Za ulazak Srbije u EU glasalo bi 54% građana, pokazuje istraživanje Ipsos stratedžik marketinga. Pomenuti vox populi otkriva, međutim, i to da uprkos tome što bi se na referendumu većinski opredelili za ulazak svoje zemlje u EU, tek svaki četvrti građanin ima pozitivne stavove o Uniji, kao i to da svega nešto više od trećine njih zna da je Srbija počela pristupne pregovore sa Briselom. Ipak, od kraja 2012. godine beleži se uzlazna linija podrške evropskim integracijama.
Istraživanje Ipsos stratedžik marketinga obavljeno je krajem februara, pa smo predstavnika te organizacije Predraga Kurčubića pitali da li bi ovakav rezultat bio da je sondiranje javnog mnenja rađeno nakon ruske aneksije Krima.
“Ja mislim da bi to pre možda uticalo na stav o Rusiji nego na stav o Evropskoj uniji,
s obzirom da smo mi u istom ovom istraživanju stavova o EU ispitivali i stav prema Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, NATO-u, kao glavnim globalnim igračima, od kojih zavisi i položaj Srbije. Rusija je među njima najbolje ocenjena od strane 46% građana, dok je stav o SAD i NATO pretežno negativan - o njima pozitivno mišljenje ima tek 13 odnosno 5% ispitanika. Na osnovu toga pretpostavljam da bi razvoj događaja koji ste pomenuli pre povećao broj pozitivnih ocena koje idu Rusiji nego što bi drastično uticao na stav o Evropskoj uniji. Na ovo navodi i trend koji beležimo, naime to da od 2012. godine beležimo trend porasta podrške EU. Dakle, danas imamo više ljudi nego pre godinu ili godinu i po dana koji bi podržali ulazak u EU”, otkriva Kurčubić.
U ovom periodu Srbija je ostvarila vidno ubrzanje na putu evrointegracje, koje su markirali Briselski sporazum i početak pregovora o članstvu sa EU. Kurčubić ocenjuje da je to svakako imalo uticaja na porast broja građana koji podržavaju ulazak Srbije u EU.
“Svaki put kad se desi neki pozitivni iskorak Evropske unije ka Srbiji, kada se, dakle, potpiše neki značajan sporazum ili kada Srbija uznapreduje na lestvici ka Evropskoj uniji, mi imamo pozitivnu reakciju javnog mnenja; kao što imamo i negativnu kad stignu neke packe ili nova uslovljavanja od Evropske unije. Kad je, recimo, nemačka kancelarka Angela Merkel došla u Beograd i iznela nove oštre zahteve pred Srbiju, došlo je do pada podrške EU, ali se to ubrzo vratilo. Dakle, generalno, kad pogledate krivulju podrške EU na duži rok – ona je uzlazna. Ja mislim da to jeste u korelaciji sa vlašću Srbije u tom period; da li be se isto to desilo da nje nije bilo, to je drugo pitanje, ali, u njeno vreme je postignut Briselski sporazum i početak pregovora sa EU, što je sasvim sigurno uticalo na javno mnenje”, kaže Kurčubić.
Rezultati o podršci članstvu u EU nisu sasvim u korelaciji sa mišljenjem građana Srbije o Uniji, budući da je tek svaki četvrti ispitanik rekao da o EU ima pozitivno mišljenje. Drugim rečima, dvostruko je više onih koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju nego onih koji o Uniji imaju pozitivno mišljenje.
Kurčubić smatra da se tu, ipak, ne može govoriti o kontradikciji.
