Nelson Mandela, borac protiv aparthejda i prvi crni predsednik Južnoafričke Republike, umro je u 95. godini, saopštio je predsednik Jakob Zuma.
"Naš narod je izgubio svog najvećeg sina", rekao je Zuma u obraćanju naciji. "Ono što smo videli u njemu, tražimo u svima nama. Dragi Južnoafrikanci, Nelson Mandela nas je povezao i zajedno ćemo se sa njim oprostiti".
Južnoafrikanci su se odmah nakon vesti o smrti okupili ispred kuće svog nekadašnjeg predsednika gde pevaju i uzvikuju slogane u njegovu čast, a iz celog sveta usledile su izjave saučešća zbog odlaska čoveka koji je bio simbol pomirenja i borbe protiv nepravde.
Mandela je umro okružen članovima porodice u 20:50 po lokalnom vremenu u kući, gde je prebačen nakon tri meseca u bolnici ranije ove godine zbog upale pluća.
Prema Zuminim rečima, za Mandelu će biti organizovana državna sahrana, a zastave su od petka pa do posle sprovoda spuštene na pola koplja.
"Iako smo znali da će ovaj dan doći, ništa ne može da umanji naš osećaj dubokog i neizrecivog gubitka. Poštovanje u svetu zaradio je svojom neumornom borbom za slobodu. Njihovu ljubav zadobio je svojom skromnošću, saosećajnošću i humanošću."
Zuma je izjavio da bi Mandelina smrt trebalo da podstakne rešenost nacije da ispuni viziju o "istinski ujedinjenoj Južnoj Africi i mirnoj i prosperitetnoj Africi i boljem svetu".
Papa Franjo je odao počast Mandelinoj borbi za pravedniju Južnu Afriku, nenasilje, pomirenje i istinu.
"Molim se za to da primjer pokojnog predsednika inspiriše generacije Južnoafrikanaca da im pravda i opšte dobro budu prioritet u političkim aspiracija," kazao je vođa Katoličke crkve u poruci predsedniku Zumi.
Američki predsednik Barak Obama (Barack Obama) izjavio je da je Mandela postigao mnogo više nego što se može očekivati od bilo kog čoveka i da je svojoj zemlji ostavio u nasleđe slobodu i mir sa svetom.
"Izgubili smo jednog od najuticajnijih, najhrabrijih i duboko dobrih ljudi", izjavio je predsednik SAD u Beloj kući, prenosi AP.
"Ja sam jedan od miliona koji je crpeo inspiraciju iz života Nelsona Mandele. Kao mnogo ljudi širom sveta, ne mogu u potpunosti da zamislim svoj život bez primera koji je Mandela postavio", rekao je Obama.
Frederik de Klerk, beli predsednik Južnoafričke republike koji je naredio oslobađanje Mandele iz zatvora, odao je počast preminulom borcu za pravdu, javlja BBC.
"Njegov doprinos ne samo u uspostavljanju naše ustavne demokratije, već i nacionalnom pomirenju i izgradnju nacije je jedinstven".
Južna Afrika izgubila je "kolosa, čoveka koji je sinonim za skromnost, jednakost, pravdu i mir", saopštio je Afrički nacionalni kongres, prenosi Rojters. "Njegov život nam daje hrabrosti da se borimo za razvoj i napredak u sprečavanju siromaštva i gladi".
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun izjavio je da je nekadašnji južnoafrički predsednik "izvor inspiracije" za ceo svet.
Mandela je izabran za prvog demokratskog predsjednika četiri godine nakon što je pušten iz zatvora u kojem je već bio proveo skoro tri decenije.
Politička geneza jednog od simbola borbe za ljudska prava i oslobađanje od aparthejda, možda se najbolje može opisati u činjenici da je od militantnog borca protiv aparthejda i lidera i suosnivača „Umkhonto we Sizwe“ (Koplje nacije), vojnog krila Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), pravo na slobodu i poštovanje tražio samo mirnim putem i zagovarao pomirenje.
