Ponovo, iz vrha vlasti upozoravaju da se sprovode “orkestrirani napadi”, protiv nosećih državnih institucija. Ovo je, nesumnjivo, postala uobičajena politička praksa u kojoj se na svaku (od benignih do krajnje ozbiljnih) kritika odgovara optužbama za zavere koje stoje u pozadini. Od juče na listu je dodat i slučaj Diković.
Najviši državni zvaničnici, počev od premijera i predsednika, prosto se utrkuju da nam dokažu kakoje reč maltene o zaveri uperenoj protiv države. Napad na državne institucije, izazivanje nestabilnosti u državi, rušenje vlasti premijera Aleksandra Vučića, papagajski se ponavlja na svaku kritiku ili ukazivanje na problem.
Reagovanja najviših nosilaca vlasti na navode Fonda za humanitarno pravo, na predstavljanju knjige „Dosije: Rudnica“, da poseduje dokumente koji ukazuju na to da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković odgovoran za ratne zločine na Kosovu samo su poslednji u nizu takvih primera.
Jedno je promeniti politički program ili geopolitičku orijentaciju a drugo je promeniti autoritarnost u sebi, kaže filozof Vladimir Milutinović.
“Naši vodeći političari misle da iako formalno možeš da ne budeš autoritaran, na primer mogu da napišu zakone iz EU ili nešto slično, na nivou govora možeš da budeš, možeš da kažeš šta hoćeš. Pa, na primer, možeš da kažeš da opozicija ruši Srbiju ili da oni koji kritikuju tebe hoće da sruše Srbiju kao što smo čuli. A čini mi se da je to `oni hoće da sruše Srbiju ili neće uspeti da sruše Srbiju` ako govorite o opoziciji ili javnosti definicija autoritarnosti, to možete da upišete u udžbenik. Znači, onaj ko je autoritaran političar će to govoriti za opoziciju”, kaže Milutinović.
Na navode o Dikoviću, koje je Fond za humanitarno pravo inače izneo prvi put još pre nekoliko godina za vreme vlasti demokrata, premijer Aleksandar Vučić je odgovorio da jedan deo političke javnosti i političara pokušava da sruši sve ono što je u Srbiji dobro.
„Pošto oni ne uživaju nikakvo poverenje u narodu važno je da se sruše sve institucije i svi ljudi koji nešto dobro znače ili koji predstavljaju nekakvu nadu za naš narod“, rekao je Vučić.
Predsednik Tomislav Nikolić odmah je primio načelnika Generalštaba uz ocenu da postoje pojedini krugovi koji žele po svaku cenu da izazovu nestabilnost u Srbiji i da je vrate u haos. Šef diplomatije Ivica Dačić otišao je i korak dalje rekavši da “ovi napadi imaju za cilj slabljenje Vojske Srbije i države Srbije, ali su upereni i protiv regionalne stabilnosti". I da ne nabrajamo dalje.
Na nadležnim institucijama je da se bave navodima o tome da li je načelnik Generalštaba umešan u ratne zločine ili ne. Ali jedno od pitanja koje je ovaj slučaj naglasio jeste i zašto se vlast uvek okreće izmišljanju državnih neprijatelja kad god joj se nešto prigovori ne samo kada je reč o ozbiljnim optužbama već i najbenignijim.
Premijer Aleksandar Vučić uz to u svom već prepoznatljivom maniru uzvraća: “slušamo neverovatne priče, kao da nam je otprilike neko u FAP- u ostavio zlatne poluge a ne da 20 godina nije izašlo ništa iz FAP-a i da smo samo gubili po 10 miliona eura na godišnjem nivou, kao da su nam u Železari ostavili zlatne poluge a ne gubitak od 10 miliona eura na mesečnom nivou, a onda vam krenu sa jedne strane napad na Vojsku, s druge strane napad na Vojsku”.
Opozicija pak, s pravom tvrdi da napad na čelnike režima nije napad na državu.
„Zamena teza da je pitanje nekog NGO, ili pretpostavka, ili čak i optužba nekog NGO da je načelnik Generalštaba vršio ratne zločine ili učestvovao u vršenju ratnih zločina, atak na državu je potpuno netačna stvar. Taj fond je već to rekao, general Diković ih tuži, prema tome to je pitanje koje je već bilo u javnosti, koje nema nikakvog načina da ponovo izazove nekakvu nestabilnost ili strah kod građana. To je nešto što treba da reše nadležni organi“, podseća lider Nove stranke Zoran Živković.
A još se nije slegla ni prašina oko Zaštitnika građana Saše Jankovića koji je takođe optuživan za napad na institucije bezbednosti samo zato što je radio svoj posao. Neposredno pre toga slično su prošli i novinari BIRN-a zbog navoda o jednom tenderu. Prikačeno im je da skoro pa da ruše vladu.
„Premijer, kao uostalom i svi pripadnici njegove stranke, uključujući i predsednika, su možda promenili politiku ali nisu promenili sebe“, kaže dramski pisac Nenad Prokić, koji je po dolasku Vučića na vlast verovao da on ima reformski potencijal zbog politike približavanja EU.
„I u slučajevima da im se neko suprostavi oni reaguju na onaj način na koji smo mi navikli da ih gledamo godinama. I to nije dobro. Ja i dalje mislim da on ima određeni reformski potencijal makar zbog toga što i dalje ima toliku podršku. Nervoza će rasti sa padom te podrške i ti ispadi i greške, kao u slučaju da je napad na njega napad na državu, po logici stvari vodi ka uverenju u koje on sam sebe uverava da je on država.
Država je mnogo širi pojam od premijera, tako da napad na premijera nikako ne može da bude napad na državu osim u flagrantnim slučajevima atentata i ne znam čega. Ali u slučaju neslaganja mišljenja, reagovanja na nervozan način koja smo do sada videli 333 puta uz jedno što bi se u pozorištu reklo kabotenstvo kada se ne napada, patetiku pri davanju izjava kada mu se ulizuju a nervozu pri davanju izjava kada mu se ne ulizuju mislim da sve to ukazuje na određenu nesigurnost i ličnu i povodom posla koji treba da se obavlja“, smatra Prokić.
U međuvremenu je Kuća ljudskih prava i demokratije, koju čini više nevladinih organizacija, zatražila od Skupštine Srbije da zbog rušenja vladavine prava smeni ministre odbrane Bratislava Gašića, unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, pravde Nikolu Selakovića i rada Aleksandra Vulina jer "već godinama kontinuirano narušavaju pravni sistem države, ruše vladavinu prava, gaze podelu vlasti i ozbiljno ugrožavaju razvoj demokratije“. Kao primer se, između ostalog, navodi i slučaj sa Zaštitnikom građana koji još uvek trese ovdašnju javnost. A upravo je reč o ministrima koji se najviše trude da oponašaju stil premijera.
