Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina SR Jugoslavije, oslobođen je optužbi za iznošenje državnog novca devedesetih na Kipar. Tužilaštvo za organizovani kriminal najavilo je žalbu na presudu.
Ko je izneo milijarde nemačkih maraka iz Srbije na Kipar devedesetih godina, i ko je kriv za to, zvanično ostaje tajna četrnaest godina nakon odlaska režima Slobodana Miloševića sa vlasti. U obrazloženju oslobađajuće presude za Mihalja Kertesa, jedinog optuženog, navedeno je da se Specijalni sud nije upuštao u utvrđivanje njegove krivice jer je nastupila apsolutna zastarelost slučaja.
„Na ovo sam zajedno sa porodicom čekao trinaest godina. I nakon svih doživljenih tortura i svega ostalog dočekao sam da pravda pobedi“, izjavio je po izlasku iz sudnice Mihalj Kertes.
Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, rekao je za RSE da će uputiti žalbu Apelacionom sudu čim stigne pisani otpravak presude.
Mihalj Kertes optužen je da je devedesetih na Kipar izneo oko 38 miliona nemačkih maraka bez odobrenja Narodne banke Jugoslavije i da je po nalogu predsednika države Slobodana Miloševića deo novca od carine, više od 116 miliona maraka, nezakonito uplatio na račune fizičkih i pravnih lica. Zbog toga je bio pravosnažno osuđen na šest i po godina zatvora ali je tu odluku ukinuo Vrhovni kasacioni sud.
Božo Prelević, kooministar policije nakon dolaska demokratskih vlasti, po čijem nalogu je počela istraga u ovom slučaju, kaže za RSE da se ubrzo videlo da će se teško doći do vrha kriminalne piramide.
“On je u stvari trebalo da dovede do ljudi koji su iznosili pare, pre svega do porodice Milošević. Kertes je bio direktor carine i sigurno ima podatke o tome. Ali to se po ondašnjim zakonima moglo dokazati samo tako što policija i državna bezbednost odrade svoj posao. Potpuno je jasno, kao i u mnogim drugim slučajevima, da nijedan od tih postupaka nije vodio do glavnih naredbodavaca. Nego je sve sečeno tamo gde je nekome bilo zgodno”, ocenjuje Prelević.
Mihalj Kertes, u vreme devedesetih čovek od najvećeg poverenja Slobodana Miloševića, bio je optužen za iznošenje para na Kipar od 1994. do 5. oktobra 2000, a sud je obrazložio da je zastarelost krivičnog dela nastupila posle 10 godina, odnosno oktobra 2010.
Predrag Milovančević, Kertesov advokat, smatra da njegovom klijentu nije ni moglo da se sudi.
“Kvalifikovati državni vrh u periodu od šest i po godina kao organizovanu kriminalnu grupu je nešto što po Ustavu i zakonu nije dozvoljeno. Takvu situaciju pravna raksa ne poznaje”, kaže Milovančević.
Uloga Vučićeve
Ogromna suma deviza, kako se pretpostavlja, tokom devedesetih izneta je na Kipar u koferima sa diplomatskim oznakama ali te pare nikada nisu pronađene iako ih je 2001. tražila državna komisija koja je tada putovala u tu ostrvsku državu.
Kao jedna od ključnih osoba koja bi mogla da zna put izgubljenih milijardi pominjana je bankarka Borka Vučić, u vreme sankcija direktorka Beogradske banke na Kipru, ali je ona u više navrata izjavljivala da novac nije ilegalno iznošen iz zemlje. Borka Vučić, koja je smatrana finansijskim stubom vlasti Slobodana Miloševića, poginula je u saobraćajnoj nesreći 2009. godine posle čega nikada nisu dokazane spekulacije pojedinih političara da je imala podatke o srpskim milijardama na Kipru.
Ekonomista Đorđe Đukić rekao je za RSE da je nelogično da ni jedna vlada od petooktobarskih promena nije rasvetlila ovu misteriju.
