Ujedinjene nacije već su u Srbiju poslale humanitarnu pomoć, a pre nedelju dana stigli su i prvi njihovi timovi za procenu šteta od poplava. Koordinatorka Svetske organizacije u Srbiji Irena Vojčakova Solorano za Radio Slobodna Evropa kaže da međunarodni eksperti u timu UN, zajedno sa predstavnicima Vlade Srbije i EU, već počinju rad na proceni štete, a da će krajem sedmice imati i izveštaj o konkretnijim rezultatima, koji će biti predstavljen javnosti.
Vojčekova Solorano: Naša pomoć biće veoma široka. Pre svega ćemo pomagati Vladi Srbije u onome što ona sama čini. Zatim, na osnovu procene koju ćemo imati, usredsredićemo se na štete pričinjene životnoj sredini, poljoprivredi, privatnom sektoru, a pozabavićemo se, naravno, i socijalnim, kao i aspektima zapošljavanja.
Vojčekova Solorano: Ono što je srpska vlada činila zaista može biti uzor, posebno na terenu, vodeći računa o zaštiti stanovništva i spasavajući ljudske živote. Dakle, mislim da je taj posao zaista dobro obavila, a mi smo priskočili u pomoć čim smo dobili zahtev. Dakle, možemo samo uputiti čestitke za izuzetno odgovorno urađen posao, posebno u najugroženijim opštinama.
Vojčekova Solorano: U svakoj prirodnoj katastrofi čuju se kritike jer ljudi uvek smatraju da je posao mogao biti obavljen bolje i efikasnije. Mi to razumemo, ali imajući u vidu okolnosti, kao i činjenicu da nikad u istoriji Srbije nije bilo ovakve katastrofe, smatramo da jeVlada učinila sve što je mogla sa sredstvima koja je imala.
Vojčekova Solorano: Da, to je svakako deo onoga što mi u UN-u zovemo dobrom upravom, što podrazumeva transparentnu i participatornu vladu. Čak i pre ove katastrofe mi smo radili sa raznim ministarstvima, kao i sa parlamentom, upravo o nužnosti uspostavljanja transparentnije vlade, a sada, posle katastrofe još više ćemo se na to usredsrediti.
Naravno, tu je i pripremljenost za prirodne nesreće koja mora biti ojačana, a sada znamo tačno i šta treba da bude osnaženo, zato što smo videli gde su bile slabosti.
Vojčekova Solorano: Neke slabosti ispoljile su se upravo zato što se nikada ranije nije dogodila katasrofa ovih razmera. Nije, recimo, bilo razrađenog, uigranog, ali čvrstog, sistema komunikacije između mnogobrojnih aktera, ali to nije nešto u čemu je Srbija izuzetak – i druge zemlje suočavale su se sa takvim problemom. Ministarstvo unutrašnjih poslova, vojska i svi drugi učesnici u spasavanju u ovakvim i sličnim kataklizmama moraju imati sistemsku i sistematizovanu komunikaciju koja mora često da se proverava. Pošto Vlada to inače planira da organizuje, mi bismo želeli da je u tome podržimo.
Vojčekova Solorano: Vlada je donela odluku da sve donacije prosleđuje u Ministarstvo finansija. Mislim da je dobra odluka da sva sredstva idu na jedno centralno mesto koje će, pritom, biti podložno i monitoringu. Sav novac će odatle ići ka raznim agencijama koje će te fondove implementirati i to mora biti transparetno. Kao što je i u slučaju bilo koje agencije UN – mi, naime, uvek možemo garantovati da se sva sredstva troše namenski.
Vojčekova Solorano: Mi imamo tim koji je na granicama i koji prati situaciju kad su u pitanju te zaostale mine. Nadamo se da ćemo procenu te situacije imati krajem ove nedelje, ali na tome definitivno radimo, posebno sa Centrom za uklanjanje mina koji se tim problemom bavi u čitavom regionu.