Mandelina inspiracija na početku borbe protiv aparthejda bio je Mahatma Gandi da bi nakon hapšenja u decembru 1956. godine, i stasale nove generacije mladih crnačkih boraca za ljudska prava, sam 1961. postao lider vojnog krila Afričkog nacionalnog jedinstva zvanog „Koplje slobode“ čiji je i suosnivač. Koordinirao je brojne sabotaže protiv raznih vojnih i vladinih meta, pravio planove za mogući gerilski rat ako sabotaže ne uspiju da okončaju aparthejd. Istovremeno je van zemlje formirao paravojne centre za obuku jedinica.
Više o Nelsonu Mandeli možete pročitati ovde.
"Mandela je izmenio pravac istorije za svoj narod, zemlju, kontinent i svet. Moje misli su sa njegovom porodicom i narodom Južne Afrike", napisao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej pozvao je da se sećanje na Mandelu iskaže kroz "zajedničku posvećenost demokratiji".
Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) napisao je na svom tviter nalogu da se "ugasilo veliko svetlo na svetu. Nelson Mandela je heroj našeg vremena".
Bivši američki predsednik Džordž Buš (George H.W. Bush) izrazio je saučešće zbog smrti "jednog od najvećih vernika u slobodu", javlja Rojters.
"Kao predsednik, gledao sam sa divljenjem kako Nelson Mandela ima neverovatan kapacitet da oprosti onima koji su ga bespravno držali u zatvoru 26 godina - i kako postavlja snažan primer za iskupljivanje i milost svima nama. Bio je čovek neverovatne moralne hrabrosti koji je promenio pravac istorije u svojoj zemlji."
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da će Mandela biti zapamćen kao otac nove Južne Afrike i kao izvanredan moralni lider.
"Nelson Mandela je bio među najpoštovanijim osobama svoga vremena. Bio je otac svog naroda, čovek sa vizijom i borac za slobodu koji je odbijao nasilje."
Dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je u zatvoru proveo 27 godina bio je jedan od najuvaženijih državnika na svetu. Od kada se zvanično povukao 2004. godine retko je viđan u javnosti.
"Naš narod je izgubio svog najvećeg sina", rekao je Zuma u obraćanju naciji. "Ono što smo videli u njemu, tražimo u svima nama. Dragi Južnoafrikanci, Nelson Mandela nas je povezao i zajedno ćemo se sa njim oprostiti".
Južnoafrikanci su se odmah nakon vesti o smrti okupili ispred kuće svog nekadašnjeg predsednika gde pevaju i uzvikuju slogane u njegovu čast, a iz celog sveta usledile su izjave saučešća zbog odlaska čoveka koji je bio simbol pomirenja i borbe protiv nepravde.
Mandela je umro okružen članovima porodice u 20:50 po lokalnom vremenu u kući, gde je prebačen nakon tri meseca u bolnici ranije ove godine zbog upale pluća.
Prema Zuminim rečima, za Mandelu će biti organizovana državna sahrana, a zastave su od petka pa do posle sprovoda spuštene na pola koplja.
"Iako smo znali da će ovaj dan doći, ništa ne može da umanji naš osećaj dubokog i neizrecivog gubitka. Poštovanje u svetu zaradio je svojom neumornom borbom za slobodu. Njihovu ljubav zadobio je svojom skromnošću, saosećajnošću i humanošću."
Zuma je izjavio da bi Mandelina smrt trebalo da podstakne rešenost nacije da ispuni viziju o "istinski ujedinjenoj Južnoj Africi i mirnoj i prosperitetnoj Africi i boljem svetu".
Papa Franjo je odao počast Mandelinoj borbi za pravedniju Južnu Afriku, nenasilje, pomirenje i istinu.
"Molim se za to da primjer pokojnog predsednika inspiriše generacije Južnoafrikanaca da im pravda i opšte dobro budu prioritet u političkim aspiracija," kazao je vođa Katoličke crkve u poruci predsedniku Zumi.
