Osmočlana porodica Laha Muje iz Prištine zavisi od socijalne pomoći, koja je, kaže, nedovoljna za osnovne potrepštine.
“Sa 70 eura za osmočlanu porodicu, život je veoma težak. Više sam u bolnici nego što sam kod kuće. Bolujem od pluća, a 70 eura nije dovoljno ni za lekove. Ali, eto, preživljavamo nekako. Sin je fizički radnik, ali ovo je katastrofalan život”, kaže Muja.
Na Kosovu, porodice u ekstremnom siromaštvu primaju socijalnu pomoć od 40 do 80 eura mesečno. Takvih je 35 hiljada sa 182 hiljade članova.
Socijalna pomoć koju institucije Kosova pružaju za pomoć porodicama u potrebi od 2003. godine, pokazala se nedovoljnom za njihovu potrošačku korpu.
Na osnovu istraživanja UNDP-a, “uprkos stabilnom privrednom rastu i povećanju cena tokom poslednje decenije, posebno prehrambenih artikala, stopa iznosa socijalne pomoći se veoma malo promenila od 2003. godine.”
Istraživanje UNDP-a je pokazalo da porodica koja se sastoji od dve odrasle osobe i troje dece prima 85 evra mesečno. Cena minimalne potrošačke korpe hrane za takvu porodicu je pre više od 10 godina iznosila 140 evra. Bez obzira na poskupljenja, naročito hrane, u poslednjih 10 godina, suma te pomoći se nije menjala.
Stalni predstavnik UNDP-a na Kosovu, Endrju Rušel, navodi da ovo istraživanje treba da bude ‘poziv za buđenje’ institucijama, zato što asistencija koja se pruža nije dovoljna.
“Socijalna asistencija je bila nedovoljna za potrošačku korpu i u vreme kada je ona počela da se pruža, odnosno, kada je stupila na snagu”, kazao je on.
U istraživanju UNDP-a se dodaje da od oktobra 2012. godine porodice sa decom primaju dodatna primanja u visini od pet evra mesečno za svako dete starosti između 0 i 18 godina života. Ova vrsta pomoći je namenjena da se deci, navodno, obezbedi pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Erblina Elezaj, analitičarka u UNDP-u, kaže da je 2003. godine granica eksremnog siromaštva hrane na Kosovu bila 47 eura po osobi, dok je vrednost mesečne pomoći jednočlane porodice 40 eura i 2014. godine.
“Na osnovu ovih podataka možemo reći da je kupovna moć socijalne pomoći u konstantnom padu od 2003. i ona je definitivno nedovoljna da zadovolji najosnovnije potrebe”, kazala je Elezaj.
U istraživanju se navodi da stopa iznosa socijalne pomoći je neprekidno niža od prosečne zarade na Kosovu. Tokom 2003. godine, prosečan iznos socijalne pomoći je iznosio 56 evra mesečno, a prosečna plata 167 evra. Tokom 2012. godine ovaj jaz u primanjima je produbljen. Prosečna plata sada je 372 evra, dok je prosečan iznos mesečne socijalne pomoći 73 evra.
Preporuke UNDP-a je da se pristupiti reviziji formule za izračunavanje iznosa pomoći za različite vrste porodica prema njihovoj veličini i sastavu ,tako da iznos socijalne pomoći bude dovoljan da pokrije troškove minimalne potrošačke korpe hrane. Takođe, poručuje se da se pristupi i indeksaciji iznosa socijalne pomoći kako bi se pokrilo povećanje troškova minimalne potrošačke korpe hrane od 2003. godine.
Povećanje plata i penzija za 25 odsto, odluka koju je odlazeći premijer Hashim Thaci doneo februara ove godina, a koja je supila na snagu u aprilu, nije predviđalo i povećanje socijalne pomoći.
“Sa 70 eura za osmočlanu porodicu, život je veoma težak. Više sam u bolnici nego što sam kod kuće. Bolujem od pluća, a 70 eura nije dovoljno ni za lekove. Ali, eto, preživljavamo nekako. Sin je fizički radnik, ali ovo je katastrofalan život”, kaže Muja.
Na Kosovu, porodice u ekstremnom siromaštvu primaju socijalnu pomoć od 40 do 80 eura mesečno. Takvih je 35 hiljada sa 182 hiljade članova.
Socijalna pomoć koju institucije Kosova pružaju za pomoć porodicama u potrebi od 2003. godine, pokazala se nedovoljnom za njihovu potrošačku korpu.
Na osnovu istraživanja UNDP-a, “uprkos stabilnom privrednom rastu i povećanju cena tokom poslednje decenije, posebno prehrambenih artikala, stopa iznosa socijalne pomoći se veoma malo promenila od 2003. godine.”
Istraživanje UNDP-a je pokazalo da porodica koja se sastoji od dve odrasle osobe i troje dece prima 85 evra mesečno. Cena minimalne potrošačke korpe hrane za takvu porodicu je pre više od 10 godina iznosila 140 evra. Bez obzira na poskupljenja, naročito hrane, u poslednjih 10 godina, suma te pomoći se nije menjala.
Stalni predstavnik UNDP-a na Kosovu, Endrju Rušel, navodi da ovo istraživanje treba da bude ‘poziv za buđenje’ institucijama, zato što asistencija koja se pruža nije dovoljna.
“Socijalna asistencija je bila nedovoljna za potrošačku korpu i u vreme kada je ona počela da se pruža, odnosno, kada je stupila na snagu”, kazao je on.
U istraživanju UNDP-a se dodaje da od oktobra 2012. godine porodice sa decom primaju dodatna primanja u visini od pet evra mesečno za svako dete starosti između 0 i 18 godina života. Ova vrsta pomoći je namenjena da se deci, navodno, obezbedi pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Erblina Elezaj, analitičarka u UNDP-u, kaže da je 2003. godine granica eksremnog siromaštva hrane na Kosovu bila 47 eura po osobi, dok je vrednost mesečne pomoći jednočlane porodice 40 eura i 2014. godine.
“Na osnovu ovih podataka možemo reći da je kupovna moć socijalne pomoći u konstantnom padu od 2003. i ona je definitivno nedovoljna da zadovolji najosnovnije potrebe”, kazala je Elezaj.
U istraživanju se navodi da stopa iznosa socijalne pomoći je neprekidno niža od prosečne zarade na Kosovu. Tokom 2003. godine, prosečan iznos socijalne pomoći je iznosio 56 evra mesečno, a prosečna plata 167 evra. Tokom 2012. godine ovaj jaz u primanjima je produbljen. Prosečna plata sada je 372 evra, dok je prosečan iznos mesečne socijalne pomoći 73 evra.
Preporuke UNDP-a je da se pristupiti reviziji formule za izračunavanje iznosa pomoći za različite vrste porodica prema njihovoj veličini i sastavu ,tako da iznos socijalne pomoći bude dovoljan da pokrije troškove minimalne potrošačke korpe hrane. Takođe, poručuje se da se pristupi i indeksaciji iznosa socijalne pomoći kako bi se pokrilo povećanje troškova minimalne potrošačke korpe hrane od 2003. godine.
Povećanje plata i penzija za 25 odsto, odluka koju je odlazeći premijer Hashim Thaci doneo februara ove godina, a koja je supila na snagu u aprilu, nije predviđalo i povećanje socijalne pomoći.
