Kosovske institucije za bezbednost nisu uspele da spreče razvoj nekih ekstremističkih i radikalnih dela, ocenjuju stručnjaci za bezbednost.
Po njihovim rečima, institucije sada trebaju poduzeti posebne, sveobuhvatne mere kako bi se sprečio ekstremizam na Kosovu. Oni Kosovskoj obaveštajnoj agenciji preporučuju da formiraju posebno odeljenje, osim onog što je za borbu protiv terorizma, a koje bi se bavilo samo pitanjima ekstremizma.
Naim Maloku, poznavalac vojnih i bezbednosnih pitanja, u izjavi za RSE ističe da svi organi bezbednosti trebaju poduzeti mere kako Kosovo ne bi postalo utočište kriminalnih ekstremističkih grupa.
„Kosovska obaveštajna agencija treba da ima jedan poseban sektor koji bi se bavio ovim pitanjem, koji bi istraživao ljude koji eventualno mogu da se uključe ili planiraju da se pridruže ovakvim grupama“, kaže Maloku.
S druge strane, direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florian Qehaja, kaže da je sada već poznat rizik sa kojim se Kosovo suočava, a kada se radi o radikalnim islamskim grupama.
„Ovo pitanje je bilo nekada niskog nivoa rizika, ali sada je prešlo na visoki, a kosovske bezbedonosne institucije kasno su se probudile, jer bez obzira na poduzete napore, identifikovanje ovih grupa i podizanje krivičnih prijava protiv nekih grupa kao mera sprečavanja, bilo je na niskom nivou. Smatram da je ovde zakazao trougao – policija, tužilaštvo i pravosuđe“, kaže Qehaja.
On smatra da su institucije bezbednosti i pravosuđa imale indicije i informacije da određene radikalne grupe imaju potencijala da se koriste silom na Kosovu.
„Ima jasnih indicija da te grupe imaju potencijala i da mogu upotrebiti silu na teritoriji Kosova, s obzirom da su određene terorističke grupe uvrstile Kosovo na ilegalnu mapu, na kojoj se cilja da se uspostavi vlast. To jasno navodi da one mogu upotrebiti silu kako bi postigle svoje ciljeve. A ono što Vlada Kosova i kosovsko društvo treba da poduzmu, jeste da se maksimalno posvete identifikaciji svih tih krugova“, ističe Qehaja.
U svemu ovome i Islamska zajednica Kosova treba da ima svoju ulogu. U sprečavanju takvih pojava, kaže Naim Maloku, mogu poslužiti , na primer, predavanja u džamijama.
Inače, poslednji izveštaj vlade SAD-a o verskim slobodama navodi da je na Kosovu povećano antisemitsko raspoloženje kao i političko učešće konzervativnih islamskih grupa.
Odmah nakon objave takvog izveštaja prošle nedelje, predsednica Kosova, Atifete Jahjaga se dva puta sastala sa rukovodiocima bezbednosnih institucija, uključujući i odlazećeg premijera, Hashima Thaçija. Ona je od njih zatražila da im pretnje od ekstremizma i radikalizma budu prioritet, te da u saradnji sa strateškim partnerima zemlje, spreče da Kosovo postane izvoznik ove globalne pretnje. Ona je takođe naglasila da Kosovo nikada neće dozvoliti da postane izvor ekstremizma i sklonište kriminalcima koji podstiču na teror i mržnju.
Prošle nedelje je takođe i komadant NATO-a za Evropu, Philip Breedlove, izjavio u Prištini da radikali koji se priključuju stranim konfliktima i koji se obučavaju za oružane sukobe, predstavljaju zabrinutost ne samo za Kosovo, već za sve članice NATO-a.
"Mislimo da će se ovaj problem pogoršati, pre nego što će situacija postati bolja", kazao je Breedlove.
Kosovo je inače, nakon saznanja o učešću Kosovara u stranim oružanim sukobima, u prvom čitanju usvojilo nacrt zakona o zabrani takvog učešća, za šta se pojedinci mogu kazniti i sa 15 godina zatvora. Takav zakon međutim, zbog raspustanja Skupštine, nije stupio na snagu.