Američki predsednik Barak Obama (Barack Obama) izjavio je da je Mandela postigao mnogo više nego što se može očekivati od bilo kog čoveka i da je svojoj zemlji ostavio u nasleđe slobodu i mir sa svetom.
"Izgubili smo jednog od najuticajnijih, najhrabrijih i duboko dobrih ljudi", izjavio je predsednik SAD u Beloj kući, prenosi AP.
"Ja sam jedan od miliona koji je crpeo inspiraciju iz života Nelsona Mandele. Kao mnogo ljudi širom sveta, ne mogu u potpunosti da zamislim svoj život bez primera koji je Mandela postavio", rekao je Obama.
Frederik de Klerk, beli predsednik Južnoafričke republike koji je naredio oslobađanje Mandele iz zatvora, odao je počast preminulom borcu za pravdu, javlja BBC.
"Njegov doprinos ne samo u uspostavljanju naše ustavne demokratije, već i nacionalnom pomirenju i izgradnju nacije je jedinstven".
Južna Afrika izgubila je "kolosa, čoveka koji je sinonim za skromnost, jednakost, pravdu i mir", saopštio je Afrički nacionalni kongres, prenosi Rojters. "Njegov život nam daje hrabrosti da se borimo za razvoj i napredak u sprečavanju siromaštva i gladi".
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun izjavio je da je nekadašnji južnoafrički predsednik "izvor inspiracije" za ceo svet.
Nelson Mandela: Priča o jednoj borbi
Nelson Mandela: Priča o jednoj borbiMandela je izabran za prvog demokratskog predsjednika četiri godine nakon što je pušten iz zatvora u kojem je već bio proveo skoro tri decenije.
Politička geneza jednog od simbola borbe za ljudska prava i oslobađanje od aparthejda, možda se najbolje može opisati u činjenici da je od militantnog borca protiv aparthejda i lidera i suosnivača „Umkhonto we Sizwe“ (Koplje nacije), vojnog krila Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), pravo na slobodu i poštovanje tražio samo mirnim putem i zagovarao pomirenje.
Mandelina inspiracija na početku borbe protiv aparthejda bio je Mahatma Gandi da bi nakon hapšenja u decembru 1956. godine, i stasale nove generacije mladih crnačkih boraca za ljudska prava, sam 1961. postao lider vojnog krila Afričkog nacionalnog jedinstva zvanog „Koplje slobode“ čiji je i suosnivač. Koordinirao je brojne sabotaže protiv raznih vojnih i vladinih meta, pravio planove za mogući gerilski rat ako sabotaže ne uspiju da okončaju aparthejd. Istovremeno je van zemlje formirao paravojne centre za obuku jedinica.
Više o Nelsonu Mandeli možete pročitati ovde.
Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) napisao je na svom tviter nalogu da se "ugasilo veliko svetlo na svetu. Nelson Mandela je heroj našeg vremena".
Bivši američki predsednik Džordž Buš (George H.W. Bush) izrazio je saučešće zbog smrti "jednog od najvećih vernika u slobodu", javlja Rojters.
"Kao predsednik, gledao sam sa divljenjem kako Nelson Mandela ima neverovatan kapacitet da oprosti onima koji su ga bespravno držali u zatvoru 26 godina - i kako postavlja snažan primer za iskupljivanje i milost svima nama. Bio je čovek neverovatne moralne hrabrosti koji je promenio pravac istorije u svojoj zemlji."
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da će Mandela biti zapamćen kao otac nove Južne Afrike i kao izvanredan moralni lider.
"Nelson Mandela je bio među najpoštovanijim osobama svoga vremena. Bio je otac svog naroda, čovek sa vizijom i borac za slobodu koji je odbijao nasilje."
Dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je u zatvoru proveo 27 godina bio je jedan od najuvaženijih državnika na svetu. Od kada se zvanično povukao 2004. godine retko je viđan u javnosti.