Razgovarao: Arton Konushevci Prevod: Amra Zejneli
Moj sin treba da bude ovde, da bude pored prijatelja, da bude sa majkom, a ne tamo u takvom okruženju, kaže za RSE Pranvera Abazi, majka osmogodišnjeg dečaka Eriona koga je otac Arben početkom jula ove godine odveo na sirijsko ratište. U intervjuu ona govori o odnosu sa sinom i mužem, kao i o tome zbog čega se tek nedavno, skoro dva meseca od otmice, odlučila da ceo slučaj javno obelodani.
RSE: Gospođo Abazi, vaš osmogodišnji sin, Erion, je u Siriji sa svojim ocem, ali bez vaše dozvole. Možete li da se prisetite trenutka kada ste saznali da se on tamo nalazi?
Pranvera Abazi: Ja sam o tome saznala 10. jula, oko 13 časova, preko jedne sms poruke koja je glasila: "Pranvera ja sam u Siriji sa sinom, javiću se ponovo kada budem imao mrežu". Oni su 7. jula izašli iz kuće i mislila sam da idu u Rugovu, zato što je suprug kazao da do četvrtka ima odmor, i da se u petak vraća na posao, te zbog toga odlazi sa sinom.
Dakle, 10. jula sam dobila poruku da nisu u Rugovi, već u Siriji. Bila sam na poslu kada sam dobila poruku – jednom sam je dobro pročitala, a onda sam samo stala... Nisam mogla da verujem. Toga dana sam čekala da se vrate iz Rugove, a ne da dobijem jednu takvu poruku.
RSE: Pre tog dana, a koji se može smatrati i danom otmice Vašeg osmogodišnjeg sina, primetili ste neke promene kod vašeg supruga?
Pranvera Abazi: Ne. On je klanjao (islamski molitveni ritual, prim. A.Z.), bio je vernik, ali o sinu nikada nije govorio – niti da će ga povesti sa sobom... Ništa nisam primetila. Uglavnom je kupovao pantalone sa džepovima, oblačio ih i u gradu i na poslu, ali ništa nešto posebno nisam primetila. Imao je jednu vojnu tašnu kod kuće, ali to je od ranije. Ništa nisam primetila.
RSE: A što se odnosa sa sinom tiče?
Pranvera Abazi: Naši odnosi su bili dobri – isti, kako poslednjih dana, tako i ranije.
RSE: Ovaj slučaj se desio pre dva meseca, ali javnosti ste se tek sada obratili. Zašto sada, a ne ranije?
Pranvera Abazi: Čekala sam da ne dođe, i nisam htela da ovo bude u javnosti – nadala sam se da će se vratiti... Kada sam videla da skoro dva meseca nema ništa od toga, ovo je bilo poslednje – da se obratim javnosti. Iz nedelje u nedelju sam čekala da dođe... Još dva dana, jos tri dana i ništa, a ovo je bio jedini izlaz.
RSE: U javnosti su sada objavljene i fotografije vašeg sina u Siriji. Ko vam je poslao ove slike?
Pranvera Abazi: Ove slike su pronađene na društvenoj mreži Facebook, i poslali su mi ih. Dobila sam ih preko Facebooka. Ko ih je pronašao nije važno, ali su na Facebooku pronađene Jonijeve (Erionove) slike.
Nisam mogla da verujem kad sam ih ugledala! Na jednoj slici Jon je u garderobi koju je imao na sebi toga dana kada su otišli od kuće, a na drugim slikama, vidi se da su zabeležene kasnije, kosa mu je potšišana i obučen je u uniformu – Jon je sada nešto sasvim drugo u poređenju sa onim ranijim.
RSE: Koliko puta ste uspeli da kontaktirate vašeg sina, ili vašeg supruga do sada?
Pranvera Abazi: Sa Arbenom nisam ni jednom komunicirala, a sa Erionom samo jednom – prve nedelje kada je otišao, 15. jula. Pustili su ga jako kratko da priča, veoma je kratko odgovarao na pitanja.
RSE: Kada bi ste imali mogućnost da razgovarate sa vašim suprugom, šta biste ste mu rekli?
Pranvera Abazi: Rekla bih mu da vrati sina... Erion treba da bude ovde, da bude pored prijatelja. Septembar dolazi i počinje škola, i želim da on bude ovde i da krene u školu, da bude sa porodicom, blizu svoje majke, a ne tamo kod drugih porodica i u takvom okruženju...
RSE: Da li imate saradnju sa državnim institucijama?
Pranvera Abazi: Da, sarađujemo sa policijom. Nadam se da će saradnje biti do kraja. Oni neprestano rade, nisu stali, ali do sada nisu uspeli da stupe u kontakt.
RSE: Da li možete da opišete vašeg sina malo, kakav je tip deteta?
Pranvera Abazi: Erion je veoma miran, zaista dete, ne zato što je moje, već je veoma nezavisan, dete koje je uvek primer porodicama za sve. Ponekad pomislim o tome kako sam imala tako fino dete, i zašto ga sada nema...