“To je posledica uviđanja eventualnih benefita za građane lično, koji bi usledili nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju. Kad pitate građane da ocene određene oblasti koje su važne za život – ekonomija, životni standard, pravosuđe, obrazovanje – većina, 60, čak i 70% njih, veruje da bi ulazak u EU doveo do poboljšanja u gotovo svim tim sferama života; dakle, oni realno uviđaju mogućnost za lični boljitak koji bi došao ulaskom u EU. A što se tiče malog broja pozitivnih stavova o EU, to je verovatno posledica percepcije da Evropa, uslovno rečeno, stalno igra neku igru štapa i šargarepe, odnosno da se stalno postavljaju novi uslovi i da još uvek nije iskreno istupila sa svim uslovima koje će Srbija morati da zadovolji. Tako imate dosta ljudi koji smatraju da će se morati rešiti problem Kosova, odnosno, da će Kosovo definitivno morati da izađe iz okvira Srbije pre nego što se finalizuje članstvo Srbije u EU, da će to biti nužni uslov koji će Evropa postaviti pred Srbiju”, objašnjava Kurčubić.
Ovo istraživanje pokazalo je, međutim, da samo nešto više od jedne trećine građana zna da je Srbija otpočela pristupne pregovore sa EU, a da čak više od 60 odsto njih misli da zemlja tek čeka datum početka pregovora, odnosno da je u još ranijoj fazi pristupnog procesa.
Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose ovo objašnjava time što se građanima početak pregovora o članstvu sa EU još nije pretvorio u opipljivo poboljšanje njihovog života, kao što je, recimo bilo kada im je ukinut vizni režim, pa su mogli slobodno da putuju u inostranstvo, ali odgovornost za tu neobaveštenost građana pripisuje i vladi i akterima civilnog sektora koji iz EU fondova dobijaju novac da bi, pored drugih zaduženja, građane informisali i o fazama koje Srbija osvaja na putu ka EU.
“To znači da bi vladinu Kancelariju za evropske integracije, odnosno, njen deo koji se bavi promocijom evropskih integracija, trebalo zatvoriti. Potpuno je neverovatno da građani ne znaju da zemlja pristupa Evropskoj uniji i dokle je stigla u tom pristupanju, dok sa druge strane imate opredeljivanje da li smo za reforme ili da li smo za Evropsku uniju ili protiv nje. To je fundamentalna stvar i tu je odgovornost na vladi, a odgovornost je, naravno, i na svima ostalima koji su koristili evropske fondove da bi promovisali pristupanje Srbije Evropskoj uniji. I naša država dobija novac za to, a dobijaju i razni akteri u civilnom sektoru - domaće i strane nevladine organizacije”, podseća Brkić.
Istraživanje Ipsos stratedžik marketinga obavljeno je krajem februara, pa smo predstavnika te organizacije Predraga Kurčubića pitali da li bi ovakav rezultat bio da je sondiranje javnog mnenja rađeno nakon ruske aneksije Krima.
“Ja mislim da bi to pre možda uticalo na stav o Rusiji nego na stav o Evropskoj uniji,
s obzirom da smo mi u istom ovom istraživanju stavova o EU ispitivali i stav prema Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, NATO-u, kao glavnim globalnim igračima, od kojih zavisi i položaj Srbije. Rusija je među njima najbolje ocenjena od strane 46% građana, dok je stav o SAD i NATO pretežno negativan - o njima pozitivno mišljenje ima tek 13 odnosno 5% ispitanika. Na osnovu toga pretpostavljam da bi razvoj događaja koji ste pomenuli pre povećao broj pozitivnih ocena koje idu Rusiji nego što bi drastično uticao na stav o Evropskoj uniji. Na ovo navodi i trend koji beležimo, naime to da od 2012. godine beležimo trend porasta podrške EU. Dakle, danas imamo više ljudi nego pre godinu ili godinu i po dana koji bi podržali ulazak u EU”, otkriva Kurčubić.
U ovom periodu Srbija je ostvarila vidno ubrzanje na putu evrointegracje, koje su markirali Briselski sporazum i početak pregovora o članstvu sa EU. Kurčubić ocenjuje da je to svakako imalo uticaja na porast broja građana koji podržavaju ulazak Srbije u EU.
