Nekoliko poslednjih sudskih epiloga vratilo je u žižu javnosti u Srbiji višedecenijski problem funkcionisanja pravosuđa u Srbiji koje se naizgled stalno reformiše ali problemi ostaju isti. Međutim, sagovornici RSE upozoravaju da se svi sudski procesi koji su izazvali čak i ulične proteste, ne mogu stavljati u isti koš. Šta se događa u srpskom pravosuđu je tema izuzetno značajna jer je u pristupnim pregovorima sa EU u vrhu prioriteta vladavina prava odnosno reforma pravosuđa.
Prvi slučaj je oslobađanje Miloševićevog izvršioca radova Mihalja Kertesa za optužbu da je iznosio državni novac na Kipar, zbog zastarelosti. Na tu odluku reagovala je nevladina organizacija Transparentnost Srbija, kvalifikujući to odsustvom "političke volje" o čemu svedoči broj pokrenutih optužnica za ogromne zloupotrebe službenog položaja počinjene u periodu 1990-2000. koji je izuzetno mali, a broj osuđenih zanemarljiv.
Ugledni novosadski advokat Slobodan Beljanski postavlja sumornu dijagnozu stanja u pravosuđu:
“Smatram da je naše pravosuđe, u najmanju ruku, u dubokoj krizi, u kojem ima sve manje stručnih ljudi, sve manje odvažnih ljudi jer, na žalost, kod nas se ta profesija povezuje i sa ličnom hrabrošću. Dakle, sve je manje odnih koji su u stanju da odolevaju pritiscima”, ocenjuje Beljanski.
Predsednica Društva sudija Dragana Boljević bez ograde kaže:
“Znate šta, ja ne znam uopšte odakle odakle političarima hrabrosti da kažu da je sudstvo sad nezasvisno.”
Međutim, ova dijagnoza stanja u pravosuđu, slažu se naši sagovornici, ne može biti alibi za razne pritiske na sudije. Primer za to je, po advokatu Beljnaskom, drugi slučaj koji je izazvao nezadovoljstvo u javnosti a to je poništavanje presude Darijanu Musiću koji je na svirep način ubio svoju devojku, Novosađanku Vladislavu Červenko.
Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu zatvora na 35 godina zbog povreda krivičnog postupka. Beljanski je povodom protesta građana i nekih izjava sa vrha vlasti, rekao:
“Nema ničeg neobičnog u tome da se ukida presuda koja ima slabosti, bilo u vidu povrede krivičnog postupka, bilo u pogledu činjeničnog stanja. Bilo bi pogrešno smatrati da težina krivičnog dela opravdava da se takve slabosti zanemare. Ja potpuno razumem nezadovoljstvo građana, laika, ali klima pritisaka nije poželjna.”
Ministar u neobranom grožđu
Treći slučaj je suđenje okrivljenim za požar u novosadskoj diskoteci Kontrast, u kome je izgubilo život šest mladih ljudi, a koje posle gotovo dve godine, zbog odlaska prethodnog sudije u penziju, počinje ispočetka. Taj slučaj detektuje neke ozbiljne probleme pravosuđa o kojima govori advokatica nevladine organiozacije pravnika za ljudska prava Katarina Golubović:
“Najnovija reforma pravosuđa je paralisala ceo sudski sistem dva meseca. Imate situaciju gde slučajevi koji bi po zakonu trebalo da budu hitni, da se završe za šest meseci, da putuju tri meseca iz osnovnih u viši sud i ne zna se koji će sudija biti nadležan za te predmete.”
Kako je na sve ovo reagovala vlast? Ministar pravde Nikola Selaković našao se u nebranom grožđu, jer se sve to događa u njegovom sektoru baš u predizborno vreme, pa je brzo najavio da će zatražiti nadzor nad tri sudske odluke koje su uznemirile javnost, ali odmah sve prebacio na partijski teren, rekavši da sumnja na opstrukciju i da se mora “pratiti rad” pojedinih sudija, pa je štampa počela objavljivati imena sudija u spornim procesima.
Na to je reagovao naš sagovornik advokat Beljanski:
“Klima pritisaka nije poželjna. Pogotovo nije poželjno kad pritisci dolaze iz vrhova izvršne vlasti. Ne samo pritisci, već pritisci u vidu pretnji.”
Dragana Boljević takođe oštro reaguje na izjave nadležnog ministra:
„Izjave ministra pravde, pa i drugih predstavnika izvršne vlasti, i sadašnje i prethodne, su takve da one ne uvažavaju ustavne principe podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti. One, takođe krnje autoritet svih državnih institucija i dalje raspiruju nepoverenje građana."
Suštinski problem je, po Boljevićki, što ni ova vlast, kao i sve prethodne, zapravo ne žele nezavisno sudstvo i to ilustruje primerom dve glavne institucije na vrhu pravosudne piramide Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva:
„Onog trenutka kad se promenila vlast, tog trenutka je očigledno procenjeno da je taj poslušni Visoki savet sudstva vrlo koristan. Jer, kako je bio poslušan prethodnim vlastima, tako je poslušan i ovim vlastima. Ti članovi se praktično drže kao taoci.“
Vladavina prava je na vrhu prioriteta Brisela u pristupnim pregovorima, ono se nalazi u poglavljima 23 i 24. Iz EU je najavljeno da će pregovori početi tim poglavljima i da će ona biti poslednja zatvorena.
