Slučaj "Panda": Tamo gde DB ubija, ne vodi se istraga

Hoće li uskoro biti rasvetljen još jedan zločin iz 90-ih godina, ovoga puta sa istinom koja bi mogla zapanjiti veliki deo javnosti Srbije? Ovih dana se Srbija suočava sa nagoveštajima da su počinioci strašnog zločina na Kosovu u Peći 1998. godine nad grupom srpskih mladića koji su ubijeni u kafiću Panda, bili ne, kako se verovalo albanski teroristi, nego pripadnici zloglasne Legijine jedinice za specijalne operacije.

Zločin počinjen, kako se otkriva u javnosti, samo zato da bi za to bili okrivljeni Albanci. Bilo je to vreme kada je Milošević hteo da oružjem reši albansko pitanje na Kosovu. O zločinu koji je počinjen 1998. godine u kafiću Panda u Peći u koji su upala dvojica maskiranih naoružanih muškaraca i pobila grupu srpskih mladića od 15 do 25 godina, zločinu koji je odmah pripisan albanskim teroristima, u jednom danu, govorili su i premijer Ivica Dačić i potpredsednik Aleksandar Vučić.

Potpredsednik Alekandar Vučić je svoju izjavu od pre nešto više od 20 dana da nema dokaza da su taj zločin počinili Albanci i da će se javnost u Srbiji suočiti sa strašnim saznanjima, u mnogo blažoj formi, ali ipak ponovi da postoje određene informacije koje navode na pomisao da istraga o ubistvu mladića u Peći nije obavljena na najprofesionalniji način.

​"Radimo na tome", rekao je Vučić novinarima u Vladi Srbije i naveo da je to sve što u ovom trenutku može da kaže.

Premijer Ivica Dačić je o svemu progovorio kao o medijskoj priči, a ne o ozbiljnom iskazu najobaveštenijeg čoveka u Srbiji.

"Ovo su nagađanja po medijima, nikakva istraga posebna nije ni vođena, već da se tragajući za nekim drugim dešavanjima pre 2000. došlo i do nekih saznanja u tom slučaju“, kazao je Dačić komentarišući pojedine navode o tome da su službe državne bezbednosti i policije učestvovale u tom napadu.

Povodom izjave lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, koji je izneo takve sumnje, Dačić je rekao da takve izjave mogu imati velike političke posledice i da ih se treba čuvati.

Opozicioni lider Vuk Drašković, žestoki kritičar bezbednosnih službi u Srbiji, tvrdi da iz pouzdanih izvora saznaje da postoje dokazi da su ubistvo mladića počinili pripadnici Legijinih specijalaca, eskadroni smrti koji su svoje krvave tragove ostavljali svuda tamo gde je prstom pokazivao tadašnji vladar Srbije Slobodan Milošević.

“Tog 14. decembra 1998. godine Peć ne kontroliše nikakva UČK, Peć kontroliše vojska naša, policija naša, tamo je i JSO i druge parapolicijske snage. I sada odjednom kroz tu Peć, kroz tu našu silu, vojsku u jedan kafić u centru grada ulaze dvojica maskiranih UČK terorista, ubijaju mladiće i pobegnu. Ministar policije kaže u intervjuu da o tom događaju nije vođena nikakva istraga. Strašno. Zašto nije? Pa, tamo gde DB ubija, ne vodi se istraga. Svi tragovi vode ka JSO, to je bila teroristička jedinica SDB”, kaže Drašković koji nije hteo da komentariše pisanje medija da je Legija progovorio o tom zločinu.

“Prema mojim saznanjima”, kaže Drašković "postoje dokazi da je oružje iz kog je pucano u posedu Legijine formacije. Najbolje bi bilo da pitate premijera zašto je on iznenađen onim što ja govorim 20 dana nakon što je koordinator SDB-a izjavio da to nisu uradili Albanci i da nije uradila britanska MI6. Što se ne obrati njemu! Što ne napadne Vučića! Ja nemam nikakvu funkciju, ali imam ljudsku obavezu da govorim o onome što je očito, za šta postoje dokazi i moja saznanja. Ali ja nisam dužan da saopštavam izvore tih saznanja, nego da samo kažem da su veoma pouzdani. I naravno da niko nije mogao da naredi takav zločin osim Slobodana Miloševića. I on je naredio! I naredio je Radomiru Markoviću, a izvršilac je bila Legijina jedinica, tvrdi Drašković za RSE.

Nataša Kandić, dugogodišnja direktorka Fonda za humanitarno pravo, boravila je u Peći nakon ovog strašnog zločina. Ona za RSE opisuje atmosferu u tom gradu ujesen 1998. godine:

„Sedište JSO je bilo u odmaralištu blizu manastira Visoki Dečani, oni su sa svojim hamerima non-stop vozili ulicama Peći, lokalna jedinica Munja... to je izazivalo užasan strah u gradu, posle 16 časova na ulici nije bilo ni jednog Albanca. Pričalo se o tome da deluje Crna ruka, da nestaju ljudi... da kruže automobili bez registarskih tablica.“

Nataša Kandić kaže da se već tada pričalo među tamošnjim Albancima da zločin nisu počinili albanski teroristi, tako se čak mogla protumačiti njegova poruka oca jednog od ubijenih dečaka, Zorana Stanojevića, svojim kolegama Albancima sa kojima je radio u tamošnjoj službi SDK da su dobrodošli u njegovoj kući, da mogu doći da mu izjave saučešće i da on zna ko mu je ubio sina.

„MUP i Odeljenje za istraživanje ratnih zločina treba da daju odgovor ko je blokirao istragu“, kaže Nataša Kandić.