Ukoliko srpski poslanici u Skupštini Kosova ne promene svoje mišljenje, transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage može biti sprečena, jer tako nešto zahteva izmenu Ustava, odnosno, dvotrećinsku većinu glasova poslanika iz redova manjinskih zajednica.
Skupština Kosova o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage raspravljaće u ponedeljak, 5. maja. Dok pojedini srpski predstavnici kažu da su rezervisana mesta i dalje uslov, drugi navode da ni pod kojim okolnostima neće glasati za Oružane snage Kosova.
Premijer Hashim Thaci na zasedanju vlade u utorak je pozvao sve da jedinstveno glasaju za formiranje Vojske Kosova.
„Ni jedna politička snaga nema pravo da postavlja političke uslove za formiranje Vojske Kosova. Vojska Kosova je iznad partijskih interesa. To je u interesu države i u interesu svih građana Kosova“, kazao je on.
Nenad Rašić, ministar rada u Vladi Kosova međutim izjavio je u utorak u Gračanici da o Oružanim snagama niko do sada nije razgovarao, te se na to nadovezao da zahtev manjina o produžetku rezervisanih mesta od pre godinu dana još nije razmotren.
„Ukoliko ne bude došlo do razgovora o rezervisanim mestima i ukoliko ne bude došlo do nekog kompromisa, mislim da ni na koji način u ovom slučaju ne možemo tvrditi da eventualno glasanje za Oružane snage može da bude moguće. Što znači da, jedna stvar je sigurna, mi tražimo da imamo još dva mandata rezervisanih mesta. Ukoliko do toga dođe, možemo da razmislimo o drugim načinima kako bi eventualno mogli da idemo korak napred“, kazao je Rašić.
Zahtev za rezerevisanim mestima ostaje
Međutim, to je stav samo koalicionih partnera u Thacijevoj vladi.
Vesna Mikić, poslanica u Skupštini Kosova iz redova Jedinstvene srpske liste koja je u opoziciji, u izjavi za RSE navodi da su srpski poslanici u Skupštini Kosova doneli odluku da ne podrže zakon o transformaciji Bezbednosnih Snaga Kosova u Oružane Snage, jer smatraju da je to tendeciozno i da predstavlja kršenje prava srpske zajednice, s obzirom na to da KFOR na ovim prostorima ima mandat kao jedina vojna oružana snaga.
„Definitivno formiranje Oružanih snaga znači zaokruživanje državnosti Kosova. Srpska zajednica nije spremna na ovakav korak, i mi poslanici iz srpske zajednice nećemo podržati ovaj zakon ni u kom slučaju, bez obzira što se spekuliše u javnosti da smo ucenjivani kako bismo za uzvrat dobili rezervisana mesta“, kazala je ona.
Mikić dodaje da zahtev za rezervisanim mestima ostaje, i po njoj treba da traje dok se ne na Kosovu vrate raseljeni Srbi.
„Naše biračko telo je oslabljeno, a kada bi došlo do potpunog povratka, mi bismo verovatno prekinuli na insistiranju zadržavanja tih rezervisanih mesta jer ne bismo imali potrebe za tim. Insistiranje albanske strane da se ne omogući Srbima produžetak rezervisanih mesta je zato jer se plaše snage koja će doći sa severa. Međutim, ako albanska strana priča da želi integraciju severa, onda nema razloga za strah jer smatram da ćemo zajedničkim snagama, uključivanjem i severa, dobiti svi od toga“.
Za rezervisana mesta se bore i poslanici iz bošnjačke, turske i romske zajednice. Ali, što se Oružanih snaga Kosova tiče, oni navode da je to za dobrobit cele zemlje.
Samoopredeljenje protiv rezervisanih mesta
Duda Balje iz bošnjačke koalicije Vakat navodi da iako je uslovljavanje formiranja Oružanih snaga sa mandatom rezervisanih mesta moguće, bošnjački poslanici su sve bliži da glasaju za, kako je rekla, vojsku Kosova.
„Cela grupa je apsolutna svesna da je ovo jako važno za našu državu i ne želimo da u ovom momentu pravimo neka odstupanja od toga jer smo uvek bili konstruktivni i uvek smo radili za našu državu onako kako treba“, kazala je ona.
Balje dodaje da će i bošnjačka zajednica i dalje nastojati da se rezervisana mesta produže i na sledeći saziv Skupštine.
„Značaj rezervisanih mesta je veoma velik pre svega jer je ovo najvisočiji organ u celoj državi, mesto gde se donose zakoni. Još jedno mesto znači još jedan glas, još jedno mesto Bošnjaka u ovom Parlamentu je još jedan glas Bošnjaka i još jedan način da se lakše i direktno prenose potrebe i prioriteti Bošnjaka u instituciji gde se dosta toga odlučuje“, kaže Balje.
Inače, opozicione partije u Skupštini, Demokratski savez Kosova i pokret “Samoopredeljenje”, izjasnile su se da su apsolutno protiv nastavka rezervisanih mjesta, dok iz Alijanse za budućnost Kosova kažu da da se ne treba rizikovati formiranje Oružanih snaga zbog dva ili tri srpska poslanika više u narednom skupštinskom mandatu.
Prema Ustavu nakon narednih parlamentarnih izbora rezervisana mesta prelaze u garantovana, što znači da manjine mogu imati najviše 20 mesta u Skupštini, dok su do sada pored tih 20 mogli imati i više u skladu sa osvojenim glasovima na izborima. Od 20 mesta, za Srbe je rezervisano 10, a 10 za ostale manjinske zajednice.
