Na Kosovu vladaju nedoumice oko osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine, kao rezultat istrage američkog tužioca Klinta Vilijamsona, a na osnovu izveštaja Dika Martija o trgovini organima Srba od strane bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
Analitičari ocenjuju da bi državnost i imidž Kosova bili teško pogođeni u slučaju da domaće vlasti ne uspeju da osnuju Specijalni sud i da tu odgovornost prepuste Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Skupština Kosova je u aprilu 2014. podržala formiranje ovog suda. Trenutno se radi na izradi potrebnog zakonodavstva, a za ovo pitanje biće potrebne i ustavne promene, što podrazumeva dvotrećinsku većinu. Trenutna opozicija se, međutim, izjasnila da je protiv osnivanja ovog suda, jer je on štetan po Kosovo, a nesigurni su i pojedini glasovi vladajućeg Demokratskog saveza Kosova, jer njegovi poslanici traže da se osigura da će ovaj sud istražiti i posleratna, politička ubistva njegovih funkcionera.
Analitičari kažu da je Kosovo sada već preuzelo međunarodnu odgovornost da osnuje ovaj Sud.
Naim Rašiti, analitičar Balkanske grupe za politiku, u izjavi za RSE navodi da bi bilo strašno ukoliko ovu obavezu preuzme Savet bezbednosti. U tom slučaju, ’rok trajanja’ tog suda bi bio neograničen, i on bi stavio pod znak pitanja subjektivitet i državnost Kosova, dodaje Rašiti.
„Ukoliko jedan takav sud formira Savet bezbednosti, koji bi onda dobio sasvim međunarodni karaktera, ceo mandat suda bi bio samo u rukama UN-a. Bilo bi isto kao u sučaju ostalih međunarodnih sudova ili administracija, kao što je bio i slučaj administracije UNMIK-a“, kazao je on.
Analiričar Dren Dolji iz Grupe za pravne i političke studije, navodi da je osnivanje suda međunarodna obaveza Kosova, i da ukoliko se suprotno desi, posledice po Kosovo su velike.
„U suprotnom UN će formirati ovaj sud u skladu sa Rezolucijom 1244, a time bi se državnost Kosova u međunarodnim odnosima u potpunosti negirala. Štaviše, osnivanje takvog suda od strane UN-a imalo bi velike posledice po imidž Kosova u budućnosti“, kazao je Dolji.
Iako je ovaj proces problematičan, on dodaje da Kosovo mora da dokaže svoje sposobnosti kao država, i da ispunjava preuzete odgovornosti .
„Osnivanje Specijalnog suda označio bi doprinos Kosova u ojačavanju imidža, kao zemlje koja je u stanju da sprovodi sve međunarodne obaveze koje je preuzela Skupština u prošlom mandatu“, ističe Dolji.
Analitičar Rašiti navodi da je ova obaveza i jedan od uslova EU, bilo da se radi o liberalizaciji viza, ili o okončanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Takođe, dodaje on, prijateljske države Kosova ne žele da ovaj proces preuzme UN, kada bi se Kosovo inače ponovo blokiralo od država koje nisu priznali nezavisnost.
„Međunadorni faktori, Brisel i Vašington, hoće da ovaj proces ostane Kosovu i EU, i da se ne širi van tog okvira zato što neprijatelji Kosova mogu upotrebiti ovo za narušavanje državnosti. Kosovo ne sme da dozvoli da jedan taakv sud ostane sa otvorenim mandatom, jer će se tako degradirati državni subjektivitet“, kaže Rašiti.
Ministar pravde Hajredin Kući nedavno je pred parlamentarnim Odborom za zakonodavstvo objasnio nacrt zakona o procesu osnivanja Specijanog suda. On je kazao da će Specijalni sud za ratne zločine biće u Holandiji, iako još uvek nema sporazuma o tome. On je dodao da je dokument izradila Evropska komisija i da će se stavovi usaglasiti.
U međuvremenu, predsednica Kosova Atifete Jahjaga je u intervjuu za kosovski dnevnik "Koha Ditore" kazala je da će Specijalni sud biti formiran, jer je to međunarodna obaveza koju je Kosovo preuzelo.
"Kosovo za sva vremena treba da okonča jedno poglavlje svoje prošlosti i proces formiranja Specijalnog suda će se nastaviti i okončati. Mi smo preuzeli međunarodnu obavezu koja je usvojena u Skupštini Kosova prošle godine sa dve trećine glasova poslanika. Sada smo pri okončanju te obaveze koju imamo", kazala Jahjaga.
Potpredsednik Skupštine Đavit Haljiti, inače bivši šef logistike OVK-a, u intervjuu za kosovski javni servis RTK u ponedeljak je poručio da niko nema razloga da se plaši Specijalnog suda.
