi, gde im niko ne pomaže niti objašnjava šta se događa pri porođaju.
Radomir Aničić, koji je više od decenije jedan od najomiljenijih lekara u GAK Narodni front, klinici u kojoj se godišnje rodi više od 7.000 beba, kaže da treba imati razumevanja za odgovoran posao koji rade on i njegove kolege.
„Pogotovu u situacijama u kojima su komplikovani porođaji, gde se borimo za zdravlje i život i deteta i majke. Tada se hitno reaguje i možda u tim trenucima nema vremena da se bude emotivan prema pacijentu, da se dugo nešto objašnjava... Već se hitno završava situacija, a pacijentu se to vrlo konkretno objasni.“, kaže Aničić.
Problem mita i korupcije
Iako istraživanje „Centra za mame“ nije obuhvatilo sve aspekte problema sa kojima se susreću porodilje, već se samo bavilo odnosom prema ženama, one su imale priliku da upišu i druge najvažnije utiske.
Među njima je, tvrdi Jovana Ružičić, bilo puno priče o mitu i korupciji.
„Vrlo često se desilo da su žene koje su popunjavale upitnik ostavile sledeći komentar: Moji odgovori su dobri samo zato što sam imala dobru vezu. Ili samo zato što sam puno platila da imam tu vezu.“, ističe ona.
Priče da se lekarima daje od nekoliko stotina, 500 ili više, evra čuli su i u Ministarastvu, čak je bilo i nekoliko hapšenja nesavesnih lekara. Berislav Vekić podseća da je ovih dana otvorena antikorupcijska telefonska linija.
„Naš stav je jasan – nulta tolerancija prema korupciji. Svi koji u zdravstvenim ustanovama primaju mito moraće da trpe sankcije.“, naglašava ovaj zvaničnik ministarstva.
Doktor Radomir Aničić kaže da, uprkos pojedinim primedbama, najveći deo majki sa svojim bebama odlazi srećno iz porodilišta.
„Slobodno mogu da kažem da kada se emocije malo smire, i kada pacijentkinje sagledaju kakvu su uslugu dobile, više od 99 odsto njih izađe apsolutno zadovoljno.“, uverava doktor Aničić.
Vanesa Marčeta, majka sa početka ove priče, iz porodilišta je izašla sa zdravom devojčicom ali i sa dilemom da li bi se opet usudila da rodi.
„Iskreno, kada samo pomislim na porođaj ja se stresem. I ne bih ponovo, zbog svega što sam tamo proživela. Opet, moju Petru kad pogledam sutra bih rodila još jedno dete. Ali kada se setim kroz šta bih sve opet trebalo da prođem... Bogami se dobro razmislim, i ne verujem da ću.“, naglašava Vanesa Marčeta.
Iako su statistike ovog istraživanja na osnovu svedočenja 2.500 porodilja u Srbiji pesimistične, nevladin sektor ima optimizam da bi stvari mogle brzo da budu bolje.
Jovana Ružičić veruje da bi se i malim promenama dobilo mnogo.
„Dok ne bude uspostavljen mehanizam kontrole lekara, koji će da ih sankcioniše ako urade nešto loše, bićemo prepuštene same sebi.“, zaključuje Jovana Ružičić.