Skupština Kosova o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage raspravljaće u ponedeljak, 5. maja. Dok pojedini srpski predstavnici kažu da su rezervisana mesta i dalje uslov, drugi navode da ni pod kojim okolnostima neće glasati za Oružane snage Kosova.
Premijer Hashim Thaci na zasedanju vlade u utorak je pozvao sve da jedinstveno glasaju za formiranje Vojske Kosova.
„Ni jedna politička snaga nema pravo da postavlja političke uslove za formiranje Vojske Kosova. Vojska Kosova je iznad partijskih interesa. To je u interesu države i u interesu svih građana Kosova“, kazao je on.
Nenad Rašić, ministar rada u Vladi Kosova međutim izjavio je u utorak u Gračanici da o Oružanim snagama niko do sada nije razgovarao, te se na to nadovezao da zahtev manjina o produžetku rezervisanih mesta od pre godinu dana još nije razmotren.
„Ukoliko ne bude došlo do razgovora o rezervisanim mestima i ukoliko ne bude došlo do nekog kompromisa, mislim da ni na koji način u ovom slučaju ne možemo tvrditi da eventualno glasanje za Oružane snage može da bude moguće. Što znači da, jedna stvar je sigurna, mi tražimo da imamo još dva mandata rezervisanih mesta. Ukoliko do toga dođe, možemo da razmislimo o drugim načinima kako bi eventualno mogli da idemo korak napred“, kazao je Rašić.
Zahtev za rezerevisanim mestima ostaje
Međutim, to je stav samo koalicionih partnera u Thacijevoj vladi.
Vesna Mikić, poslanica u Skupštini Kosova iz redova Jedinstvene srpske liste koja je u opoziciji, u izjavi za RSE navodi da su srpski poslanici u Skupštini Kosova doneli odluku da ne podrže zakon o transformaciji Bezbednosnih Snaga Kosova u Oružane Snage, jer smatraju da je to tendeciozno i da predstavlja kršenje prava srpske zajednice, s obzirom na to da KFOR na ovim prostorima ima mandat kao jedina vojna oružana snaga.
„Definitivno formiranje Oružanih snaga znači zaokruživanje državnosti Kosova. Srpska zajednica nije spremna na ovakav korak, i mi poslanici iz srpske zajednice nećemo podržati ovaj zakon ni u kom slučaju, bez obzira što se spekuliše u javnosti da smo ucenjivani kako bismo za uzvrat dobili rezervisana mesta“, kazala je ona.
Mikić dodaje da zahtev za rezervisanim mestima ostaje, i po njoj treba da traje dok se ne na Kosovu vrate raseljeni Srbi.
„Naše biračko telo je oslabljeno, a kada bi došlo do potpunog povratka, mi bismo verovatno prekinuli na insistiranju zadržavanja tih rezervisanih mesta jer ne bismo imali potrebe za tim. Insistiranje albanske strane da se ne omogući Srbima produžetak rezervisanih mesta je zato jer se plaše snage koja će doći sa severa. Međutim, ako albanska strana priča da želi integraciju severa, onda nema razloga za strah jer smatram da ćemo zajedničkim snagama, uključivanjem i severa, dobiti svi od toga“.
Za rezervisana mesta se bore i poslanici iz bošnjačke, turske i romske zajednice. Ali, što se Oružanih snaga Kosova tiče, oni navode da je to za dobrobit cele zemlje.
Samoopredeljenje protiv rezervisanih mesta
Duda Balje iz bošnjačke koalicije Vakat navodi da iako je uslovljavanje formiranja Oružanih snaga sa mandatom rezervisanih mesta moguće, bošnjački poslanici su sve bliži da glasaju za, kako je rekla, vojsku Kosova.
„Cela grupa je apsolutna svesna da je ovo jako važno za našu državu i ne želimo da u ovom momentu pravimo neka odstupanja od toga jer smo uvek bili konstruktivni i uvek smo radili za našu državu onako kako treba“, kazala je ona.
Balje dodaje da će i bošnjačka zajednica i dalje nastojati da se rezervisana mesta produže i na sledeći saziv Skupštine.
„Značaj rezervisanih mesta je veoma velik pre svega jer je ovo najvisočiji organ u celoj državi, mesto gde se donose zakoni. Još jedno mesto znači još jedan glas, još jedno mesto Bošnjaka u ovom Parlamentu je još jedan glas Bošnjaka i još jedan način da se lakše i direktno prenose potrebe i prioriteti Bošnjaka u instituciji gde se dosta toga odlučuje“, kaže Balje.
Inače, opozicione partije u Skupštini, Demokratski savez Kosova i pokret “Samoopredeljenje”, izjasnile su se da su apsolutno protiv nastavka rezervisanih mjesta, dok iz Alijanse za budućnost Kosova kažu da da se ne treba rizikovati formiranje Oružanih snaga zbog dva ili tri srpska poslanika više u narednom skupštinskom mandatu.
Prema Ustavu nakon narednih parlamentarnih izbora rezervisana mesta prelaze u garantovana, što znači da manjine mogu imati najviše 20 mesta u Skupštini, dok su do sada pored tih 20 mogli imati i više u skladu sa osvojenim glasovima na izborima. Od 20 mesta, za Srbe je rezervisano 10, a 10 za ostale manjinske zajednice.
