„Meni je jedino žao zašto se uz alterntivu B ne upoređuje i mogućnost C, a to je zašto već jednom ne napustimo Železaru i prestanemo da prosipamo novce oko Železare“, kaže za RSE ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević nakon odluke Vlade Srbije da ne potpiše ugovor sa američkom kompanijom Esmark o preuzimanju većinskog udela u Železari Smederevo.
"Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital ili da neće biti potrošene sve sirovine nakon čega bi fabrika bila napuštena", rekao je Vučić.
"Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital ili da neće biti potrošene sve sirovine nakon čega bi fabrika bila napuštena", rekao je Vučić.
U ponedeljak se ide na javni poziv za potpisivanje menadžerskog ugovora, a krajnji cilj je da druga peć bude pokrenuta krajem godine.
"Vlada planira da poveća proizvodnju Železare na milion tona čelika u početku, da bi nakon paljenja druge peći krajem godine, prozvodnja bila dodatno uvećana na 1,5 ili 1,6 miliona tona čelika“, rekao je Vučić.
"Više neće biti curenja novca u Železari. Što smo pomagali do sada, pomagali smo“, rekao je premijer.
RSE: S obzirom na argumente koje je izneo premijer Aleksandar Vučić kako Vam izgleda odluka Vlade da ne prihvati ponudu Esmarka?
Kovačević: Mi nemamo dovoljno informacija šta je pravi razlog. Danas je premijer pominjao obrtna sredstva, da su obezbeđena 170 miliona dolara, novine su do sada pisale o 90 miliona materijala, pa onda se priča o tome da su hteli da se zaštite da se ne utroši materijal pa ode strani partner. Međutim, ako se misli da se bolje koriste kapaciteti to su relativno male cifre koliko je neophodno uložiti i za obrtna sredstva i za osposobljavanje čitavog postrojenja. Tako da mislim da nemamo pravu informaciju u čemu je bila glavna razlika. Ja pretpostavlja da je Esmark nalazio da je Železara sada na pragu rentabilnosti i da je dosta teško preći na plus a ne zabeležiti gubitak i da je u tim pregovorima bilo prevaljivano na nas suviše rizika. Isto tako ne znamo od samog početka zašto smo uopšte mi predlagali da oni uzmu 80,01 odsto a ne 100 odsto. Tako da su ovde i pregovori bili malo neobični, država pregovora kao manjinski ulagač koji ima 20 odsto, istovremeno neko ko ima čitav budžet, ko može da menja regulativu ako treba i tako dalje. Sve je nekako bilo ne tako lako razumeti. Meni je jedino žao zašto se uz alterntivu B ne upoređuje i mogućnost C, a to je zašto već jednom ne napustimo Železaru i prestanemo da prosipamo novce oko Železare.
RSE: Sada se ide na javni poziv i traži se menadžer za Železaru. Koliko Vama izgleda realan cilj koji je premijer izneo da se krajem godine pokrene i druga peć?
Kovačević: Zašto bi pokretali drugu peć kad na godišnjem nivou radi od 340-350 hiljada tona, za tu svrhu je dovoljna jedna peć. A što se tiče angažovanja menadžera to je izvodljivo jedino ako nađemo takvog a dosta je mala verovatnoća da ćemo ga naći. Mi smo po sadašnjoj prodajnoj ceni na tržištu prodavali limove za nižu cenu od onoga koliko nas je koštao materijal da ih napravimo. Ako bi našli menadžera, ako bi ugovorili da je njegova naknada u nekoj srazmeri sa poboljšanim poslovnim rezultatom i ako bi to sve rezultiralo u pozitivnom poslovanju Železare to bi bilo jako dobro. Ali mislim da to nije naročito verovatno. Već petu godinu imamo Železaru u koju sipamo novce i pokrivamo njene gubitke i njene kredite otplaćujemo. Tako da mislim da je velika šteta da se upoređuje i jedna i druga mogućnost.
"Sa MMF-om je sve u redu i pod kontrolom ali to ne znači da smo rešili problem Železare", rekao je Vučić na pitanje kako će ova odluka uticati na sporazum sa MMF-om.
"Sa MMF-om je sve u redu i pod kontrolom ali to ne znači da smo rešili problem Železare", rekao je Vučić na pitanje kako će ova odluka uticati na sporazum sa MMF-om.
RSE: Premijer tvrdi da nema problema sa MMF-om i EU u vezi sa Železarom. Mislite li da nema bojazni da može doći do nekih nesporazuma?
Kovačević: Treba čitavo vreme voditi računa da su interesi nas građana i naše vlade jedni a Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije drugačiji. EU je važno da nas u nekoj dinamici uskladi sa svojim pravilima što znači da je možda i sklona da prolongira subvencionisanje. A što se tiče MMF-a njemu je vrlo važno da mi ostanemo platežno sposobni i likvidni prema ostalom svetu. Tako da je i za jednu i za drugu stvar manja šteta ako krenemo i dalje sa ostvarivanjem gubitaka, nači će se neki načini da to i jedna i druga institucija prihvate, ali je najvažnije što je to za nas u sadašnjoj situaciji velika šteta. Mi moramo da razmišljamo da imamo strašno male investicije iz budžeta, pa imati te male investicije da idu u Železaru, pa da to i dalje rezultira sa gubicima koje onda pokrivamo, to je dodatna nepotrebna potrošnja. To bi morali da potpuno izbegnemo.
