Tri meseca ostalo je do isteka krajnjeg roka predviđenog za završetak procesa digitalizacije u Srbiji. Prelazak na novi sistem emitovanja televizijskog signala najavljuje se kao tehnološka revolucija koja će temeljno promeniti kontakt između medija i publike. No, osim kristalno jasne slike i kvalitnog tona, digitalizacija zbog maglovite zakonske regulative preti da donese i monopolizaciju medijskog tržišta, što bi pre svega mogli da osete građani.
Kampanja za za prelazak na digitalni signal u punom je jeku, s obzirom na to da Republika Srbija do 17. juna ima rok da završi izgradnju mreže repetitora i prijemnika koji će u celoj Srbiji obezbediti prijem digitalne slike. Prijemnici su namenjeni građanima koji su do sada pratili TV kanale preko analogne antene i starih televizora, dok oni koji program prate preko kablovskih i satelitskih operatera ili Interneta tu mogućnost već imaju.
Javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze", koje sprovodi ovaj projekat, ima obavezu da izgradi nešto više od 200 emisionih stanica. Prema rečima Dragana Mojovića, zamenika direktora "Emisionih tehnika i veza", do sada su izgrađena 73 predajnika i repetitora, čime 93 posto građana Srbije može da gleda digitalnu televiziju. On dodaje da su sredstva koja građani treba da ulože u digitalnu TV minimalna.
"Potreban im je samo uređaj koji se zove ’set top box’ ili novi televizor koji taj uređaj ima fabrički ugrađen u sebi. Kupovina ’set top boxa’ je višestruko jeftinija od pretplate na kablovsku televiziju. to je ono što većina građana još uvek ne zna ili nije u mogućnosti da sazna. ’Set top box’ na tržištu može da se kupi po ceni od 2.500 do 3.000 dinara, a najjeftiniji paket za kablovsku televiziju iznosi oko 1.300 dinara. Osim toga, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija priprema i besplatne uređaje - oko 180.000 - za najsiromašnije kategorije stanovništva Srbije", kaže on.
U beogradskim prodavnicama tehno robe "set top box" postaje sve traženiji artikal. To nam je potvrdila i Bojana Mijović, zaposlena u jednoj ovakvoj radnji u centru grada.
"Prodaja je skočila za stotinak posto. Ljudi se dosta raspituju, zainteresovani su za to. Uglavnom su to penzioneri koji imaju probleme sa starim televizorima, pogotovo van Beograda. U dilemi su koji model da uzmu. Svašta im se nudi na tržištu. Recimo da je model od oko 4.500 dinara dobar, stabilan, lak za povezivanje", objašnjava naša sagovornica.
Nakon što izdvoje između 20 i 35 evra za neophodni uređaj, građane očekuje revolucionarna promena u odnosu na dosadašnje iskustvo gledanja TV programa. Tako bar tvrde poznavaoci prilika.
"Sa digitalnom televizijom nema smetnji u slici i tonu, nema ’snega’ niti šuštanja, jer digitalna tehnika obezbeđuje prijem istog kvaliteta slike i tona kakvi su kamerom i mikrofonom načinjeni na mestu snimanja, na primer u studiju ili na terenu", ističe Dragan Mojović, te dodaje:
"Zahvaljujući prednostima digitalne televizije i gluvonemi dobijaju velike olakšice. Velika novina i pogodnost je takozvano ’odloženo gledanje’ emisija, filmova, direktnih prenosa. Ako, na primer, gledalac zbog telefonskog poziva mora da prekine gledanje emisije, ima mogućnost da nakon razgovora pregleda propušteno i nastavi sa gledanjem."
Prema rečima resornog ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, za državni projekat digitalizacije biće izdvojeno ukupno 37,6 miliona evra. Evropska unija finansirala je prvu fazu projekta koja je podrazumevala izgradnju 15 predajnika i repetitora. Za to je EU izdvojila pomoć u vrednosti 11 miliona era.
Pojedini građani koji su već prešli na digitalni signal imaju pozitivna iskustva. Beograđanka Vera Jungbolt se još pre dve godine preko svog kablovskog operatera odlučila za digitlani paket. Kaže da je zadovoljna uslugom, iako nije jeftina.
"Moja iskustva su vrlo pozitivna. Ja sam uvek za napredak i tehnologiju, to me oduševljava. Benefiti su veliki. Nemaš prvo onu sobnu antenu, nismo u kamenom dobu. A, drugo, slika i programi – sve je fantastično. Signal je odličan, slika i ton su božanstveni", tvrdi Jungbolt.
Na naše pitanje, koliko mesečno izdvaja za taj paket usluga, Vera Jungbolt odgovara:
"Dosta. Oko 3.000 dinara. To je dosta za nas penzionere, ali je vrlo isplativo zato što smo mahom upućeni na televizor."
Promene koje donosi digitalizacija će osim gledalaca osetiti i mediji. Dok je u analognom sistemu važilo pravilo "jedan TV kanal jednako jedan TV program", digitalna televizija omogućava mnogo efikasnije korišćenje kapaciteta.
Prema rečima Stanka Crnobrnje, reditelja i teoretičara medija, time se otvara dodatni prostor u etru, pa će medijske kuće morati da proizvode više sadržaja.
"Uzmimo na primer RTS1. On je, ako zamislimo to vizuelno, sa leve i desne strane imao po jedan prazan kanala koje sad digitalizacija oslobađa. ti su kanali bili zauzeti zato što bi u analognom svetu došlo do mešanja signala da nisu postojali ti granični, prazni signali koji su štitli taj jedan program koji je išao u sredini. Sad se to otvara i, recimo, dva kanala RTS-a se pretvaraju u ukupno šest kanala. Kao što je i Hrvatska radio-televizija posle digitalizacije otvorila dva specijalizovana kanala, to isto očekuje RTS kao i sve preostale javne servise, poput Radio-televizije Vojvodine", objašnjava Crnobrnja.
Prostor u etru znači i ulazak "novih igrača", što samo po sebi znači veći izbor za gledaoca. Međutim, u slučaju nepreciznih zakonskih rešenja, učinak može biti i potpuno suprotan, smatraju pojedini stručnjaci. Podsetimo, Narodna skupština je avgusta prošle godine usvojila set medijskih zakona.
Prema rečima Crnobrnje, kablovski operateri su novim zakonima dobili mogućnost ne samo da distribuiraju digitalni sadržaj, već i da ga proizvode. To je, smatra on, problematična odluka koja vodi put monopola.
"Kada sistem takve moći ima još dodatno i dozvolu - čak ga zakon i podstiče - da bude proizvođač sadržaja, onda on može da jednostavno izbaci sadržaje koji sada postoje u njegovoj distribuciji, a koji su u konfliktu sa sadržajem koji je on namerio da proizvodi. Jer to zakon ne reguliše. Koga sad on ima obavezu, sem RTS-a da prihvati, i pod kojim uslovima on može nekoga da izbaci? To je ono što nije dobro za gledaoce. Zato što odjednom sad postoji neko ko u njegovo ime i za njegov račun odlučuje šta je sadržaj koji on treba da gleda", navodi Stanko Crnobrnja i zaključuje da je potrebno preispitati ova rešenja i osmisliti ih na drugačiji način.
