Južni tok gradiće se po planu, izjavio je u Beogradu Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije. Osim pitanja gasovoda, jedna od glavnih tema sastanka sa zvaničnicima u Srbiji bila je pozicija Beograda prema ukrajinskoj krizi. Da li Srbija može da balansira između zahteva Brisela i Moskve i koji je glavni cilj ove posete pitanje je na koje još nema jasnog odgovora.
Sa pozicije Rusije otklonjene su sve dileme o realizaciji Južnog toka jer je ruski diplomata rekao da će se ovaj gasovod graditi u skladu sa potpisanim ugovorima. Na pitanje RSE o daljoj sudbini Južnog toka u Srbiji, obzirom na suspendovanje tog projekta u Bugarskoj, Sergej Lavrov je rekao:
„Nikakva promena planova apsolutno ne postoji. Ne gajim nikakve sumnje u to da je ovo zaustavljanje apsolutno privremeno. Kada se radi o Južnom toku, želim da naglasim da je to jedno jedinstveno sistemsko rešenje za snabdevanje gasom dela jugoistočne Evrope.“
Dolazak Sergeja Lavrova prva je poseta nekog visokog ruskog zvaničnika Balkanu otkad je Evropska unija donela odluku da zaustavi gradnju Južnog toka, a šef ruske diplomatije ponovo je u Beogradu nakon tri godine.
Aleksandra Joksimović, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije, kaže za RSE da rusko-srpski susret na visokom nivou u Beogradu pokazuje koliko je Rusiji važno da politički ostane prisutna na prostoru zapadnog Balkana, ali da je u slučaju “vrućeg” problema kao što je gasovod Južni tok sreća Srbije da od nje ništa direktno ne zavisi.
“Pitanje Južnog toka neće biti pitanje odluke Srbije. Ona jeste izgradila preduslove da do izgradnje tog gasovoda dođe, ali da li će ga realno biti i na kakav način o tome će se odlučivati na relaciji Evropska unija-Rusija. To je potpuno evidentno. Da bi stigao do Srbije mora da prođe preko teritorije EU”, podseća Aleksandra Joksimović.
Ukoliko i uspe da se izbori sa Južnim tokom i nekako se izvuče, kako to analitičari vole da kažu, iz “sendviča” Moskve i Brisela koji lome koplja preko geostrateški važnog gasovoda, Srbiju očekuju druge važne odluke.
Sergej Lavrov i Ivica Dačić
Iako to posle sastanka u Beogradu jasno nije rečeno, za Moskvu je jako bitna neutralnost zvaničnog Beograda po pitanju ukrajinske krize, odnosno stav da se ne pridružuje sankcijama protiv Rusije.
Sergej Lavrov rekao je da je razgovarano o periodu u kom će Srbija od 2015. preuzeti predsedavanje OEBS-om, i da Rusija podržava jačanje uloge te organizacije u rešavanju krize u Ukrajini:
“Podržavamo rad na realizaciji takozvane mape puta švajcarskog predsedavanja tom organizacijom. Na žalost, ukrajinsko rukovodstvo potpuno odbija da realizuje te stavove i pozivamo sve članice OEBS-a da izvrše pritisak na Kijev radi potpunog ispunjenja ovog plana. A Srbija će predsedavati u godini koja će biti jako važna, i nadamo se da će proces nazvan Helsinki +40 rezultirati razradom sporazuma koji će promovisati novi pristup prema jedinstvu Evrope”, naglasio je Lavrov.
Beograd mogući posrednik?
Očekivanja Rusije od Srbije u vezi sa budućim angažmanom u OEBS-u uglavnom se vezuju za procenu da Beograd uživa poverenje strana u konfliktu i da bi na neki način mogao da postane posrednik između Brisela i Moskve.
Aleksandra Joksimović kaže da Srbija ipak nema “čarobni štapić” i da je cilj posete gosta iz Rusije prvenstveno zahtev da zadrži neutralan kurs.
“Srbija je decidno iznela stav da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, što je jedino logično imajući u vidu odnos prema Kosovu. Tako da su te dve stvari u nekakvoj suprotnosti. Ukrajinska kriza je veliko svetsko pitanje. Za Srbiju bi bilo bolje da se ne nalazi između čekića i nakovnja kada je ova tema u pitanju. Nadam se da predsedavanje OEBS-om neće biti nova mogućnost za talase novih pritisaka na Srbiju da se opredeljuje za jednu ili drugu stranu”, navodi Aleksandra Joksimović.
Poruke iz Srbije za sada su da će svi ekonomski projekti koji su započeti sa Rusijom biti nastavljeni, prvenstveno Južni tok, pa je najavljena i podrška realizaciji niza novih projekata i investicija.
Sa druge strane, Rusija je nastavila da podržava stav Srbije po pitanju Kosova i dijalog koji se vodi u Briselu, dok, kako je rekao Lavrov, Rusija poštuje pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
“Polazimo od toga da je u Evropi apsolutno nedopustivo stvaranje novih linija razdvajanja, i smatramo da je neophodno da svi u Evropi žive u zajedničkom kulturno humanitarnom privrednom prostoru”, konstatovao je ruski šef diplomatije.
Aleksandar Vučić i Sergej Lavrov
Ministar Ivica Dačić pred kolegom iz Kremlja potvrdio je da Srbija želi u Evropsku uniju, ali da nikada neće biti protiv Rusije.
“Ja nisam shvatio da je to pitanje ili-ili. Ili Rusija ili Evropska unija. Mi želimo i u Evropsku uniju i nastavljanje dobrih odnosa sa Rusijom. Zašto bi se samo od Srbije tražilo da se opredeljuje ili-ili, a da pri tom druge evropske zemlje imaju najrazvijenije ekonomske odnose sa Rusijom”, rekao je Dačić.
Zbog činjenice da Srbija ne pravi konačan izbor između istoka i zapada verovatno će još biti mogućnosti za razne pritiske, zahteve, pa i ponude, pa se postavlja pitanje koliko dugo će Srbija imati prostora za diplomatske manevre.
Sonja Biserko, iz Helsinškog odbora za Srbiju, zaključuje da je vreme da se prestane sa kolebanjem:
“Evroazijska unija koju je Rusija napravila kao konkurent Evropskoj uniji nikako ne može biti zamena za EU. Prema tome, Srbija zbilja u ovom momentu mora da donese odluku kojoj grupaciji zemalja će ona pripasti. I politički i bezbednosno i ekonomski. Nije samo reč o trgovini ili ekonomskom bilansu koji Srbija ima, ili će imati, sa Rusijom, Nemačkom ili bilo kojom drugom evropskom zemljom. Već se radi o jednoj organizaciji koja podrazumeva razne aspekte, od bezbednosti, preko ekonomije do vrednosnog sistema.“
