Napad na „Šarli Ebdo“ u Parizu može se nazvati fašističkim zločinom, jer jer je ideološki orijentisan protiv slobode medija, ali i zato što je njegov cilj bio da probudi strah, kaže filozof Alen Badju, na naše pitanje da prokomentariše domete terorističkog napada u Parizu.
Jedan od najznačajnijih francuskih mislilaca, matematičar i dramaturg posetio je od 12. do 14. januara Beograd i Novi Sad, gde je održao nekoliko izuzetno posećenih predavanja. Poznati kritičar kapitalizma i zagovornik novog promišljanja levih ideja, obišao je „okupirani“ bioskop „Zvezda“, u kojem je sa novinarima razgovarao o atmosferi u svojoj domovini nakon nedavnog terorističkog napada, ali i o potencijalima okupacije javnih prostora, te o perspektivi levice.
Autor knjiga „O mračnom raspadu“ i „Drugi manifest za filozofiju“ kaže za Radio Slobodna Evropa da su političke reakcije koje su usledile izuzetno problematične.
„Rekacije na ovaj fašistički zločin su, po mom mišljenju, nejasne, opskurne i opasne. Politički smisao u Francuskoj danas je u organizovanju ljudi ne samo protiv zločina i terorizma, već i protiv svih stranaca. Posledice takve vrste demonstracija u ime slobode izražavanja jeste zapravo ideja da moramo imati jedno mišljenje. Mišljenje da je naša kultura izuzetna, a da je sve što je strano veoma loše“, kaže Badju.
Političari su iskoristili priliku da mobilišu javnost i stvore dojam lažnog jedinstva, dodaje Badju i navodi primer nedavno odražnog Marša solidarnosti u Parizu, gde su na čelo stali evropski i svetski zvaničnici.
„Svi su bili tamo – Merkelova, Oland i svi drugi. Takođe, i Netanjahu koji je odgovoran za masakr pre nekoliko meseci. Ubijeno je 400 dece bez ikakvog razloga. Tako da smo imali velike demonstracije protiv zločina, a na čelu tih demonstracija bar jednog zločinca. To je sve opskurno i konfuzno.“
Na pitanje medija, hoće li teroristički napad u Parizu ojačati položaj ekstremne desnice u Evropi, Badju odgovara potvrdno i dodaje da neoliberalni sistem generiše netrpeljivost.
„Ideja da su za našu tešku situaciju odgovorni stranci konstantna je u kapitalizmu u vremenu krize. To je bila funkcija Jevreja tokom 1930-ih u Nemačkoj i šire. Danas tu funkciju imaju siromašni ljudi koji iz Afrike i sa Bliskog Istoka dolaze da bi preživeli. Ta situacija je užasna, jer u tim njihovim zemljama bukte ratovi, države su razorene, ne samo zbog građanskih ratova, nego i zbog vojne intervencije Zapada“, objašnjava ovaj filozof.
Konferenciju za medije Badju je u Beogradu održao u bioskopu „Zvezda“, čiju je „okupaciju“ od strane aktivista javno podržao.
„To je bio javni prostor, kao bioskop, a privatna svojina je uništila to mesto ne radeći ništa sa njim. Naravno, ’okupacija’ se napada zakonom o privatnoj svojini, ali je ovo zapravo vraćanje prave svrhe ovom prostoru. Zločin, po mom mišljenju, nije u ovoj restituciji, već je zločin bila privatna svojina.“
Levica je, smatra Badju, pred izazovom da stvori novi koncept jedinstva koji će biti suprotnost jedinstvu kapitala koje danas vlada.
„Vaša zemlja je dobro mesto za tako nešto, ne samo ovakvim okupacijom koja je važna, nego i zato što sa vašim iskustvom prethodne forme komunizma možete ponuditi neke nove predloge. Taj vaš prvi pokušaj je možda bio neuspešan, ali smo na dobrom mestu da uvidimo te greške i učestvujemo u definisanju novog komunizma.“
Badju zastupa tezu o eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta. On, međutim, smatra da danas revolucija ima mnogo šire značenje od radikalnog menjanja jednog sistema.
„Na primer, šta ćemo da uradimo kada okupiramo neki prostor? Najpre okupiramo neko mesto – to je revolucija – a nakon toga moramo nešto da stvorimo. Moramo se organizovati sa ljudima i napraviti nešto, ali ne samo za grupu koja organizuje okupaciju. To postaje pitanje na kojem se daju različiti predlozi“, ističe Badju.
Svoje gostovanje u Srbiji Alen Badju je završio u Novosadskom pozorištu gde je u sredu uveče govorio o “Obaveznom pozorištu”, zasnovanom na tezama iz njegove knjige “Rapsodija za teatar”.
