Milan Beko rekao je da će prihvatiti ponudu premijera Aleksandra Vučića da preuzme upravljanje javnim preduzećem “Železnice Srbije” velikim gubitašem čiji opstanak država svake godine omogućava milionskim subvencijama. Kao neko ko je toliko ukazivao na probleme u kojima se nalazi srpsko društvo i ekonomija, bio bih krajnje nepošten prema sebi kada bih ovakvu ponudu odbio", rekao je ovaj kontroverzni biznismen.
Jedna od najvećih poslovnih mrlja koja prati Milana Beka, krajem 90-ih ministara u Vladi Mirka Marjanovića u vreme vladavine Slobodana Miloševića, je privatizacija Luke Beograd. Država je, prema zvaničnim podacima Saveta za borbu protiv korupcije, prodajom 40 odsto akcija izgubila 21 milion evra, a Beko je figurirao kao ključna ličnost, zbog čega je Savet protiv njega podneo krivičnu prijavu još 2010. Tim povodom Beko je u policiji saslušan tek početkom prošle godine i to u svojstvu građanina.
Kako Bekovo angažovanje može pomoći “Železnicama Srbije” pojašnjava ekonomista Miroslav Prokopijević.
"Moja prva rekacija je „hahaha“, a to otprilike znači da su obe strane u očajnoj situaciji kad se takvo rešenje traži – i Beko kao biznismen koji je pritisnut nizom spornih slučajeva i, s druge strane, vlast koja, umesto da raspiše konkurs, da nađe normalnog menadžera, uzima nekoga ko ima dosta putera na glavi."
RSE: Šta mislite zbog čega Miodrag Kostić nije prihvatio to zaduženje?
Prokopijević: Zato što nije u očajnoj poziciji i nije blesav.
RSE: Šta to govori o planovima za izlazak iz krize, ali i borbi protiv korupcije s obzirom da je reč o čoveku protiv kojeg se vodi postupak zbog privatizacije Luke Beograd?
Prokopijević: Govori jako loše jer ako vi nekoga takvog sad predlažete, to znači da nameravate da ga abolirate u sudskom procesu, a to znači da nema nezavisnosti sudstva. To opet derogira mogućnost da se raspiše normalan konkurs na kome će se naći normalan menadžer koji će moći dalje da radi. To sve šalje jednu jako lošu poruku.
RSE: Vučić je početkom jula uputio javni poziv Beku i Kostiću da preuzmu Železnice. Kako vam se uopšte čini koncept da se takvim ljudima daju tako zahtevna zaduženja, s obzirom da znamo u kakvom su stanju Železnice Srbije?
Prokopijević: Govori o očajanju vlasti, da ne može ništa da preduzme i onda pokušava nešto jednostavno da utrapi. Pri čemu, u biznisu važi isto što i u ljubavi – on ne ide na silu. Nije to dobro rešenje, ali neko ko se davi, mora i za slamku da se hvata.
RSE: Ima li mogućnosti da se problem sa Železnicama Srbije i drugim javnim preduzećima, koji su ogromni gubitaši, nekako reši? Vlast i sama priča da je vreme da se stane na put takvom poslovanju.
Prokopijević: Naravno da može. Prvo, železnica je zapuštena i to, maltene, ispod afričkog nivoa. Ništa tu nije rađeno. Čak i pare koje su uzimane za železnicu ko zna gde su otišle. Rešenje postoji, a to je da se prvo infrastruktura obnovi, da se uradi ono što je svugde urađeno – da se razdvoji prevoz i infrastruktura, da država ako ne može da proda nikom infrastrukturu, da zadrži većinski paket tu, a da prevoz privatni proda. To su sve zemlje u EU u celini ili većim delom sprovele. Nema tu šta mnogo da se razmišlja kako se to izvodi.
