Nema pouzdanih podataka o tome koliko beskućnika živi u Srbiji, ali se pretpostavlja da se njihov broj kreće oko 10.000. Mnogi od njih nemaju nikakve lične isprave i praktično ne postoje za ovdašnju administraciju. Izložba „Beskućnik“, koja se otvarac 14. marta u Uličnoj galeriji u Beogradu, predstaviće radove dizajnera iz Srbije i regiona, koji su inspirisani rezultatima istraživanja o beskućništvu u Srbiji.
Na poziv aktivističkog magazina „LiceUlice“, dvadesetak dizajnera iz Srbije i regiona osmislilo je radove u različitim zanatskim tehnikama, koje objedinjuje jedna, zajednička tematika: beskućništvo. Polazna osnova bili su im rezultati istraživanja koje su prethodnih godina sproveli Crveni krst Palilula i organizacija Hausing centar.
Među autorima koji su se odazvali pozivu je i poznati grafički dizajner Borut Vild koji živi i radi u Beogradu. Na svom radu prikazao je ličnu kartu u kojoj su svi podaci zamazani crnom bojom.
„Mene je privuklo ono što zovemo pravnom nevidljivošću beskućnika. Znači, da oni prosto nigde nisu pravno zabeleženi, da nemaju lične dokumente i nisu nigde zavedeni. Ja sam sve podatke u ličnoj karti izbrisao, prekrižio ih crnim, ostavio sam samo nule; nema imena i prezimena. Poruka je da postoje ljudi koji su među nama, a nemaju sve te pravne atribute koji su im potrebni“, kaže Vild.
Izložba „Beskućnik“ okupila je dizajenere svih generacija, od Splita preko Zagreba do Beograda. Beogradskoj publici predstaviće se, između ostalih, hrvatski autor Filip Pomykalo, koji je na radu izloženom u Uličnoj galeriji sarađivao sa kopirajterom Draženom Novakom.
Ideja im je bila, kaže Pomykalo, da na jednostavan način pošalju poruku da je ulica dom beskućnika.
„Nacrtana je klupa obasjana uličnom svjetiljkom. Kroz plakat se provlači poruka koja govori da smo u stvari mi svi njihovi gosti. Odlučili smo se za jednostavan vizual, vektorski i linearan crtež da ne oduzima previše pozornosti. Ljudi, nažalost, često zaziru od beskućnika. Ne shvaćaju da su to ljudi poput svih nas, koji su se jednostavno našli u takvoj situaciji ili ih je zadesila nekakva životna nesreća. Tako da je uvijek ljepo, kreativno i izazovno raditi na takvim projektima kako bi se ljudima malo pojasnili i približili ti problemi“, ističe Pomykalo.
Mediji pišu da, prema procenama nadležnih, u Srbiji ima oko 10.000 beskućnika, a prihvatilišta raspolažu sa tek nekoliko stotina slobodnih mesta. Teško je, međutim, govoriti o konkretnim podacima, pošto nema mnogo istraživanja koja se bave ovom kategorijom, a ljudi bez krova nad glavom po prvi put su obuhvaćeni na popisu stanovništva tek 2011. godine.
Socijalno angažovani časopis “LiceUlice” već tri godine na različite načine skreće pažnju na socijalno ugrožene kategorije, među kojima su i ljudi sa ulice.
Koordinatorka časopisa Nikoleta Kosovac napominje da je važno shvatiti da je beskućništvo je nešto što može da se desi svakome.
“Ono što možemo da zaključimo jeste da broj beskućnika sve više raste iz godine u godinu, da je veliki broj ljudi na ulici prepušten sam sebi, dakle čak nisu ni korisnici nekih instgitucija koje bi trebalo da se bave njima. Veliki broj tih ljudi su pravno nevidljiva lican koja ne mogu da ostvare čak ni osnovna ljudska prava – da imaju svoju ličnu kartu, na osnovu koje bi mogli da dobiju neku vrstu socijalne pomoći”, objašnjava Nikoleta Kosovac.
Izložba “Beskućnik” deo je programa pod nazivom “Iz dobrih razloga”, koji ima za cilj da podstakne dizajnere i ilustratore da se više bave društvenim problemima, kažu organizatori. Iako dizajn, kao forma umetničkog izražavanja, ima kapacitet da se bavi društveno angažovanim temama, Borut Vild smatra da se ovdašnji dizajneri premalo uključuju u komentarisanje svakodnevice.
„Kao i celo društvo“, kaže naš sagovrnik, „i dizajneri nisu dovoljno osetljivi na socijalne probleme. Ne znam šta sve tu može biti razlog, osim naravno opšte društvene klime. Bitan je i proces obrazovanja, kojem se posvećuje premalo pažnje, toj aktivnoj ulozi dizajna kao nekakvog društvenog faktora, a ne samo alata za zarađivanje novca.“
Pojedine organizacije napominju da je za smanjenje diskriminacije beskućnika najvažnije da se društvo otvoreno suoči s tim problemom i da razume faktore koji dovode do beskućništva.
