"Mladi pisci iz Srbije i sa Kosova razbijaju predrasude koje stvara politička propaganda", kaže za RSE mlada pesnikinja iz Prištine Ervina Halili (28). Prve stihove napisala je još kao dete, a u poslednjoj deceniji objavila je knjige pesama "Ruža ćutanja" i "Vinidra". Ovih dana je gošća beogradskog Krokodil književnog festivala.
"Došla sam ovde kao što idem u bilo koju drugu zemlju na svetu, u Beogradu sam prvi put i lepo se osećam. Krokodil festival je odličan, kvalitetno okupljanje koje pruža mnogo publici ali i samim piscima. Sličan festival imamo u Prištini, zove se Polip, i između njih postoji veza i razmena ideja, umetnici se posećuju, takođe je i moj dolazak ovde rezultat te saradnje", ističe ona.
Halili: Naravno, ranije smo čitali smo prvenstveno poznate pisce starije generacije jer su prevedeni na albanski. Ali takođe čitam i vaše nove pisce, kao što je na primer Saša Ilić koji je isto preveden. U poslednje vreme radimo na tome da prevodimo pisce mlađe generacije, kao što se ovde radi na prevodima novih kosovskih pisaca kao što je Arben Idrizi. Trudimo se da tako upoznamo Srbiju i Beograd kroz umetnost i pisce, a ne kroz politiku jer ona pravi lošu propagandu, stvara stigmatizaciju i stereotipe. Mislim da ovi mladi pisci govore istinu, i to je najbolja stvar koja može da se desi kako bi se prevazišle predrasude. Zato je bitno da prevodimo njihova dela, kako bi se naši narodi bolje upoznali kroz umetnike i njihova dela a ne kroz političare i politiku.
Halili: Nemam nikoga specijalno, stalno čitam i za mene je svaki pisac poseban na svoj način. Čitanje za mene je veliko zadovoljstvo i eto, ako bi trebalo nekoga da pomenem, neka to bude Vladimir Arsenijević čija dela su vrlo zanimljiva. Takođe smo imali antologiju pisaca mlađe generacije iz Srbije pod nazivom "Iz Beograda, s ljubavlju"... Znam da ne možemo da menjamo istoriju, ali takođe znam da možemo da uradimo mnogo upoznajući jedni druge preko književnosti i umetnosti a ne kroz propagandu i stigmatizaciju.
Halili: Počela sam da pišem sa jedanaest godina. Nisam menjala stil pisanja, kao što nisam promenila ni moje ideje o pisanju. One su bazirane na tome da pišem o društvu u kom živim, ali na jedan umetnički i poetičan način. To je ta problematika i, na neki način, politika u kojoj živim. Ne pišem socijalne pesme, ili nešto slično, ali sve o čemu govorim iz mene izlazi kroz poeziju. Moj narod i moje društvo svako može da prepozna u mojim pesmama.
"Došla sam ovde kao što idem u bilo koju drugu zemlju na svetu, u Beogradu sam prvi put i lepo se osećam. Krokodil festival je odličan, kvalitetno okupljanje koje pruža mnogo publici ali i samim piscima. Sličan festival imamo u Prištini, zove se Polip, i između njih postoji veza i razmena ideja, umetnici se posećuju, takođe je i moj dolazak ovde rezultat te saradnje", ističe ona.
RSE: Šta očekujete od ovog beogradskog susreta, koliko ste bili upoznati sa savremenom književnošću u Srbiji?
Halili: Naravno, ranije smo čitali smo prvenstveno poznate pisce starije generacije jer su prevedeni na albanski. Ali takođe čitam i vaše nove pisce, kao što je na primer Saša Ilić koji je isto preveden. U poslednje vreme radimo na tome da prevodimo pisce mlađe generacije, kao što se ovde radi na prevodima novih kosovskih pisaca kao što je Arben Idrizi. Trudimo se da tako upoznamo Srbiju i Beograd kroz umetnost i pisce, a ne kroz politiku jer ona pravi lošu propagandu, stvara stigmatizaciju i stereotipe. Mislim da ovi mladi pisci govore istinu, i to je najbolja stvar koja može da se desi kako bi se prevazišle predrasude. Zato je bitno da prevodimo njihova dela, kako bi se naši narodi bolje upoznali kroz umetnike i njihova dela a ne kroz političare i politiku.
RSE: Imate li nekog omiljenog pisca iz Srbije?
Halili: Nemam nikoga specijalno, stalno čitam i za mene je svaki pisac poseban na svoj način. Čitanje za mene je veliko zadovoljstvo i eto, ako bi trebalo nekoga da pomenem, neka to bude Vladimir Arsenijević čija dela su vrlo zanimljiva. Takođe smo imali antologiju pisaca mlađe generacije iz Srbije pod nazivom "Iz Beograda, s ljubavlju"... Znam da ne možemo da menjamo istoriju, ali takođe znam da možemo da uradimo mnogo upoznajući jedni druge preko književnosti i umetnosti a ne kroz propagandu i stigmatizaciju.
RSE: Koje su glavne teme vaših dela, o čemu najviše pišete?
Halili: Počela sam da pišem sa jedanaest godina. Nisam menjala stil pisanja, kao što nisam promenila ni moje ideje o pisanju. One su bazirane na tome da pišem o društvu u kom živim, ali na jedan umetnički i poetičan način. To je ta problematika i, na neki način, politika u kojoj živim. Ne pišem socijalne pesme, ili nešto slično, ali sve o čemu govorim iz mene izlazi kroz poeziju. Moj narod i moje društvo svako može da prepozna u mojim pesmama.