Na mestu zloglasnog nacističkog logora Staro Sajmište u Beogradu održana je centralna komemorativna svečanost posvećena Danu sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Spomen na proboj grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu.
„Ja sam Milinko Čekić, predsednik udruženja logoraša Jasenovca iz Beograda. Imao sam pet i po godina kada sam bio u logoru Jasenovac. Kompozicija je od Beograda do Jasenovca putovala pet dana, u zatvorenim vagonima, bez hrane, vode, bez bilo čega... Kada su otvorili vagone u Jasenovcu, preko 70 odsto je bilo mrtvih. Što se moje porodice tiče, moje uže porodice koja je brojala 19 članova, preživeli smo samo moja majka, stric i ja“, seća se Čekić
Spomenu na proboj grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu - Donja Gradina, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 22. aprila 1942. godine, koji je upriličen na Starom Sajmištu u Beogradu, mestu najozloglašenijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije, prisustvovala je i Jelena Radojčić. Kao devojčica, bila je zatočena u logoru Stara Gradiška. Ni njena sećanja ne blede, iako je prošlo već gotovo sedam decenija.
„Sećam se da nismo mogli ni da uđemo u logor, pošto je trebalo osloboditi jedan deo... Kada smo ušli, davali smo zlato, novac, sve... Ja sam bila sa majkom, bratom od dve godine i bratom od devet meseci i nismo imali nikakve životne uslove... Imali smo jedan obrok dnevno, doručak i ručak nismo imali, nismo imali higijenske uslove“, priča Jelena Radojčić.
U Srbiji je 22. april ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Taj dan posvećen je sećanju na sve Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik tehničke vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija i danas, kao neodvojivi deo svog postojanja, gaji antifašističku tradiciju, ocenivši da su brojne žrtve tog rata posledica ideologija nertolerancije i mržnja, istovremeno i opomena.
„Naš je zadatak i obaveza da tu opomenu u potpunosti usvojimo i preduzmemo sve kako se slični tragični događaji ne bi dešavali i u našem veku. Savremeni integracioni procesi, ideja unije evropskih država, nastala kao logičan i istorijski opravdan rezultata pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu jeste najznačajniji mirovni projekat u istoriji našeg kontinenta. Republika Srbija čini odlučne korake u pravcu punog uključivanja u evropske integracione procese“, rekao je Dačić
Ceremoniji na mestu logora Staro Sajmište, prisustvovali su i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Saveta romske nacionalne manjine.
„Ja sam Milinko Čekić, predsednik udruženja logoraša Jasenovca iz Beograda. Imao sam pet i po godina kada sam bio u logoru Jasenovac. Kompozicija je od Beograda do Jasenovca putovala pet dana, u zatvorenim vagonima, bez hrane, vode, bez bilo čega... Kada su otvorili vagone u Jasenovcu, preko 70 odsto je bilo mrtvih. Što se moje porodice tiče, moje uže porodice koja je brojala 19 članova, preživeli smo samo moja majka, stric i ja“, seća se Čekić
Spomenu na proboj grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu - Donja Gradina, u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 22. aprila 1942. godine, koji je upriličen na Starom Sajmištu u Beogradu, mestu najozloglašenijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije, prisustvovala je i Jelena Radojčić. Kao devojčica, bila je zatočena u logoru Stara Gradiška. Ni njena sećanja ne blede, iako je prošlo već gotovo sedam decenija.
„Sećam se da nismo mogli ni da uđemo u logor, pošto je trebalo osloboditi jedan deo... Kada smo ušli, davali smo zlato, novac, sve... Ja sam bila sa majkom, bratom od dve godine i bratom od devet meseci i nismo imali nikakve životne uslove... Imali smo jedan obrok dnevno, doručak i ručak nismo imali, nismo imali higijenske uslove“, priča Jelena Radojčić.
U Srbiji je 22. april ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Taj dan posvećen je sećanju na sve Srbe, Jevreje i Rome stradale u masovnim i nečovečnim usmrćivanjima tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik tehničke vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija i danas, kao neodvojivi deo svog postojanja, gaji antifašističku tradiciju, ocenivši da su brojne žrtve tog rata posledica ideologija nertolerancije i mržnja, istovremeno i opomena.
„Naš je zadatak i obaveza da tu opomenu u potpunosti usvojimo i preduzmemo sve kako se slični tragični događaji ne bi dešavali i u našem veku. Savremeni integracioni procesi, ideja unije evropskih država, nastala kao logičan i istorijski opravdan rezultata pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu jeste najznačajniji mirovni projekat u istoriji našeg kontinenta. Republika Srbija čini odlučne korake u pravcu punog uključivanja u evropske integracione procese“, rekao je Dačić
Ceremoniji na mestu logora Staro Sajmište, prisustvovali su i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Saveta romske nacionalne manjine.