Javnost u Srbiji je obaveštena o formiranju dve komisije na fakultetima u Beogradu na kojima su odbranjena dva doktorata za koja se tvrdi da su prepuna plagijata. Ali, odluke su različite. Fakultet organizacionih nauka BU je odlučio da doktorat gradonačelnika Beograda Siniše Malog proveri isti mentor i ista komisija koja je ranije odlučivala o doktoratu, dok je Union univerzitet odlučio da proveru obavi nova komisija u kojoj će biti i profesori sa drugih fakulteta i u kojoj neće biti ni mentor ni članovi ranije komisije. Problem je, međutim, što su mnogi profesori, navodeći razne razloge, odbili da u tome učestvuju.
Dekan Fakulteta organizacionih nauka dr Milan Martić kaže da mentor gradonačelnika Siniše Malog i dalje smatra da tu postoje originalni naučni doprinosi i da je to odbranjeno, ali će sada biti provereno da li je on u dozvoljenoj meri koristio relevantnu literaturu. Na naše pitanje da li postoje pravila koliko može biti citata, a koliko originalnog teksta, dekan FON-a odgovara: „Na žalost ne, ni kod nas na fakultetu ni na univerzitetu, a ni zakon nije propisao jasno šta je plagijat i koliko procenata teksta može da bude preuzeto... Svakako da to treba mi na nivou univerziteta jasnije da definišemo.“
Autor analize spornog doktorata koja je objavljena na sajtu Peščanik, je profesor finansija na EBS Business School doktor Raša Karapandža koji tvrdi da je doktorska teza Siniše Malog jedan od najgorih plagijata, jer je na više od jedne trećine strana prepisano 33 odsto, cak i višse teksta! Nakon serije osporenih doktorata na privatnim univerzitetima, ovo je prvi doktorat sa državnog fakulteta (FON, Beogradskog univerziteta) za koga se tvrdi da je plagijat.
Senat Union funiverziteta je doneo odluku da se, takođe osporeni doktorat predsednika novobeogradske opštine Aleksandra Šapića proveri, ali za razliku od provere doktorata Siniše Malog, Union se odlučio za novu komisiju. Rektor Zlatko Stefanović kaže za RSE da je pokušavao da dobije pristanak uglednih profesora van fakulteta, ali do sada nije uspeo.
U svakom slučaju, kaže Stefanović, u komisiji neće biti ni mentor, ni oni koji su dali zeleno svetlo za Šapićev doktorat.
Za sada je jedina konsekvenca serije doktorata za koje se sumnja da su plagijati, ostavka rektora Megatrend univerziteta Miće Jovanovića, koji je slagao da je doktorirao u Londonu. Za proveru doktorata na Megatrendu ministra policije Nebojše Stefanovića, Konferencija privatnih i državnih univerziteta se proglasila nenadležnom.
Inače, sve ove doktorate su analizirali naučnici našeg porekla na stranim univerzitetima, koji su za to koristili vrlo jednostavan metod, neki od poznatih kompjuterskih programa koji se u akademskom svetu uveliko primenjuju. Kakva je praksa u svetu? Erik Gordi, vanredni profesor politicke sociologije na Odseku za istočnoevropske studije Londonskog univerzitetskog koledža kaže za RSE da je njemu potpuno nepoznato da su na njegovom univerzitetu plagirani doktorati, ali da se to dešava sa seminarskim i ređe sa diplomskim radovima studenata.
„Na našem Odseku imamo dva ili tri slučaja svake godine i za seminarske, ponekad za magistarske (diplomske) radove, mada je to mnogo ređe. Nisam upoznat da je bilo slučajeva sa doktoratima. Ovo što sam video da se događa u Srbiji, da je neko doktorirao za godinu dana, to je zaista nemoguće na našem Univerzitetu. Kod nas Univerzitet kaže da bi vreme doktorata trebalo da traje tri godine, ali u praksi to bude između pet i šest godina“, kaže profesor Gordi i dalje objašnjava kakav je postupak ako se posumnja da rad nije originalan. „Onda bi mentor počeo da istražuje, ali sada imamo razna tehnološka rešenja koja automatski detektuju plagijate. Mi, na primer, koristimo jedan komercijalni softver. Svaki student preda i elektronsku verziju rada i onda program koji koristimo upoređuje taj rad sa knjigama i člancima u data bazi i sa ranijim studentskim radovima. I onda dobijemo za svaki rad nalaz. I ako se pokaže da je više od 20-25 odsto rada iz drugih izvora, to je znak da moramo da proveravamo.“
Dekana Fakulteta organizacionih nauka Milana Martića pitali smo da li njegov fakultet koristi neki od softvera koji otkrivaju preuzete delove publikovanih radova i knjiga.
„Mi smo u fazi nabavke, ali definitivno naš stav je da bi trebalo na nivou Univerziteta Beograda da postoji jedan jedinstven softver“, kaže Martić, dodajući da neki fakulteti imaju program ali samo za izvore na srpskom jeziku, ne i na engleskom.
Kakav je postupak na Londonskom univerzitetu, nakon što se ukaže sumnja na plagijat? Najpre mentor piše izveštaj, zatim sledi analiza osporenog rada zajedno sa autorom pred panel komisijom koja može da odluči da student dobije nulu iz rada, može da ponavlja semestar, a u slučaju ozbiljnijeg ili ponovljenog plagijata, može biti doneta odluka da se student odstrani sa Univerziteta.
Na naše pitanje da li ima plagijata koji su naknadno otkriveni, pošto je dodeljena diploma, britanski profesor Erik Gordi, sa čuđenjem, odgovara:
„Nisam upoznat sa slučajevima da je plagijat otkriven kasnije, kao što je to bio slučaj sa doktoratima u Srbiji. Uglavnom, sve možemo otkriti pre nego što je dodeljena diploma.“
Hoce li ovakav odgovor ikada moći da daju profesori domaćih univerziteta? Teško je verovati, iako je najavljeno generalno preispitivanje situacije sa doktorskim disertacijama u Srbiji.
