Parlament Ukrajine doneo je odluku da napušta vojnu neutralnost i time zauzeo kurs prema mogućem članstvu u NATO, što je Rusija odmah proglasila „neprijateljskim gestom“.
Predlog zakona, koji je predsednik Ukrajine Petro Porošenko podneo 18. decembra, u parlamentu je podržalo 303 poslanika, što je 77 glasova više od minimuma potrebnog za usvajanje predloga, dok je samo osam poslanika glasalo protiv.
Ukidanje tog statusa će Ukrajini omogućiti da se pridruži drugim vojnim savezima, a sama odluka predstavlja na neki način promenu zakona u pogledu unutrašnje i spoljašnje politike u odnosu na status neutralne zemlje koji je ozvaničio nekadašnji predsednik Viktor Janukovič 2010. godine ostavljajući Ukrajinu potpuno nezaštićenom u odnosu na spoljašnju agresiju i pritiske.
Agencija AFP prenosi da je Zakon o vojnoj neutralnosti Ukrajina usvojila pod pritiskom Rusije.
U obrazloženju odluke se kaže da „agresija Ruske Federacije protiv Ukrajine i nelegalna aneksija Krima... uključujući i vojnu intervenciju na istoku zemlje“ i ostale vrste pritiska stvaraju potrebu za „mnogo efekasnijim načinom garantovanja nezavisnosti, suvereniteta, bezbednosti i teritorijalnog integiteta“.
Obraćajući se poslanicima u Kijevu pre glasanja, ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin rekao je da ukidanje neutralnog vojnog statusa ističe opredeljenost zemlje ka okretanju Evropi i Zapadu, prenela je agencija Rojters.
"To će voditi integracijama u evropskom i evro-atlantskom prostoru", rekao je šef ukrajinske diplomatije.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko kazao je da se „status neutralnosti Ukrajine pokazao kao neefikasan u kontekstu obrane zemlje od agresije i pritiska.“
„Činjenica da se Ukrajina nalazi u ‘sivoj’ tampon zoni između moćnih sistema kolektivne obrane na duže staze je dodatni izazov za našu državu“, poručio je Porošenko.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je s druge strane da je usvajanje ukrajinskog zakona kontraproduktivno.
"To samo jača konfrontaciju i stvara iluziju da se usvajanjem takvih zakona može rešiti duboka unutrašnja kriza u Ukrajini", rekao je Lavrov.
Kako je kazao, daleko produktivniji put, razuman put je "da se najzad započne dijalog sa onim delom vlastitog naroda koji su potpuno ignorisali kada su vršili državni prevrat".
„Nema drugog puta. Samo ustavna reforma uz učešće svih regiona, svih političkih snaga Ukrajine može da da ispravan ton i upravo s obavezom da počne takvu reformu ukrajinsko rukovodstvo je stavilo potpis još u aprilu ove godine na sastnku u Ženevi“, naveo je Lavrov.
Ruski predsednik Vladimir Putin svojevremeno je pokušao da je objasni kako je ruska aneksija Krima bio način da se spreči raspoređivanje NATO trupa na ovom ovom strateški važnom poluostrvu.
Glasanje u ukrajinskom parlamentu može da podigne, prema mišljenju dobrih pozvalaca prilika u tom regionu, tenzije uoči nove planirane ture pregovora o uspostavljanja mira na istoku zemlje na kojima bi trebalo da učestvuju predstavnici Ukrajine, Rusije, separatista i OEBS-a.
