Nakon pretnji koje su poslednjih nedelja dolazile na adresu Tužilaštva za ratne zločine Srbije, zameniku tužioca, Brunu Vekariću, počele su da stižu i jezive SMS poruke u kojima se njemu i njegovoj porodici preti smrću.
„Te pretnje su stvarno monstruozne. Do sada smo imali 70-ak pretnji različith vrsta, ali ovakve do sada nismo dobijali... One stvarno mogu da budu produkt samo delovanja nekog, rekao bih manijaka, koji pominje moju decu, porodicu, silovanja i tako dalje. To je stvarno nešto što me je iskreno uznemirilo i zabrinulo“, rekao je Vekarić za RSE.
Pretnje su počele da stižu u trenutku u kome poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Milovan Drecun pokušava da ospori Vekarićev legitimitet, tvrdeći da je na funkciji nelegano, odnosno da 2003. godine kada je izabran, nije prošao izbor kroz Skupštinu Srbije, već da ga je imenovalo Državno veće tužilaca.
Takođe, pojedine dnevne novine, poslednjih su dana tužiocu Vladimiru Vukčeviću "nalepile etiketu izdajnika", uz tvrdnje da je odavao detalje iz predmeta predstavnicima ambasade SAD u Beogradu.
„To je samo nešto što je kruna ovakve atmosfere“, kaže nam Vekarić i dodaje da je „stvorena atmosfera linča u kojoj se više ne oseća sigurno“.
Vekarić je, takođe, nazvao besmislenim optužbe poslanika Drecuna, dodavši da one dolaze od osobe osumnjičene u predmetu nazvanom "Mediji", a koju Tužilaštvo za ratne zločine vodi protiv osumnjičenih da su ratnih devedesetih učestvovali u ratnom huškanju.
Sam Drecun međutim tvrdi da ne zna ko preti Vekariću i da ne vodi nikakvu hajku, te da to nema nikakve veze sa tim što se, kao ratni izveštač RTS-a, našao na listi osumnjičenih u predmetu „Mediji“.
„Neprihvativo je da se pravo narodnih poslnika da postave poslaničko pitanje karakteriše kao nekakva kampanja protiv nekoga ili hajka“, rekao je nedavno Drecun za B92.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, ukazuje, međutim, da je predmet „Mediji“ daleko složeniji i važniji nego što se u javnosti misli i da nije uverena da poslednji napadi na Tužilaštvo nisu sa njim u vezi.
„Gde god se dirne u one ključne aktere, a mediji su sigurno jedan od tih, odmah nastane jedna vrlo agresivna kampanja i propaganda protiv ljudi koji to rade, u ovom slučaju to je tužilaštvo. Ja smatram da je to vrlo važna istraga i eventualno optužnica na kojoj se radi već nekoliko godina, zato što ona, zapravo, zadire u suštinu priprema tog rata“, kaže Biserko.
Tužilaštvo mora da se odbrani
Pretnje smrću zameniku tužica za ratne zločine, prati i uočljiva tišina, odnosno odsustvo bilo kakve reakcije državnih zvaničnika.
„Svakako su te pretnje za osudu i smatram da je napad na zamenika tužioca, suštinski napad na celo tužilaštvo“, rekao nam je Borko Stefanović, šef poslaničke grupe opozicione Demokratske stranke u Paralamentu Srbije, jedne od nekolicine stranaka koje su se ovim povodom oglasile.
Bruno Vekarić zaključuje da će nastupi jedinih ili izostanak reakcije drugih, na kraju samo naštetiti zvaničnom državnom stavu – borbi za reformske procese.
„Manji sam ja problem... Mislim da upravo ovakvi nastupi mogu da nanesu neku veću štetu jednoj zaista borbi da reforme u Srbiji uspeju na pravi način“, konstatuje Vekarić.
Na pitanje kome i zbog čega odgovara poljuljano Tužilaštvo za ratne zločine Vekarić odgovara:
„Ja ne znam da li se to dešava zbog toga što radimo neke izuzetno ozbiljne predmete, da li je to zato što smo ušli u ’osinjak’ na Kosovu, zločine ne Kosovu, da li je to zato što radimo Srebrenicu, Štrpce... to su izuzetno opasni i kopmleksni predmeti. Ili je to lični stav određenog čoveka koji se sam našao ugroženim i prozvanim. To zaista ne mogu da procenim. Ključna je stvar koji je motiv da se sada jedna respektabilna institucija, priznata u svetu na ovaj način pokušava da uzdrma. To je jednostavno pitanje koje postavljam, a ne nekakva konstatacija.“
Šef poslaničkog kluba opozicionih demokrata Borko Stefanović smatra, međutim, da iza svega što se dešava sa Tužilaštvom za ratne zločine, stoji pokušaj da se dovedu novi tužioci.
„Suštinski cilj je revizija svega do sada, jedno, pod znacima navoda ’nacionalno tužilaštvo’ koje će biti patriotskije kako oni to kažu, a koje korespondira sa ogronim procentom njihovog biračkog tela koje to želi. Dakle, ratni zločini isključivo činjeni nad srpskim narodom, a ne zločini koje su neki iz srpskog naroda počinili nad drugim narodima“, kaže Stefanović.
„Tužilaštvo mora da se odbrani“, zaključuje na kraju Sonja Biserko iz Helsinškog odbora, ukazujući da će dovršavanje procesa za ratne zločine, uskoro biti preneto na regionalne sudove.
„Haški tribunal polako privodi kraju svoj posao, takav kakav je, međutim sada je na regionalnim tužilaštvima da tu stvar obave do kraja i mislim da na našem tužilaštvu leži velika odgovornost u smislu dovršavanja tog posla koji je zapravo na samom početku kada je u pitanju suočavanje ovde u Srbiji i otvaranje dijaloga o odogvornosti za sve ono što se dešavalo. Smatram da bez toga ne može značajnije da se iskorači prema nekoj budućnosti koja bi Srbiju preporučila regionu i Evropskoj uniji“, rekla je Biserko.
Bruno Vekarić je povodom pretnji podneo krivičnu prijavu i istraga je, kako nam je rekao, sada u rukama nadležnih organa.