“Svaki put kad se desi neki pozitivni iskorak Evropske unije ka Srbiji, kada se, dakle, potpiše neki značajan sporazum ili kada Srbija uznapreduje na lestvici ka Evropskoj uniji, mi imamo pozitivnu reakciju javnog mnenja; kao što imamo i negativnu kad stignu neke packe ili nova uslovljavanja od Evropske unije. Kad je, recimo, nemačka kancelarka Angela Merkel došla u Beograd i iznela nove oštre zahteve pred Srbiju, došlo je do pada podrške EU, ali se to ubrzo vratilo. Dakle, generalno, kad pogledate krivulju podrške EU na duži rok – ona je uzlazna. Ja mislim da to jeste u korelaciji sa vlašću Srbije u tom period; da li be se isto to desilo da nje nije bilo, to je drugo pitanje, ali, u njeno vreme je postignut Briselski sporazum i početak pregovora sa EU, što je sasvim sigurno uticalo na javno mnenje”, kaže Kurčubić.
Rezultati o podršci članstvu u EU nisu sasvim u korelaciji sa mišljenjem građana Srbije o Uniji, budući da je tek svaki četvrti ispitanik rekao da o EU ima pozitivno mišljenje. Drugim rečima, dvostruko je više onih koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju nego onih koji o Uniji imaju pozitivno mišljenje.
Kurčubić smatra da se tu, ipak, ne može govoriti o kontradikciji.
“To je posledica uviđanja eventualnih benefita za građane lično, koji bi usledili nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju. Kad pitate građane da ocene određene oblasti koje su važne za život – ekonomija, životni standard, pravosuđe, obrazovanje – većina, 60, čak i 70% njih, veruje da bi ulazak u EU doveo do poboljšanja u gotovo svim tim sferama života; dakle, oni realno uviđaju mogućnost za lični boljitak koji bi došao ulaskom u EU. A što se tiče malog broja pozitivnih stavova o EU, to je verovatno posledica percepcije da Evropa, uslovno rečeno, stalno igra neku igru štapa i šargarepe, odnosno da se stalno postavljaju novi uslovi i da još uvek nije iskreno istupila sa svim uslovima koje će Srbija morati da zadovolji. Tako imate dosta ljudi koji smatraju da će se morati rešiti problem Kosova, odnosno, da će Kosovo definitivno morati da izađe iz okvira Srbije pre nego što se finalizuje članstvo Srbije u EU, da će to biti nužni uslov koji će Evropa postaviti pred Srbiju”, objašnjava Kurčubić.
Ovo istraživanje pokazalo je, međutim, da samo nešto više od jedne trećine građana zna da je Srbija otpočela pristupne pregovore sa EU, a da čak više od 60 odsto njih misli da zemlja tek čeka datum početka pregovora, odnosno da je u još ranijoj fazi pristupnog procesa.
Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose ovo objašnjava time što se građanima početak pregovora o članstvu sa EU još nije pretvorio u opipljivo poboljšanje njihovog života, kao što je, recimo bilo kada im je ukinut vizni režim, pa su mogli slobodno da putuju u inostranstvo, ali odgovornost za tu neobaveštenost građana pripisuje i vladi i akterima civilnog sektora koji iz EU fondova dobijaju novac da bi, pored drugih zaduženja, građane informisali i o fazama koje Srbija osvaja na putu ka EU.
“To znači da bi vladinu Kancelariju za evropske integracije, odnosno, njen deo koji se bavi promocijom evropskih integracija, trebalo zatvoriti. Potpuno je neverovatno da građani ne znaju da zemlja pristupa Evropskoj uniji i dokle je stigla u tom pristupanju, dok sa druge strane imate opredeljivanje da li smo za reforme ili da li smo za Evropsku uniju ili protiv nje. To je fundamentalna stvar i tu je odgovornost na vladi, a odgovornost je, naravno, i na svima ostalima koji su koristili evropske fondove da bi promovisali pristupanje Srbije Evropskoj uniji. I naša država dobija novac za to, a dobijaju i razni akteri u civilnom sektoru - domaće i strane nevladine organizacije”, podseća Brkić.