Vojčekova Solorano: Psiho-socijalna podrška i pomoć ugroženima je značajan deo onoga što mi predlažemo da se čini i što ćemo i činiti. Tim pre što smo na terenu videli ljude koji su imali malo, a koji su sada i to malo izgubili. Njima je već sada potrebna psiho-socijalna podrška i mi upravo razmatramo sa Vladom kako da ta pomoć što pre do njih stigne. Njima je, razume se, najpre potrebna materijalna pomoć kako bi mogli da prežive, a onda je neophodno pružiti im nadu da ima života i posle katasrofe koja ih je zadesila.
Vojčekova Solorano: Lekcija je više. Prva je da čovek nikada nije apsolutno bezbedan, što znači da uvek mora biti pripravan. Druga je da biti pripravan podrazumeva valjano planiranje– kako održive ekonomije, tako i gradova koji će moći bolje da odole nepogodama; izgradnju i održavanjesolidne obaloutvrde i kontrolisanje korita reka. Ovo se odnosi na poplave, ali, naravno, ima i drugih prirodnih katastrofa za koje treba da budemo pripremljeni jer nikad ne znamo kada nas mogu zadesiti.
Vojčekova Solorano: Mi definitivno na tome radimo i podržavamo u tom pravcu vlade u svim državama pogođenim ovom nepogodom. To koordiniramo sa EU zato što će ona najverovatnije biti i najveći donator. Nadam se da će uskoro biti najavljeno u kojoj formi i na koji način će to biti organizovano.
RSE: Šta će biti fokus tima Ujedinjenih nacija kad je reč o pomoći Srbiji nakon poplava?
Vojčekova Solorano: Naša pomoć biće veoma široka. Pre svega ćemo pomagati Vladi Srbije u onome što ona sama čini. Zatim, na osnovu procene koju ćemo imati, usredsredićemo se na štete pričinjene životnoj sredini, poljoprivredi, privatnom sektoru, a pozabavićemo se, naravno, i socijalnim, kao i aspektima zapošljavanja.
RSE: Postoji li neka evaluacija toga što je srpska vlada uradila tokom poplava i nakon njih?
Vojčekova Solorano: Ono što je srpska vlada činila zaista može biti uzor, posebno na terenu, vodeći računa o zaštiti stanovništva i spasavajući ljudske živote. Dakle, mislim da je taj posao zaista dobro obavila, a mi smo priskočili u pomoć čim smo dobili zahtev. Dakle, možemo samo uputiti čestitke za izuzetno odgovorno urađen posao, posebno u najugroženijim opštinama.
RSE: Da, ali pretpostavljam da ste čuli i dosta kritika upućenih vlasti, njenim različitim nivoima – i lokalnim i republičkim. Da li te kritike smatrate osnovanim?
Vojčekova Solorano: U svakoj prirodnoj katastrofi čuju se kritike jer ljudi uvek smatraju da je posao mogao biti obavljen bolje i efikasnije. Mi to razumemo, ali imajući u vidu okolnosti, kao i činjenicu da nikad u istoriji Srbije nije bilo ovakve katastrofe, smatramo da jeVlada učinila sve što je mogla sa sredstvima koja je imala.
RSE: Kada je reč o vašoj ulozi u širokom spektru pomoći srpskoj vladi, a još više građanima, kako možete pomoći da čitav proces koji sada sledi bude transparentan?
Vojčekova Solorano: Da, to je svakako deo onoga što mi u UN-u zovemo dobrom upravom, što podrazumeva transparentnu i participatornu vladu. Čak i pre ove katastrofe mi smo radili sa raznim ministarstvima, kao i sa parlamentom, upravo o nužnosti uspostavljanja transparentnije vlade, a sada, posle katastrofe još više ćemo se na to usredsrediti.
Naravno, tu je i pripremljenost za prirodne nesreće koja mora biti ojačana, a sada znamo tačno i šta treba da bude osnaženo, zato što smo videli gde su bile slabosti.
RSE: Možete li nam reći gde ste registrovali te slabe karike?
