Haški optuženik Vojislav Šešelj stigao je, nakon više od 11 godina provedenih u Tribunalu, u Beograd. Pušten je na privremenu slobodu zbog lošeg zdratstvenog stanja. Vlada Srbije je dala uslovne garancije za njegovo puštanje. Reč je o čoveku koji je bio izvođač Miloševićevih radova, koji je stvarao atmosferu straha i mržnje, pripremao tle za zločine koji će se dogoditi u ratovima u 90-im godinama. Samo retko je svih ovih dana uoči povratka vođe radikala i haškog optuženika javnost podsećana na zločine za koje mu se sudi u Hagu. Na zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH iza etnička čišćenja u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.
Haški optuženik Vojislav Šešelj se vraća u Srbiju u kojoj su na vlasti njegovi bivši partijski drugovi, a sada, po njegovom sopstvenom iskazu, najveći neprijatelji.
„Politika mi je prioritet, pa tek posle lečenje“ - tu najavu Šešeljevih prioriteta posle povratka u Srbiju, kratko je prokomentarisao književnik Vidosav Stevanović:
„To je politika kao bolest i bolest kao politika.“
Stevanović se priseća Šešelja iz 90-ih kao izvođača Miloševićevih radova:
„Ja sam početkom 1991. godine objavio tekst koji se zvao „Šešeljomilošević“. U tom tekstu sam objasnio kako bi ta jezička nakaza mogla delovati. Milošević je tada imao vlast i obožavanje masa i bio mu je potreban negativan junak iz dva razloga. Prvi je da rastura opoziciju i da zbunjuje javnost a drugi je da uvek može reći: ima jedan gori od mene. Šešelj je disciplinovao, bez obzira na verbalne svađe, obavljao svoju ulogu. Kao što znamo, taj projekat koji je Šešelj navodno branio politički, zvao se Velika Srbija. Mi danas veoma dobro znamo šta je danas ostalo od tog projekta. Srbija iz 90-ih godina nije postala veća, nego manja i bez ikakvih izgleda, bogu hvala, da se dalje širi i da se prave ratovi zbog granica. Znači, radilo se o potpunom političkom promašaju. I što se tiče njegove stranke i njega samog politčki, ja mislim da su oni poslednji ostaci Miloševićevog režima i da će njihovim odlaskom možda doći neko novo vreme i neka nova i bolja politika“, konstatuje Stevanović.
Što se činjenice da nema haške presude Šešelju, Vidosav Stevanović kaže da je to veoma loše.
„Haški sud je bio prvi međunarodni sud, velika nada za čovečanstvo da neće mali diktatori i mali dripci svuda praviti ono što se naziva genocid. On je tu svoju ulogu delimično obavio, delimično nije“, kaže Stevanović, ukazujući na političke uticaje na sud. „Nadam se da zbog toga neće biti sasvim diskreditovan. Jer, drugog suda međunarodne pravde nemamo“, kaže Stevanović.
Relativizacija
Tragovi politike 90-ih i Šešeljevih radova i danas su vidljivi u Srbiji. Ako ništa drugo u sećanjima njegovih žrtava i svedoka.
„Ja znam Hrtkovce, ja znam Sremsku MItrovicu, ja znam svoju ulicu iz koje je otišlo mnogo kojih komšija koji su Hrvati, ja pamtim šta je Šešelj značio i šta je radio. Hoću o tome da govorim jer me užasava ova relativizacija gde je on predstavljen kao žrtva i gde se priča isključivo o tome šta se dešavalo u Haškom tribunalu a zaboravlja se zašto je tamo završio“, kaže Maja Sedlarević, predsednica Odbora za evropske imtegracije Skupštine Vojvodine.
Srbija, ma koliko povremeno, kao na primer poslednjih dana kada su u pitanju srpsko albanski odnosi ili kad su u pitanju medijske slobode, pa i povremeno javni govor u radikalskom maniru, podsećala na onu iz 90-tih godina, ipak je drugačija zemlja. Već i zato što je Šešelj, nekadašnja Miloševićeva udarna pesnica, koji je stvarao atmosferu straha pripremajući teren za krvave ratove u kojima je i sam bio akter, sada postao politički marginalac čija stranka nije uspela ni da udje u parlament.
Doček Šešelja u Beogradu
Medijska tabloidna buka oko njegovog povratka, u kojoj nema mesta za podsećanje na ono šta je radio i ko je bio današnji haški optuženik, prolaznog je karaktera. Ono što se ne sme zaboraviti, da se nikad ne bi povratilo, to je Miloševićeva Srbija u kojoj se prihvata sa odobravajućim smehom i aplauzima šovinističke najstrašnije Šešeljeve pretnje, njegovo mahanje pištoljem i zarđalim kašikama, proterivanje nesrba po Vojvodini, poput žitelja sela Hrtkovci, crtanje granica i brisanje celih naroda, makar istrebljenjem ako ne može drugačije, slavodobitno marširanje paravojski sa četničkim kokardama nakon počinjenih zločina na ratištima van Srbije.
U to ime vas vraćamo na trenutak u 90-te godine. Šešeljevi incidenti u Parlamentu i nejgovo gostovanje u jednoj popularnoj zabavnoj emisiji:
Šešelja kao Miloševićevog misionara možda najbolje ilustruje njegov spisak nepodobnih radio i televizijskih novinara koji je pročitan u centralnoj informativnoj emisiji državne TV, najavljen kao spisak „dokazanih izdajnika srpskog naroda i ljudi drugih nacionalnosti koji čine sve da podriju unutrašnje prilike u Srbiji“. Poslušajte deo Šešeljevog spiska:
Svi pomenuti novinari sa Šešeljevog spiska su ubrzo nestali sa radio i televizijskog programa. To je bila najava najveće čistke u jednoj medijskoj kući u Miloševićevoj Srbiji.
Ona druga, mnogo drastičnija etnička čišćenja, ne saopštenjima, već oružjem, uslediće u susednim državama. Pištolj kojim je Šešelj vitlao po Beogradu, opalio je u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.