“Nemamo odgovor na brojna pitanja. Ne samo od prvobitnog iznosa iznetih para sa kojim se baratalo, oko pet milijardi maraka, već nemamo ni osnovni podatak o tome za koliko novca je utvrđeno da je ukraden i prenet tamo. Na kraju, podatak je i reći da se nešto ne može utvrditi ali se mora i obrazložiti zbog čega. Ukoliko postoji neposredna i čvrsta saradnja vlasti dve države, bez obzira što je reč o poslovanju of šor kompanija, takva stvar se može isterati na čistac”, smatra Đukić.
U timu koji je početkom dvehiljaditih od kiparskih vlasti pokušao da dobije dokumentaciju o novcu ukradenom od građana Srbije bili su i tadašnji guverner Mlađan Dinkić i predstavnik Vlade Velimir Ilić, koji je nedavno izjavio da je komisija tada utvrdila da je „na Kipar izneto više od tri milijarde nemačkih maraka, ali da je kasnije ceo slučaj zataškan“.
Priče da je delegacija Srbije tada došla do podataka o računima na kojima se nalazi novac, sa kojih je navodno neko posle toga počeo da ga prebacuje u banke van Kipra, nikada nisu potvrđene niti je saopšteno zašto srpska vlada od tamošnjih vlasti nije zvanično zatražila njihovu blokadu.
Božo Prelević zaključuje da je posle svega teško očekivati da će “tajna kiparskih para” ikada biti rasvetljena:
“Postoji više milijardi razloga zbog čega će sve ostati misterija. Radi se o mnogo novca. Ovakvi slučajevi mogu se nazvati leševima iz ormana. Pošto ovde još nema vladavine prava, onda nam se takve stvari redovno dešavaju. I opet ćemo za četrnaest godina da se čudimo kada nam neki sličan slučaj sudski bude zastareo.”
Po smeni režima Slobodana Miloševića deo nove vlasti, na čelu sa guvernerom Mlađanom Dinkićem, tvrdio je da poseduje podatke koji pokazuju da je Kipar bio veza za odlivanje državnog novca iz Beograda.
Pominjao se i fajl sa brojevima računa, imenima kompanija i of-šor firmi koje će istraga pratiti, a čiji tragovi vode u Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Kinu i Liban. U to vreme objavljeno je i da su kiparske vlasti na zahtev Haškog tribunala u oktobru 2000. zamrzle sedam jugoslovenskih računa, a u martu iduće godine još osamnaest.
Ko je izneo milijarde nemačkih maraka iz Srbije na Kipar devedesetih godina, i ko je kriv za to, zvanično ostaje tajna četrnaest godina nakon odlaska režima Slobodana Miloševića sa vlasti. U obrazloženju oslobađajuće presude za Mihalja Kertesa, jedinog optuženog, navedeno je da se Specijalni sud nije upuštao u utvrđivanje njegove krivice jer je nastupila apsolutna zastarelost slučaja.
„Na ovo sam zajedno sa porodicom čekao trinaest godina. I nakon svih doživljenih tortura i svega ostalog dočekao sam da pravda pobedi“, izjavio je po izlasku iz sudnice Mihalj Kertes.
Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal, rekao je za RSE da će uputiti žalbu Apelacionom sudu čim stigne pisani otpravak presude.
Mihalj Kertes optužen je da je devedesetih na Kipar izneo oko 38 miliona nemačkih maraka bez odobrenja Narodne banke Jugoslavije i da je po nalogu predsednika države Slobodana Miloševića deo novca od carine, više od 116 miliona maraka, nezakonito uplatio na račune fizičkih i pravnih lica. Zbog toga je bio pravosnažno osuđen na šest i po godina zatvora ali je tu odluku ukinuo Vrhovni kasacioni sud.
Božo Prelević, kooministar policije nakon dolaska demokratskih vlasti, po čijem nalogu je počela istraga u ovom slučaju, kaže za RSE da se ubrzo videlo da će se teško doći do vrha kriminalne piramide.
“On je u stvari trebalo da dovede do ljudi koji su iznosili pare, pre svega do porodice Milošević. Kertes je bio direktor carine i sigurno ima podatke o tome. Ali to se po ondašnjim zakonima moglo dokazati samo tako što policija i državna bezbednost odrade svoj posao. Potpuno je jasno, kao i u mnogim drugim slučajevima, da nijedan od tih postupaka nije vodio do glavnih naredbodavaca. Nego je sve sečeno tamo gde je nekome bilo zgodno”, ocenjuje Prelević.