Izložba „Beskućnik“, koja će biti otvorena do 4. aprila, dobra je početna stepenica da se ljudi upoznaju s tim problemom.
Na poziv aktivističkog magazina „LiceUlice“, dvadesetak dizajnera iz Srbije i regiona osmislilo je radove u različitim zanatskim tehnikama, koje objedinjuje jedna, zajednička tematika: beskućništvo. Polazna osnova bili su im rezultati istraživanja koje su prethodnih godina sproveli Crveni krst Palilula i organizacija Hausing centar.
Među autorima koji su se odazvali pozivu je i poznati grafički dizajner Borut Vild koji živi i radi u Beogradu. Na svom radu prikazao je ličnu kartu u kojoj su svi podaci zamazani crnom bojom.
„Mene je privuklo ono što zovemo pravnom nevidljivošću beskućnika. Znači, da oni prosto nigde nisu pravno zabeleženi, da nemaju lične dokumente i nisu nigde zavedeni. Ja sam sve podatke u ličnoj karti izbrisao, prekrižio ih crnim, ostavio sam samo nule; nema imena i prezimena. Poruka je da postoje ljudi koji su među nama, a nemaju sve te pravne atribute koji su im potrebni“, kaže Vild.
Izložba „Beskućnik“ okupila je dizajenere svih generacija, od Splita preko Zagreba do Beograda. Beogradskoj publici predstaviće se, između ostalih, hrvatski autor Filip Pomykalo, koji je na radu izloženom u Uličnoj galeriji sarađivao sa kopirajterom Draženom Novakom.
Ideja im je bila, kaže Pomykalo, da na jednostavan način pošalju poruku da je ulica dom beskućnika.
„Nacrtana je klupa obasjana uličnom svjetiljkom. Kroz plakat se provlači poruka koja govori da smo u stvari mi svi njihovi gosti. Odlučili smo se za jednostavan vizual, vektorski i linearan crtež da ne oduzima previše pozornosti. Ljudi, nažalost, često zaziru od beskućnika. Ne shvaćaju da su to ljudi poput svih nas, koji su se jednostavno našli u takvoj situaciji ili ih je zadesila nekakva životna nesreća. Tako da je uvijek ljepo, kreativno i izazovno raditi na takvim projektima kako bi se ljudima malo pojasnili i približili ti problemi“, ističe Pomykalo.
Mediji pišu da, prema procenama nadležnih, u Srbiji ima oko 10.000 beskućnika, a prihvatilišta raspolažu sa tek nekoliko stotina slobodnih mesta. Teško je, međutim, govoriti o konkretnim podacima, pošto nema mnogo istraživanja koja se bave ovom kategorijom, a ljudi bez krova nad glavom po prvi put su obuhvaćeni na popisu stanovništva tek 2011. godine.
Socijalno angažovani časopis “LiceUlice” već tri godine na različite načine skreće pažnju na socijalno ugrožene kategorije, među kojima su i ljudi sa ulice.
Koordinatorka časopisa Nikoleta Kosovac napominje da je važno shvatiti da je beskućništvo je nešto što može da se desi svakome.
“Ono što možemo da zaključimo jeste da broj beskućnika sve više raste iz godine u godinu, da je veliki broj ljudi na ulici prepušten sam sebi, dakle čak nisu ni korisnici nekih instgitucija koje bi trebalo da se bave njima. Veliki broj tih ljudi su pravno nevidljiva lican koja ne mogu da ostvare čak ni osnovna ljudska prava – da imaju svoju ličnu kartu, na osnovu koje bi mogli da dobiju neku vrstu socijalne pomoći”, objašnjava Nikoleta Kosovac.
Izložba “Beskućnik” deo je programa pod nazivom “Iz dobrih razloga”, koji ima za cilj da podstakne dizajnere i ilustratore da se više bave društvenim problemima, kažu organizatori. Iako dizajn, kao forma umetničkog izražavanja, ima kapacitet da se bavi društveno angažovanim temama, Borut Vild smatra da se ovdašnji dizajneri premalo uključuju u komentarisanje svakodnevice.
„Kao i celo društvo“, kaže naš sagovrnik, „i dizajneri nisu dovoljno osetljivi na socijalne probleme. Ne znam šta sve tu može biti razlog, osim naravno opšte društvene klime. Bitan je i proces obrazovanja, kojem se posvećuje premalo pažnje, toj aktivnoj ulozi dizajna kao nekakvog društvenog faktora, a ne samo alata za zarađivanje novca.“
Pojedine organizacije napominju da je za smanjenje diskriminacije beskućnika najvažnije da se društvo otvoreno suoči s tim problemom i da razume faktore koji dovode do beskućništva.
Izložba „Beskućnik“, koja će biti otvorena do 4. aprila, dobra je početna stepenica da se ljudi upoznaju s tim problemom.
