Povodom razrešenja direktora sedam javnih preduzeća, najave premijera Srbije da će do kraja avgusta biti promenjeno oko 70% menadžmenta u njima i da će na konkursima na čelna mesta biti izabrani najbolji ljudi struke a ne partijski poslušnici, analitičari ocenjuju da tek ostaje da se vidi da li će to tako i biti.
Javna preduzeća, rekao je Aleksandar Vučić, doživljavana su kao "partijske prćije", od kojih su napravljeni "privredni bogalji kojima država daje novac kako bi mogle da prežive i očuvaju visoke plate svojih zaposlenih".
„Primetićete, najveći broj smenjenih ljudi je upravo iz Srpske napredne stranke. Ja se toga ne stidim, naprotiv, time se ponosim jer pokazujemo želju da pre svega sebe menjamo, da budemo odgovorniji, da budemo ozbiljniji i posvećeniji i da rezultat bude jedino merilo našeg rada“, kazao je Vučić.
Neće, dodao je, biti direktora koji su se srodili sa foteljom i funkcijom, a nekako, uvek su bežali od rezultata, a i rezultati od njih - "te promene kreću, koliko danas".
Podsetimo, Vlada je smenila direktore “Železnica Srbije”, Aerodroma "Nikola Tesla", Diposa, Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, Državne lutrije Srbije, “Dunav osiguranja” i Agencije za bezbednost saobraćaja. Elektroprivreda Srbije za sada je sačuvala svih svojih 600 direktora, ali je Vučić i tu najavio temelje promene.
Smena direktora neuspešnih javnih preduzeća nije dovoljna sve dok na njihovom čelu ne budu sposobni menadžeri koji neće pristajati na političko tutorstvo, kaže za RSE politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
“Cela ta operacija sama po sebi nije dovoljna dok se na čelo javnih preduzeća ne dovedu ljudi koji će biti dovoljno kompetentni i, ako hoćete, moralni, da predlože jednu koncepciju koja će ići u pravcu unapređivanja njihovog rada. To će podrazumevati pre svega znanje iz menadžmenta, ali istovremeno i to da budući menadžeri budu ljudi koji neće imati političke tutore iznad svojih glava; podrazumevaće, dakle, i kompetanciju i autonomiju u vršenju tih funkcija, što, imajući u vidu karakter sadašnje vlasti, nije nešto što je garantovano, premda su promene u tim preduzećima neophodne iz prostog razloga što su sve ove godine ona bili paraziti na državnom budžetu Srbije“, kaže Dejan Vuk Stanković.
Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište primećuje da je “seča” direktora javnih preduzeća usledila bez temeljne analize i ozbiljne revizije njihovih finansijskih izveštaja i poslovnih planova. Upitana očekuje li da će u tim firmama biti bolje i hoće li zaista na njihovo kormilo doći ljudi struke a ne partije, ona za RSE kaže:
“Ovako kako stvari stoje krajnje je nepovoljno po građane jer većinu tih preduzeća mi finansiramo ili iz budžeta ili se radi o krajnje monopolističkim institucijama koje finansiramo kroz plaćanje njihovih usluga. Povodom toga da li će se njihovih budući čelnici birati na konkursu treba se podsetiti da je jedna od stvari koju smo stalno pominjali snižavanje plata direktora. Naime, ne možemo govoriti o snižavanju njihovih plata, a istovremeno očekivati da jedan ozbiljan menadžer dođe da rukovodi firmom sa, recimo, 18 000 zaposlenih i da mu plaćate 1000 evra. A i ako na kormilo nekog od javnih preduzeća i dođe nepartijski čovek, koji je uz to i dobar rukovodilac, prvi put kada se izvrši pritisak na njega on će otići. Dakle, ostaje pitanje da li smo mi spremni da osim što, recimo, angažujemo takvog čoveka, da se izmaknemo kao država i da ne vršimo pritiske jer nama ta javna preduzeća najčešće služe za zapošljavanje i za održavanje socijalnog mira tako što se njihove cene politički depresiraju. Znači, nemoguće je da im ne dozvolimo rast cena, a da istovremeno od njih očekujemo da imaju dobitak”, ocenjuje Ana Jolović.
