Izbori na Kosovu su ključni test i za Beograd i za Prištinu od koga zavisi dalji evropski put obe države. To su bile poruke uoči izbora iz evropskih prestonica i centrale EU. Sada, kada se na severu Kosova dogodilo to što se dogodilo, postavlja se pitanje da li će to uticati na odluku o početku pristupnih pregovora EU sa Beogradom koji se očekuju u januaru mesecu.
Odgovor na to pitanje će možda biti jasniji nakon razgovora premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u sredu. Prvi signali iz zapadnih diplomatskih izvora sugerišu da za nasilje na severu Kosova ne smatraju odgovornim Beograd.
Upitan da li će nasilni incidenti na lokalnim izborima na severu Kosova imati bilo kakav uticaj na početak pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom, koji se očekuju u decembru ili januaru, odnosno, da li eventualno mogu odložiti njihov početak, Karl Bilt, šef švedske diplomatije, rekao je dopisniku RSE iz Brisela, Rikardu Džozviaku, da ne očekuje da će do odlaganja.
"Ne, ne mislim da će se tako nešto dogoditi zato što je kristalno jasno da su zvaničnici u Beogradu uradili sve što je bilo u njihovoj moći da lokalni izbori budu dobro organizovani i da izlaznost bude solidna", kazao je Bilt.
Stabilna pozicija
Zvanični Berlin je, čak, odao priznanje i Beogradu i Prištini za uspešan izborni proces i osudio ekstremiste zbog nasilja, uz ohrabrujuću poruku da oni ne mogu da zaustave put kompromisa. Ipak, prerano je za Beograd da sasvim odahne, poručuju nešto oprezniji zapadni analitičari.
Bodo Veber, berlinski dobri poznavalac balkanskih prilika kaže da je za stav Nemačke o pregovorima EU sa Srbijom važna kompletna ocena implementacije Briselskog sporazuma i u tom smislu skreće pažnju na to da je prakitčno od leta sa beogradske strane, kako on kaže, sve stalo. Što se kosovskih izbora tiče, treba videti šta će se dalje događati. On prenosi i glavnu zamerku Nemačke na stav Beograda tokom izborne kampanje:
„Malo su podeljena mišljenja oko kampanje za izbore u kojoj je forsirana zajednička lista. Nisu bili srećni ni ovde u Nemačkoj, a ni u EU. Mada je razumljiva dilema kako motivisati Srbe za kosovske izbore posle toliko decenija manipulacija i priča da je to deo Srbije. Kako ih ubediti u tako kratkom roku, bez jake uloge Beograda. Tu, pre svega, mislim da prvi pokušaj da svi Srbi izađu sa jedinstevnom listom. Kad se kasnije pokazalo da će to biti ipak pluralizam lista i kandidata i stranaka, onda se to na neki način tolerisalo čak i kao nužno zlo. Ali mislim da ipak cela ta retorika nije baš ni dobro primjena ni ovde u Berlinu, a ni u Briselu.“
Vatroslav Vekarić, domaći spoljnopolitički analitičar smatra da se Beogradu, u vezi sa nasiljem u vreme izbora na severu Kosova, nema šta zameriti:
„Mislim da ne bi trebalo očekivati kao nekakvu direktnu posledicu da se znatno pogoršaju uslovi za otvaranje pregovora sa EU, koliko god su događaji dole neugodni. Mislim da je do sada Beograd ostavio utisak da zaista nije mogao da utiče na to šta se dešavalo, on je pokušao da spreči sve te nemile događaje i da verovatno ima nameru da se obračuna sa svim tim ekstremističkim snagama koje ometaju državnu politiku, ugrožavaju briselski sporazum. Znači, pozicija Beograda je za sada u tom pogledu, po meni, stabilna, rekao bih čak i kredibilna u Briselu. Tako da u ovom trenutku ne bi trebalo očekivati neko pogoršanje ukoliko ne dođe do nekih daljih komplikacija koje nisu predvidljive.“
Odgovor na to pitanje će možda biti jasniji nakon razgovora premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hašima Tačija sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton u sredu. Prvi signali iz zapadnih diplomatskih izvora sugerišu da za nasilje na severu Kosova ne smatraju odgovornim Beograd.
Upitan da li će nasilni incidenti na lokalnim izborima na severu Kosova imati bilo kakav uticaj na početak pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom, koji se očekuju u decembru ili januaru, odnosno, da li eventualno mogu odložiti njihov početak, Karl Bilt, šef švedske diplomatije, rekao je dopisniku RSE iz Brisela, Rikardu Džozviaku, da ne očekuje da će do odlaganja.
"Ne, ne mislim da će se tako nešto dogoditi zato što je kristalno jasno da su zvaničnici u Beogradu uradili sve što je bilo u njihovoj moći da lokalni izbori budu dobro organizovani i da izlaznost bude solidna", kazao je Bilt.
Stabilna pozicija
Zvanični Berlin je, čak, odao priznanje i Beogradu i Prištini za uspešan izborni proces i osudio ekstremiste zbog nasilja, uz ohrabrujuću poruku da oni ne mogu da zaustave put kompromisa. Ipak, prerano je za Beograd da sasvim odahne, poručuju nešto oprezniji zapadni analitičari.
Bodo Veber, berlinski dobri poznavalac balkanskih prilika kaže da je za stav Nemačke o pregovorima EU sa Srbijom važna kompletna ocena implementacije Briselskog sporazuma i u tom smislu skreće pažnju na to da je prakitčno od leta sa beogradske strane, kako on kaže, sve stalo. Što se kosovskih izbora tiče, treba videti šta će se dalje događati. On prenosi i glavnu zamerku Nemačke na stav Beograda tokom izborne kampanje:
„Malo su podeljena mišljenja oko kampanje za izbore u kojoj je forsirana zajednička lista. Nisu bili srećni ni ovde u Nemačkoj, a ni u EU. Mada je razumljiva dilema kako motivisati Srbe za kosovske izbore posle toliko decenija manipulacija i priča da je to deo Srbije. Kako ih ubediti u tako kratkom roku, bez jake uloge Beograda. Tu, pre svega, mislim da prvi pokušaj da svi Srbi izađu sa jedinstevnom listom. Kad se kasnije pokazalo da će to biti ipak pluralizam lista i kandidata i stranaka, onda se to na neki način tolerisalo čak i kao nužno zlo. Ali mislim da ipak cela ta retorika nije baš ni dobro primjena ni ovde u Berlinu, a ni u Briselu.“
Vatroslav Vekarić, domaći spoljnopolitički analitičar smatra da se Beogradu, u vezi sa nasiljem u vreme izbora na severu Kosova, nema šta zameriti:
„Mislim da ne bi trebalo očekivati kao nekakvu direktnu posledicu da se znatno pogoršaju uslovi za otvaranje pregovora sa EU, koliko god su događaji dole neugodni. Mislim da je do sada Beograd ostavio utisak da zaista nije mogao da utiče na to šta se dešavalo, on je pokušao da spreči sve te nemile događaje i da verovatno ima nameru da se obračuna sa svim tim ekstremističkim snagama koje ometaju državnu politiku, ugrožavaju briselski sporazum. Znači, pozicija Beograda je za sada u tom pogledu, po meni, stabilna, rekao bih čak i kredibilna u Briselu. Tako da u ovom trenutku ne bi trebalo očekivati neko pogoršanje ukoliko ne dođe do nekih daljih komplikacija koje nisu predvidljive.“