Vojčekova Solorano: Neke slabosti ispoljile su se upravo zato što se nikada ranije nije dogodila katasrofa ovih razmera. Nije, recimo, bilo razrađenog, uigranog, ali čvrstog, sistema komunikacije između mnogobrojnih aktera, ali to nije nešto u čemu je Srbija izuzetak – i druge zemlje suočavale su se sa takvim problemom. Ministarstvo unutrašnjih poslova, vojska i svi drugi učesnici u spasavanju u ovakvim i sličnim kataklizmama moraju imati sistemsku i sistematizovanu komunikaciju koja mora često da se proverava. Pošto Vlada to inače planira da organizuje, mi bismo želeli da je u tome podržimo.
RSE: Da se vratimo problemu transparentnosti. Neke organizacije nevladinog sektora predložile su Vladi Srbije da javno objavljuje donacije građana i preduzeća tako što će ih postavljati na svoj sajt i dnevno ažurirati. Mi, građani Srbije, imamo neka veoma loša iskustva kad je reč o zloupotrebama naših para. Verovatno se sećate zemljotresa u Kraljevu pre četiri godine. Tek nedavno smo saznali da je milion evra novca iz budzeta namenjen za obnovu tog grada otišao u privatne dzepove lokalnih političara i njihovih saučesnika. Imate li osećaj da ponovo tako nešto može da se dogodi?
Vojčekova Solorano: Vlada je donela odluku da sve donacije prosleđuje u Ministarstvo finansija. Mislim da je dobra odluka da sva sredstva idu na jedno centralno mesto koje će, pritom, biti podložno i monitoringu. Sav novac će odatle ići ka raznim agencijama koje će te fondove implementirati i to mora biti transparetno. Kao što je i u slučaju bilo koje agencije UN – mi, naime, uvek možemo garantovati da se sva sredstva troše namenski.
RSE: Šta je sa problemom zaostalih mina iz prethodnog rata na tlu Bosne i Hercegovine i Srbije, koje su se možda pomerile zbog poplava? Hoće li i kako tim UN pomagati da se taj problem reši?
Vojčekova Solorano: Mi imamo tim koji je na granicama i koji prati situaciju kad su u pitanju te zaostale mine. Nadamo se da ćemo procenu te situacije imati krajem ove nedelje, ali na tome definitivno radimo, posebno sa Centrom za uklanjanje mina koji se tim problemom bavi u čitavom regionu.
RSE: U kontekstu socio-psihološke pomoći ugroženima od poplava, možete li neke mere preporučiti Vladi Srbije?
Vojčekova Solorano: Psiho-socijalna podrška i pomoć ugroženima je značajan deo onoga što mi predlažemo da se čini i što ćemo i činiti. Tim pre što smo na terenu videli ljude koji su imali malo, a koji su sada i to malo izgubili. Njima je već sada potrebna psiho-socijalna podrška i mi upravo razmatramo sa Vladom kako da ta pomoć što pre do njih stigne. Njima je, razume se, najpre potrebna materijalna pomoć kako bi mogli da prežive, a onda je neophodno pružiti im nadu da ima života i posle katasrofe koja ih je zadesila.
RSE: Koje lekcije smo naučili ili treba da naučimo iz svega ovoga?
Vojčekova Solorano: Lekcija je više. Prva je da čovek nikada nije apsolutno bezbedan, što znači da uvek mora biti pripravan. Druga je da biti pripravan podrazumeva valjano planiranje– kako održive ekonomije, tako i gradova koji će moći bolje da odole nepogodama; izgradnju i održavanjesolidne obaloutvrde i kontrolisanje korita reka. Ovo se odnosi na poplave, ali, naravno, ima i drugih prirodnih katastrofa za koje treba da budemo pripremljeni jer nikad ne znamo kada nas mogu zadesiti.
RSE: Kad je reč o donatorskoj konferenciji za Srbiju i zemlje regiona koje je zadesila ova nepogoda, hoće li i UN to podržati?
Vojčekova Solorano: Mi definitivno na tome radimo i podržavamo u tom pravcu vlade u svim državama pogođenim ovom nepogodom. To koordiniramo sa EU zato što će ona najverovatnije biti i najveći donator. Nadam se da će uskoro biti najavljeno u kojoj formi i na koji način će to biti organizovano.