Mihalj Kertes, u vreme devedesetih čovek od najvećeg poverenja Slobodana Miloševića, bio je optužen za iznošenje para na Kipar od 1994. do 5. oktobra 2000, a sud je obrazložio da je zastarelost krivičnog dela nastupila posle 10 godina, odnosno oktobra 2010.
Predrag Milovančević, Kertesov advokat, smatra da njegovom klijentu nije ni moglo da se sudi.
“Kvalifikovati državni vrh u periodu od šest i po godina kao organizovanu kriminalnu grupu je nešto što po Ustavu i zakonu nije dozvoljeno. Takvu situaciju pravna raksa ne poznaje”, kaže Milovančević.
Uloga Vučićeve
Ogromna suma deviza, kako se pretpostavlja, tokom devedesetih izneta je na Kipar u koferima sa diplomatskim oznakama ali te pare nikada nisu pronađene iako ih je 2001. tražila državna komisija koja je tada putovala u tu ostrvsku državu.
Kao jedna od ključnih osoba koja bi mogla da zna put izgubljenih milijardi pominjana je bankarka Borka Vučić, u vreme sankcija direktorka Beogradske banke na Kipru, ali je ona u više navrata izjavljivala da novac nije ilegalno iznošen iz zemlje. Borka Vučić, koja je smatrana finansijskim stubom vlasti Slobodana Miloševića, poginula je u saobraćajnoj nesreći 2009. godine posle čega nikada nisu dokazane spekulacije pojedinih političara da je imala podatke o srpskim milijardama na Kipru.
Ekonomista Đorđe Đukić rekao je za RSE da je nelogično da ni jedna vlada od petooktobarskih promena nije rasvetlila ovu misteriju.
“Nemamo odgovor na brojna pitanja. Ne samo od prvobitnog iznosa iznetih para sa kojim se baratalo, oko pet milijardi maraka, već nemamo ni osnovni podatak o tome za koliko novca je utvrđeno da je ukraden i prenet tamo. Na kraju, podatak je i reći da se nešto ne može utvrditi ali se mora i obrazložiti zbog čega. Ukoliko postoji neposredna i čvrsta saradnja vlasti dve države, bez obzira što je reč o poslovanju of šor kompanija, takva stvar se može isterati na čistac”, smatra Đukić.
U timu koji je početkom dvehiljaditih od kiparskih vlasti pokušao da dobije dokumentaciju o novcu ukradenom od građana Srbije bili su i tadašnji guverner Mlađan Dinkić i predstavnik Vlade Velimir Ilić, koji je nedavno izjavio da je komisija tada utvrdila da je „na Kipar izneto više od tri milijarde nemačkih maraka, ali da je kasnije ceo slučaj zataškan“.
Priče da je delegacija Srbije tada došla do podataka o računima na kojima se nalazi novac, sa kojih je navodno neko posle toga počeo da ga prebacuje u banke van Kipra, nikada nisu potvrđene niti je saopšteno zašto srpska vlada od tamošnjih vlasti nije zvanično zatražila njihovu blokadu.
Božo Prelević zaključuje da je posle svega teško očekivati da će “tajna kiparskih para” ikada biti rasvetljena:
“Postoji više milijardi razloga zbog čega će sve ostati misterija. Radi se o mnogo novca. Ovakvi slučajevi mogu se nazvati leševima iz ormana. Pošto ovde još nema vladavine prava, onda nam se takve stvari redovno dešavaju. I opet ćemo za četrnaest godina da se čudimo kada nam neki sličan slučaj sudski bude zastareo.”
Po smeni režima Slobodana Miloševića deo nove vlasti, na čelu sa guvernerom Mlađanom Dinkićem, tvrdio je da poseduje podatke koji pokazuju da je Kipar bio veza za odlivanje državnog novca iz Beograda.
Pominjao se i fajl sa brojevima računa, imenima kompanija i of-šor firmi koje će istraga pratiti, a čiji tragovi vode u Nemačku, Švajcarsku, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Kinu i Liban. U to vreme objavljeno je i da su kiparske vlasti na zahtev Haškog tribunala u oktobru 2000. zamrzle sedam jugoslovenskih računa, a u martu iduće godine još osamnaest.
