Briselski sporazum istorijski ili "legalizacija statusa kvo"?

Briselski sporazum, istorijski ili “legalizacija statusa kvo”? Efekte dokumenta potpisanog pre godinu dana analizirali su analitičari iz Beograda i Prištine. Uz ostale ocene primećuju i da kosovsko društvo zalazi u još veću segregaciju, te da bi koncept multietničkog društva mogao biti ugrožen.

Briselski sporazum parafiran nakon desete runde pregovora premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton evropski zvaničnici ocenjivali su kao istorijski dan ne samo za odnose Srbije i Kosova, već za ceo Zapadni Balkan i EU.

Izvršni direktor Kosovskog instituta za istraživanja i razvoj politika Ilir Deda, međutim, kaže da realni život na Kosovu nije u fokusu EU koja posreduje u pregovorima delegacija.

"Nada Zapada je da će se ti odnosi poboljšati i da će Srbija jednog dana priznati nezavisnost Kosova. Briselski sporazum nije istorijski već samo legalizuje status kvo. Negativno je to što se Kosovo deli na dva dela i uvodi se princip podeljenog suvereniteta", ocenio je Deda.

“Trojka” koja se bavi nasim životima u ovom procesu rešila je da primeni upravo taj pristup – počnimo od manjih pitanja, pa ćemo doći do onih krupnijih i važnijih. U osnovi, ovde se radi o neosnovanoj nadi Zapada da će se, usled česte komunikacije izmedju Srbije i Kosova, jednoga dana doći do te tačke kada će Srbija priznati ili prihvatiti nezavisnost Kosova. Mislim da jedan ozbiljan proces ne može da počiva na mogućnosti i nadi. Morate znati šta je cilj i imati pravno obavezujući sporazum. Stoga mnogi u Prištini ponavljaju da je prvo neophodan pravno obavezujuci sporazum, kako bismo se onda bavili tehničkim pitanjima kao što su integracija, normalizacija, itd.”, naveo je Deda.

Obe strane očekuje da im dijalog omogući krajnji cilj, članstvo u EU. Filip Ejdus sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član Beogradskog centra za bezbednosnu politiku misli da Srbija ima tri razloga da bude zadovoljna Briselskim sporazumom.
“Prvo”, kaže on, “uspela je da popravi medjunarodni imidž i ubrza evrointegracije, drugo, sporazum je koristan za kosovske Srbe i treći interes koji je odbranjen je nepriznanje Kosova".

On smatra da se prva dva interesa u budućnosti mogu braniti, ali da će treći, odnosno nepristajanje Srbije da prizna Kosovo, biti doveden u pitanje kako bude napredovao dijalog Beograda i Prištine.

“Medjutim, treći interes – nepriznavanje biće u budućnosti stavljen na test, tokom treće faze dijaloga i procesa normalizacije. Proverio sam sve stavove vladajuće političke partije u Srbiji i nisam uočio niti jedan jedini signal spremnosti za promenu Ustava i njegovih odredaba koje se tiču Kosova. Nisam video ni jedan indikator da je Srpska napredna stranka spremna da promeni Ustav vezano za pitanje Kosova”, ocenjuje Ejdus.

Nužan paralelizam institucija

Nakon Briselskog sporazuma održani su lokalni izbori na celoj teritoriji Kosova, uključujući i sever i očekuje se formiranje Zajednice srpskih opština. Jedan od kamena spoticanja bile su i paralelne isntitucije. Međutim, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da u realnosti još uvek postoji nužan paralelizam institucija.

„Vidimo da u poslednja tri meseca se on na neli način ojačava i sad na jedan, možda ubitačniji način po kosovski sistem nego pre ovih pregovora, jer sad je sve u redu, sad je unutar ksosovskog sistema, ali u stvari nije. To smo videli sa statutima Skupština opština sa severa, sa novom reinterpretacijom Zajednice opština kao zajednice u početku četiri opštine a onda ćemo videti šta će biti“, kaže Janjić.

„Drugi problem je da je Beograd prihvatio, a to je iz okvira za pregovore sa EU a nema u platformi, teritorijalni integritet Kosova. Prihvatio je nepromenjivost sadašnjih granica. Ako je to prihvatio i ako je prihvatio da će se sve odvijati, pa i lokalni izbori su se odvijali po kosovskim zakonima i Ustavu, onda je u suštini prihvatio da sarađuje u širenju suvereniteta Kosova na celoj teritoriji“, ocenjuje Janjić.

Kosovski analitičari ocenjuju i da tamošnje društvo zalazi u još veću segregaciju. Predsedavajuća Prištinskog saveta za medjunarodne odnose Endjeluša Morina kaže da ako se nešto ne promeni, ideja multietničkog Kosova neće ispasti kako treba.

“Sa ovakvim pristupom EU i situacijom koju imamo na kraju ćemo završiti sa još većom segregacijom“, kaže ona.

“Ono što sada vidimo na terenu govori nam da ćemo, ukoliko se implementacija uspešno sprovede do kraja, najverovatnije kao krajnji rezultat imati državu sa dve etničke zajednice, duboko podeljenu po etničkoj liniji. Drugim rečima, sa udruženim opštinama, srpska zajednica će moći da se organizuje bez mnogo potrebe da bude u kontaktu sa ostatkom kosovskog društva. To isto će se desiti i sa policijskim strukturama i sudstvom. Ovo dovodi u pitanje čitav pristup i taj `multietnički oblak` koji već dugi niz godina stoji nad Kosovom. Mislim da će te dve stvari – ovakav pristup EU i realna situacija koju imamo na terenu - a to je ignorisanje etničkog teritorijalnog konflikta i još dublja segregacija, dovesti do nesupeha ideje o multietničkom Kosovu“, navela je Morina.

Briselski sporazum parafiran je 19. aprila prošle godine a dijalog premijera Srbije i Kosova je nastavljen.