Zahvaljujući Zakonu o izboru narodnih poslanika koji sve stranke i koalicije obavezuje da svaki treći kandidat na listi bude žena, među poslanicima sedam lista koje čine Skupštinu Srbije skoro trećina su žene. To pokazuje da se menja svest i da žene ravnopravno sa muškim kolegama u svim sferama društva treba da uzmu učešće. Međutim, na lokalnom nivou u pojedinim opštinama još uvek postoje stereotipi i predrasude o učešću žena u političkom životu i rukovodećim mestima.
I ako je porasla svest o potrebi ravnomernog uključivanja žena u sferu javne vlasti,mnoge žene su mišljenja da nemaju ravnopravan tretman u politici i da su često žrtve stereotipa i predrasuda. Aida Ćorović, iz Ženske parlamentarne, mreže je mišljenja da u patrijahalnim sredinama poput Prijepolja, Priboja, Sjenice i Novog Pazara još uvek postoje predrasude o učešću žena u politici, ali da nema neke drastične razlike između juga Srbije i Vojvodine.
„De facto, živimo zaista u regionu, u krajevima gde je patrijahalno vaspitanje i dalje predominantno, ali hajde da prosto ne budemo nekorektni, cela Srbija, ja bih rekla i sve balkanske zemlje, zapravo žive u tim modelima. Ovde je, da kažem, to još malo dodatno tom zaostavštinom koju imamo iz Osmanske imperije, ali ja mislim da to ne treba da nam bude opravdanje. Znate, žene prosto po svojoj prirodi se bave takozvanim malim temama: kakvi su nam vrtići, kakvo nam je obrazovanje, da li su stari zbrinuti. To su zapravo teme na lokalu od kojih mi živimo“, kaže Ćorović.
Žene u Priboju nemaju dovoljnu podršku da bi se bavile politikom. Nemaju dovoljnu podršku u porodici, a kao razlog Mula Zlidžević iz Priboja navodi traciju i vaspitanje, dok Sadija Hodžić iz Prijepolja kaže da je ženi sa ovih prostora nametnuto da je njeno mesto više u porodici.
„Još uvek u ženama postoji jedna doza straha, da ako se uključi u neke aktivnosti neće imati dovoljno vremena za svoju porodicu“, kaže Hodžić.
Ako bismo gledali koliko žene u Prijepolju učestvuju u odlučivanju, žene u ovoj opštini ne žive, smatra Mileva Mališić, predsednica Upravnog odbora Udruženja žena „Forum“, dok Mirjana Tešević, članica Upravnog odbora Udruženja žena „Forum“, kaže da „je mnogo negativnih predrasuda o bavljenju i učešću žena u politici, pa stoga proizilazi kako žene neće da se bave politikom ili kako ih je teško izvući iz kuće“.
„To ne znači da žene ne žele. Patrijahalna sredina, tradicionalne vrednosti koje još uvek dominiraju, razlog su manjeg uključivanja žena u politiku. Međutim, pomaka ima. Zahvaljujući aktivnosti Udrženja žena 'Forum' iz Prijepolja slika se menja. Do sada u MZ opštine Prijepolje, to je 30 zajednica sa oko 300 članova nikada do sada nije bila nijedna žena. Sada na izborima koji predstoje, kandidovale su se 32 žene. Svakako da žena treba da bude mnogo više, međutim, i ovaj iskorak je veoma značajan i početak je neke nove politike, kada je u pitanju vidljivost žena u javnom životu“, ističe Tešević.
Odbornica u gradskoj skupštini u Užicu Natalija Vasilić kaže da žene ne dele ravnopravno pravo da kreiraju politiku, niti je njihov uticaj na oblikovanje političkih uticaja i odluka jednak. Zbog toga su žene u Užicu – bez obzira na to ko je pozicija, a ko opozicija – formirale Žensku odborničku mrežu, a prvi zadatak je otvaranje SOS telefona. Za razliku od muškaraca, žene u Užicu teško dolaze do rukovodećeg mesta.
