Čak 17 posto stanovništva u Srbiji je elementarno nepismeno, pokazuju podaci koje je nedavno iznelo Ministarstvo prosvete. Iako ima pozitivnih primera - poput projekata za opismenjavanje odraslih - testiranja srednjoškolaca pokazuju da trećina njih ne ume da primeni znanja stečena u teoriji, što ih svrstava u kategoriju funkcionalno nepismenih. Razlog za to neki stručnjaci vide u činjenici da je obrazovni sistem u Srbiji i dalje "zaglavljen" u vremenima prošlim.
Vesna Simić ima 49 godina, poreklom sa Kosova, i živi u Kragujevcu. Sve do nedavno bila je među 850.000 ljudi u Srbiji koji nisu završili osnovnu školu. Veštinu čitanja i pisanja uspešno je savladala u svojim četrdesetim godinama, kada se uključila u program "Druga šansa", koji je namenjen osnovnom obrazovanju odraslih.
"Nisam imala roditelje. Na Kosovu je tako bilo - žensko dete ne ide u školu. I tako, strina me niej dala u školu", priča nam ona.
RSE: Kako je izgledalo školovanje? Šta ste tamo naučili?
Simić: Super je bilo. Naučila sam sve. Uglavnom sada mogu da se potpišem. Znam da čitam. Dok nisam imala školu, morala sam ćerku da vučem po opštinama, tamo-vamo, sad nema potrebe. Još nisam našla posao, ali ima šanse. Upisala sam kurs za frizerku.
Program obrazovanja "Druga šansa", u kojem je učestvovala naša sagovornica, uspešno je završilo oko 4.500 odraslih. U projekat, koji je finansirala Evropska unija, bilo je uključeno 70 osnovnih škola sa teritorije cele Srbije. Za realizaciju nastave bilo je oformljeno oko 150 školskih timova, a 1.355 nastavnika prošlo je obuku za rad u obrazovanju odraslih.
Projekat je nakon trogodišnjeg rada završen 2013, ali se program i dalje primenjuje u obrazovnom sistemu. Sada je glavna odgovornost na Ministarstvu prosvete.
"Taj projekat je stvarno postigao veliki uspeh - bio je to jedan od najvećih projekata EU ovde u Srbiji - zato što je taj program ušao u redovan sistem obrazovanja. Tako da taj program obrazovanja i dalje traje. Sada je sve na Ministarstvu prosvete, dakle, da nikako ne odustaje od tog programa obrazovanja, da ga i dalje širi i razvija. Dobro je što održava konstantno isti broj škola, to je tih sedamdeset ustanova širom Srbije i bilo bi dobro da razvija dalje i na druge osnovne škole i time obezbedi održivost celog ovog projekta", kaže za RSE Aleksandra Kokanović, koja je bila deo projekta "Druga šansa".
Uprkos ovim pozitivnim primerima, situacija u Srbiji daleko je od blistave. Ministarstvo prosvete prošlog meseca je saopštilo da je 17 odsto stanovništva nepismeno, te da 23 procenta ima završenu samo osnovnu školu, to jest nema nikakvu stručnu kvalifikaciju.
Da li odgovornost treba tražiti u obrazovnim institucijama, resornom ministarstvu, u porodici, medijima…? Profesor Ranko Bugarski, lingvista, smatra da je jedan od problema to što nije jasno utvrđeno šta bi trebalo da bude cilj obrazovanja.
"Da li je dovoljna neka manje-više elementarna pismenost, da li je treba tražiti u takozvanom dobrom jeziku dobrih pisaca - što se, čini mi se, uglavnom dešava u našem obrazovnom sistemu - ili je danas, možda, važnije osposobiti mladog čoveka za kreativno, uspešno, izdiferencirano vladanje jezičim veštinama raznim vrstama tekstova, uključujući tu, naravno, i književnost, ali samo kao jednu komponentu?", smatra Bugarski.
Ne treba zaboraviti na uticaj medija, štampanih i elektronskih, koji neretko, verovatno nehotice, obiluju nepismenim tekstovima i šturim stilom.
"U onoj meri u kojoj se u medijima plasiraju i afirmišu politički programi, u toj je meri onda i jezik kojim se oni služe prilično obeležen time, odnosno onda se prenosi jezik politike koji je štur, jednoobrazan i ne može se uzeti kao primer dobrog jezika, to jest jezika koji bi dopinosio nekakvom podizanju jezičkog ukusa", ukazuje profesor Bugarski.
No, samo prepoznavanje slova i dekodiranje teksta nije jedini kriterijum pismenosti. Funkcionalna pismenost podrazumeva i praktičnu primenu stečenog znanja koje pojedincu omogućava bolju kontrolu sopstvenog života. Prema nekim podacima, oko 50 odsto stanovništva građana Srbije pripada grupi funkcionalno nepismenih.
Rezultati PISA testova, na kojima učestvuju srednjoškolci, jednako su onespokojavajući. Test iz 2012. pokazao je da otprilike jedna trećina učenika iz Srbije ne ume da primeni znanje stečeno na nastavi.
Uprošćeno, to znači da trećina srednjoškolaca ne ume, uz postavljene parametre, dati tačan odgovor na pitanje tipa: koliko je kreča potrebno da se okreči neka prostorija, ali izuzetno dobro barataju raznim matematičkim formulama i definicijama.
Nevena Buđevac, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, ističe da su, osim zastarelih školskih programa i udžbenika, važan faktor u obrazovanju i nastavnici.
"Iako mi imamo jedan broj zaista sjajnih nastavnika, istraživanja koja sam radila s kolegama pokazuju da postoje i nastavnici koji se samo deklarativno zalažu za to da je važno razvijati kritičko mišljenje kod dece, ali iz različitih razloga oni nisu u prlici da to rade, preopterećeni su programom i tako dalje. Imamo i jedan deo nastavnika koji su, iako nisu u većini, važni kada govorimo o ovoj temi: to su nastavnici koji smatraju da ne treba podsticati razvoj kritičkog mišljenja kod učenika, jer se, kako oni kažu, time narušava autoritet znanja, a time i autoritet nastavnika", objašnjava Buđevac.
Naša sagovornica, međutim, napominje da se ne može sva krivica svaliti na nastavnike koji su, uglavnom, i sami produkt anahronog i krutog obrazovnog sistema koji je odavno odvojen od zahteva koje nameće savremeni život.
Ona tvrdi da je potrebno usvojiti evropske primere u obrazovanju i prilagoditi ih ovdašnjem kulturno-istorijskom modelu.
"Problem je u tome što smo više puta pokretali neke promene, a onda ih zaustavljali i kretali u nekom drugom pravcu - što nije dobro. Većina ljudi će vam reći da je u principu važno da vidimo šta su primeri dobre prakse iz drugih zemalja i da to ne treba doslovno da prepisujemo, već da to nekako treba da prilagodimo. Međutim, čini mi se da se u praksi to ne događa baš tako, odnosno da nismo dovoljno vešti u tome da to zaista uradimo", zaključuje Nevena Buđevac.
