Skupština Kosova bi u četvrtak trebala da razmotri Zakon o civilnim žrtvama tokom rata na Kosovu u koji su uključene i seksualno zlostavljene žene, koje već 15 godina nemaju nikakvu državnu zaštitu. O njima se do sada veoma malo govorilo, a one same nikada nisu progovorile.
Oko 20.000 seksualno zlostavljanih žena tokom rata na Kosovu još uvek nemaju nikakvu zakonsku zaštitu države. Za ovaj zločin još uvek niko nije kažnjen.
Pre godinu dana na Kosovu je pokrenuta debata o tome gde se takve žene trebaju svrstati. Dok je jedna strana bila za to da one budu uvrštene u Zakonu o pravima palih boraca, invalida, veterana i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, druga je bila za to da se ne trebaju mešati veterani OVK-a i ostale kategorije sa žrtvama koje su bilo seksualno zlostavljane tokom rata na Kosovu.
Poslanik iz vladajuće Demokratske partije Kosova, Shaip Muja, je tada čak rekao da zlostavljane žene ne mogu biti u kategoriji ratnih žrtava jer „one nisu ubijene“.
Tako je krajem prošle nedelje u Parlamentu Kosova usvojen Zakon o veteranima OVK-a, ali o seksualno zlostavljenim ženama nije bilo ni reči.
Poslanica iz opozicione Alijanse za budućnost Kosova, Donika Kadaj-Bujupi, kaže da nema ništa lošeg u tome što je došlo do tog zakonskog odvajanja.
„Realno, pitanje zlostavljenih žena tokom rata će biti uvršteno u Zakonu o ratnim žrtvama, ali ne u Zakonu o veteranima OVK. Nakon jedne debate u Skupštini, konstatovano je da se ove dve kategorije trebaju odvojiti, tako da će zlostavljane žene biti u Zakonu o civilnim žrtvama“, kazala je Kadaj-Bujupi.
Ona dodaje da se sa jednim takvim zakonom mnogo kasni, zato što te žene nisu imale nikakvu državnu zaštitu ni 15 godina nakon rata.
Vjollca Rexhepi iz Demokratskog saveza Kosova, takođe iz opozicije, ipak navodi da je loše to što se do sada nije mogla pružiti podrška ovim ženama, kao što je to urađeno za ostale kategorije kao što su veterani, politički zatvorenici i ratni invalidi.
„Moralno, nemamo pravo da ove civilne žrtve ne uključimo u zakon, kao što smo to uradili za ostale kategorije“, kazala je ona.
Nazlie Bala
Aktivistkinja za ženska prava, Nazlie Bala je prošle godine napadnuta ispred njene kuće, kada je podnela zahtev da zlostavljane žene budu obuhvaćene u Zakonu o veteranima OVK-a i civilnim žrtvama tokom rata, a koji je usvojen prošle nedelje bez ispunjenog zahteva gospođe Bala.
Ali sada, pošto je taj zakon u načelu već usvojen, može se očekivati i pokretanje debate kako bi se rešilo pitanje rehabilitacije žena koje su preživele seksualno zlostavljanje tokom rata, putem Zakona o civilnim žrtvama koji će se pred poslanicima naći u četvrtak.
Igballe Rogova, predsednica Udruženja žena Kosova, kaže da je ovaj nacrt-zakona koji tretira ovu kategoriju društva naišao na ometnju zbog finansijskih obaveza, što predstavlja i glavni problem.
„Nacrt zakona je u izradi, zapravo preporuke o budžetu su u izradi jer se traži visok budžet za njihovu zbrinutost. Radi se o 20.000 žena“, kazala je ona.
Rogova dodaje da je na početku zahtev bio da te žrtve dobijaju penziju u vrednosti od 300 eura, ali to je sada sniženo, što je za nju jadno.
„Budžet je smanjen od 300 na 100 eura, kao materijalna beneficija, kao što je to za ostale žrtve rata“, kazala je ona.
Behxhet Shala iz kosovskog Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda kaže za RSE da je finansijska kompezacija jako niska.
“Njihova patnja i posledice koje nose sa sobom, su svakako najteže od svih ostalih žrtava. Dok su ostale žrtve propatile fizičku patnju, koja možda vremenom može i proći, ove žene osim fizičke patnje u sebi nose i duševne traume, a koja je doživotna”, kazao je Shala, dodajući da ove žene nikada nisu pretile protestima ili sličnim aktivnostima jer su uvek bile povučene.
Nedavno je i Predsednica Kosova, Atifete Jahjaga posebnim dekretom osnovala Nacionalni savet za žrtve seksualnog nasilja tokom rata, u cilju koordinacije aktivnosti insistucija i agencija za rehabilitaciju oko 20 hiljada lica koja su preživela seksualno nasilje tokom rata.
Ona je tom prilikom rekla da i 15 godina nakon rata, tema žrtava seksualnog nasilja još uvek ostaje tabu, te da ova kategorija žrtava rata ostaje visoko žigosana, nalazeći sebe u zamkama predrasuda i nepravednih i neumesnih okrivljavanja.