Prvi slučaj je oslobađanje Miloševićevog izvršioca radova Mihalja Kertesa za optužbu da je iznosio državni novac na Kipar, zbog zastarelosti. Na tu odluku reagovala je nevladina organizacija Transparentnost Srbija, kvalifikujući to odsustvom "političke volje" o čemu svedoči broj pokrenutih optužnica za ogromne zloupotrebe službenog položaja počinjene u periodu 1990-2000. koji je izuzetno mali, a broj osuđenih zanemarljiv.
Ugledni novosadski advokat Slobodan Beljanski postavlja sumornu dijagnozu stanja u pravosuđu:
“Smatram da je naše pravosuđe, u najmanju ruku, u dubokoj krizi, u kojem ima sve manje stručnih ljudi, sve manje odvažnih ljudi jer, na žalost, kod nas se ta profesija povezuje i sa ličnom hrabrošću. Dakle, sve je manje odnih koji su u stanju da odolevaju pritiscima”, ocenjuje Beljanski.
Predsednica Društva sudija Dragana Boljević bez ograde kaže:
“Znate šta, ja ne znam uopšte odakle odakle političarima hrabrosti da kažu da je sudstvo sad nezasvisno.”
Međutim, ova dijagnoza stanja u pravosuđu, slažu se naši sagovornici, ne može biti alibi za razne pritiske na sudije. Primer za to je, po advokatu Beljnaskom, drugi slučaj koji je izazvao nezadovoljstvo u javnosti a to je poništavanje presude Darijanu Musiću koji je na svirep način ubio svoju devojku, Novosađanku Vladislavu Červenko.
Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu zatvora na 35 godina zbog povreda krivičnog postupka. Beljanski je povodom protesta građana i nekih izjava sa vrha vlasti, rekao:
“Nema ničeg neobičnog u tome da se ukida presuda koja ima slabosti, bilo u vidu povrede krivičnog postupka, bilo u pogledu činjeničnog stanja. Bilo bi pogrešno smatrati da težina krivičnog dela opravdava da se takve slabosti zanemare. Ja potpuno razumem nezadovoljstvo građana, laika, ali klima pritisaka nije poželjna.”
Ministar u neobranom grožđu
Treći slučaj je suđenje okrivljenim za požar u novosadskoj diskoteci Kontrast, u kome je izgubilo život šest mladih ljudi, a koje posle gotovo dve godine, zbog odlaska prethodnog sudije u penziju, počinje ispočetka. Taj slučaj detektuje neke ozbiljne probleme pravosuđa o kojima govori advokatica nevladine organiozacije pravnika za ljudska prava Katarina Golubović:
“Najnovija reforma pravosuđa je paralisala ceo sudski sistem dva meseca. Imate situaciju gde slučajevi koji bi po zakonu trebalo da budu hitni, da se završe za šest meseci, da putuju tri meseca iz osnovnih u viši sud i ne zna se koji će sudija biti nadležan za te predmete.”
Kako je na sve ovo reagovala vlast? Ministar pravde Nikola Selaković našao se u nebranom grožđu, jer se sve to događa u njegovom sektoru baš u predizborno vreme, pa je brzo najavio da će zatražiti nadzor nad tri sudske odluke koje su uznemirile javnost, ali odmah sve prebacio na partijski teren, rekavši da sumnja na opstrukciju i da se mora “pratiti rad” pojedinih sudija, pa je štampa počela objavljivati imena sudija u spornim procesima.
Na to je reagovao naš sagovornik advokat Beljanski:
“Klima pritisaka nije poželjna. Pogotovo nije poželjno kad pritisci dolaze iz vrhova izvršne vlasti. Ne samo pritisci, već pritisci u vidu pretnji.”
Dragana Boljević takođe oštro reaguje na izjave nadležnog ministra:
„Izjave ministra pravde, pa i drugih predstavnika izvršne vlasti, i sadašnje i prethodne, su takve da one ne uvažavaju ustavne principe podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti. One, takođe krnje autoritet svih državnih institucija i dalje raspiruju nepoverenje građana."
Suštinski problem je, po Boljevićki, što ni ova vlast, kao i sve prethodne, zapravo ne žele nezavisno sudstvo i to ilustruje primerom dve glavne institucije na vrhu pravosudne piramide Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva:
„Onog trenutka kad se promenila vlast, tog trenutka je očigledno procenjeno da je taj poslušni Visoki savet sudstva vrlo koristan. Jer, kako je bio poslušan prethodnim vlastima, tako je poslušan i ovim vlastima. Ti članovi se praktično drže kao taoci.“
Vladavina prava je na vrhu prioriteta Brisela u pristupnim pregovorima, ono se nalazi u poglavljima 23 i 24. Iz EU je najavljeno da će pregovori početi tim poglavljima i da će ona biti poslednja zatvorena.