„Muškarci zauzimaju neka važnija mesta, važnije funkcije. U Gradskom veću imamo samo jednu ženu, i to će biti sledeći korak na kome ćemo raditi, znači, da uspemo da se izborimo da u svim važnim institucijama, javnim preduzećima budu žene, na važnim funkcijama. Ali, mislim da je i ovo što smo uradile za sada veliki korak“, kaže Natalija Vasilić.
I ako je porasla svest o potrebi ravnomernog uključivanja žena u sferu javne vlasti,mnoge žene su mišljenja da nemaju ravnopravan tretman u politici i da su često žrtve stereotipa i predrasuda. Aida Ćorović, iz Ženske parlamentarne, mreže je mišljenja da u patrijahalnim sredinama poput Prijepolja, Priboja, Sjenice i Novog Pazara još uvek postoje predrasude o učešću žena u politici, ali da nema neke drastične razlike između juga Srbije i Vojvodine.
„De facto, živimo zaista u regionu, u krajevima gde je patrijahalno vaspitanje i dalje predominantno, ali hajde da prosto ne budemo nekorektni, cela Srbija, ja bih rekla i sve balkanske zemlje, zapravo žive u tim modelima. Ovde je, da kažem, to još malo dodatno tom zaostavštinom koju imamo iz Osmanske imperije, ali ja mislim da to ne treba da nam bude opravdanje. Znate, žene prosto po svojoj prirodi se bave takozvanim malim temama: kakvi su nam vrtići, kakvo nam je obrazovanje, da li su stari zbrinuti. To su zapravo teme na lokalu od kojih mi živimo“, kaže Ćorović.
Žene u Priboju nemaju dovoljnu podršku da bi se bavile politikom. Nemaju dovoljnu podršku u porodici, a kao razlog Mula Zlidžević iz Priboja navodi traciju i vaspitanje, dok Sadija Hodžić iz Prijepolja kaže da je ženi sa ovih prostora nametnuto da je njeno mesto više u porodici.
„Još uvek u ženama postoji jedna doza straha, da ako se uključi u neke aktivnosti neće imati dovoljno vremena za svoju porodicu“, kaže Hodžić.
Ako bismo gledali koliko žene u Prijepolju učestvuju u odlučivanju, žene u ovoj opštini ne žive, smatra Mileva Mališić, predsednica Upravnog odbora Udruženja žena „Forum“, dok Mirjana Tešević, članica Upravnog odbora Udruženja žena „Forum“, kaže da „je mnogo negativnih predrasuda o bavljenju i učešću žena u politici, pa stoga proizilazi kako žene neće da se bave politikom ili kako ih je teško izvući iz kuće“.
„To ne znači da žene ne žele. Patrijahalna sredina, tradicionalne vrednosti koje još uvek dominiraju, razlog su manjeg uključivanja žena u politiku. Međutim, pomaka ima. Zahvaljujući aktivnosti Udrženja žena 'Forum' iz Prijepolja slika se menja. Do sada u MZ opštine Prijepolje, to je 30 zajednica sa oko 300 članova nikada do sada nije bila nijedna žena. Sada na izborima koji predstoje, kandidovale su se 32 žene. Svakako da žena treba da bude mnogo više, međutim, i ovaj iskorak je veoma značajan i početak je neke nove politike, kada je u pitanju vidljivost žena u javnom životu“, ističe Tešević.
Odbornica u gradskoj skupštini u Užicu Natalija Vasilić kaže da žene ne dele ravnopravno pravo da kreiraju politiku, niti je njihov uticaj na oblikovanje političkih uticaja i odluka jednak. Zbog toga su žene u Užicu – bez obzira na to ko je pozicija, a ko opozicija – formirale Žensku odborničku mrežu, a prvi zadatak je otvaranje SOS telefona. Za razliku od muškaraca, žene u Užicu teško dolaze do rukovodećeg mesta.
„Muškarci zauzimaju neka važnija mesta, važnije funkcije. U Gradskom veću imamo samo jednu ženu, i to će biti sledeći korak na kome ćemo raditi, znači, da uspemo da se izborimo da u svim važnim institucijama, javnim preduzećima budu žene, na važnim funkcijama. Ali, mislim da je i ovo što smo uradile za sada veliki korak“, kaže Natalija Vasilić.