Bio je skroman, dostojanstven, dobronameran, diplomata, antikomformista, antielitista, radoznao i hrabar čovek, piše o preminulom Jovanu Ćirilovu njegova dugogodišnja saradnica i selektorka BITEF-a Anja Suša.
Jednom sam čučnula da nešto kažem Jovanu Ćirilovu koji je sedeo na stolici. Nije ni čuo moje pitanje, a već mi je rekao; “Ustani odmah. Nikada nemoj da čučiš pred nekim. To te odmah stavlja u podređeni položaj.” Ovu malu mudrost sam od tog slučaja rado i često primenjivala. Ne znam zašto mi je baš ova anegdota pala na pamet. Možda i zbog toga što me je Jovan uvek podsećao na to da je u javnom govoru važno ispričati anegdotu. Možda i zbog toga što znam da ovo, koliko god se trudila da ga nazovem drugačije, jeste javni govor posvećen njegovoj smrti. A znam i to da on nije želeo govore, baš kao što nije želeo da razgovara o svojoj bolesti, kao da je ona tek neka ogrebotina na koju ne treba trošiti vreme. Kada smo pripremali prošli Bitef, nekoliko nas sa festivala održalo je neformalni sastanak u Jovanovom stanu i on nas je tada obavestio da piše dve knjige i zatim pitao kojoj da se posveti jer samo za jednu ima vremena. Razumela sam da je to bio njegov način da nas pripremi za ono o čemu nije želeo da govori svakodnevnim, praktičnim jezikom, za ono na šta nije želeo da troši vreme. On, Jovan Ćirilov - čarobnjak vremena, koji je razbijao vreme na siićušne čestice i uspevao da u jednom danu bude na nekoliko različitih i stotinama kilometara udaljenih mesta, u različitim državama i različitim vremenskim zonama - odjednom je imao problem sa vremenom.
Komemoracija Jovanu Ćirilovu: Doveo je svet u Beograd
Komemoracija Jovanu Ćirilovu: Doveo je svet u Beograd
Komemoracija teatrologu Jovanu Ćirilovu održana je u Skupštini Beograda. Istaknuti dramaturg i dugogodišnji selektor pozorišnog festivala BITEF biće sahranjen u četvrtak u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.
Rodbina, prijatelji i brojne istaknute ličnosti kulturnog života odali su počast Jovanu Ćirilovu koji je u nedelju u Beogradu preminuo u 84. godini života.
Izveštaj sa komemoracije možete pročitati OVDE.
Na otvaranje poslednjeg Bitefa nije došao, ali je tu svoju odluku krio od nas. Pored mene je zjapilo prazno mesto na koje nisam želela nikoga da pozovem jer sam se nadala, čak i kada je predstava već počela da bi Jovan nekako mogao da se ušunja unutra i sedne na svoje mesto. Nije došao na tu kao ni na druge predstave jer više nije mogao da izlazi iz kuće. Zvali smo ga telefonom da mu kažemo da nam nedostaje a on se samo, rekla bih, nasmejao. I dok sam posle predstave stajala u foajeu, okružena ljudima koji su mi nešto govorili, bila sam potpuno sama. Prrvi put sam osetila da Jovan zaista više nije tu a da taj mali/veliki prostor na Bitefu ne može da popuni nijedna iskrena ili kurtoazna konverzacija sa drugom osobom.
Volela sam i pamtiću te naše bitefovske razgovore, baš kao što volim kako zvuči pojam “bitefoidno” koji je Jovan skovao želeći da objasni da li nešto pripada Bitefu ili ne. U taj jednostavni pojam staje cela veličanstvena i komplikovana istorija ovog festivala i prostora na kom je nastao, njegova slava, sva prihvatanja i osporavanja, sve političke i esnafske intrige, otpor provincijalizmu i šovinizmu, svi burni i mlaki aplauzi protokolarnih i iskrenih gledalaca. “Bitefoidno” znači dobro, važno, hrabro, rizično, uzbudljivo i još mnoogo toga.
Nikada, baš nikada nisam čula Jovana da na nešto žali. Čak ni onda kada više nje mogao da hoda, čak i kada je teško govorio, kada je ležao u bolničkom krevetu i kada je bilo jasno da je čarobnjak potrošio svoju zalihu vremena i čarobne prašine kojom nas je posipao.
Bio je skroman, dostojanstven, dobronameran, diplomata, antikomformista, antielitista, radoznao i hrabar čovek.
I poštovao je druge - čak i kada oni nisu poštovali njega.
I opraštao je.
I uvek je išao dalje u mnogo pravaca.
I poštovao je vreme. I svoje i tuđe.I prošlo i sadašnje. I buduće.
I govorio mi je: “Ako nešto loše mora da se dogodi, ja ne moram da mu idem u susret.”
Još jedna anegdota.
Za kraj koji to nije.
