Srbija i Crna Gora bolje sarađuju od promene vlasti u Beogradu, to je evidentno ,kažu naši sagovornici u Beogradu koji očekuju dalji pomak i prilikom posete premijera Ivice Dačića Podgorici u petak. Ipak, ima dosta otvorenih pitanja između dve države o kojima treba razgovarati u procesu normalizacije odnosa u regionu.
Iako se čini da je “stariji brat”, kako je sebe Beograd doživljavao u odnosu na Podgoricu, prihvatio realnost postojanja dve ravnopravne države, iako se čini da je prešao preko priznanja Kosova, “zabijanje noža u leđa”, kako je svojevremeno doživeo taj čin mlade crnogoroske države, ipak ta opterećenja iz prošlosti još uvek ponekad izbiju, kaže Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative, podsećajući na jedan takav primer:
“Povremena mešanja Srbije u unutrašnje stavri Crne Gore, za vreme popisa u Crnoj Gori, na primer, Srbija je vodila propagandu da se što više gradjana Crne Gore izjasne kao Srbi”, kaže Popov i dalje nabraja šta sve treba da bude na meniju dva premijera: “pitanje dvojnog državljanstva, infarnstrukturni problemi kao što je obnova pruge Beograd-Bar, izgradnja hidorcentrala...”
Popov posebno ističe saradnju u oblasti borbe sa kriminalom s obzirom da se kriminalci često kriju u obe države.
“Ako se uspostavi dobra saradnja, bile bi neke stvari razrešene, od slučaja Šarićevog klana, raskrinkavanja i hapšenja drugih glavnih aktera...”, navodi Popov.
Što se borbe protiv kriminala tiče, tragom očekivanja EU je i nedavna zajednička trojna ministarska izjava u Sarajevu u borbi protiv organizovanog kriminala i svih oblika terorizma, kako države regiona ne bi bile više sigurne kuće za kriminalce visokog ranga ili utočišta za medjunaordne teroririste.
Izvor stalnih srpsko crnogorskih tenzija su i crkvena pitanja.
“Odnose Srbije i Crne Gore, kao i odnose Srbije i Makedonije, opterećuje crkveni problem. Odnosi između SPC i CPC su komplikovani, da komplikovaniji ne mogu biti. Iz Beograda se poručuje da nema i ne može biti nikakve Crngoroske pravoslavne crkve, da je to, kao i crngoroska nacija, izmišljotina Kominterne..”, kaže publicista MIrko Đorđević.
Sve u svemu, pred premijerima dve države a nešto kasnije i pred predsednicima u Beogradu, nalazi se poveći spisak pitanja koje treba rešiti kako bi se pre svega olakšao život građanima dve države, veoma upućenih jedni na druge. Kako se ne bi dogadjalo da, kao što je to bilo nedavno, putnici iz Beograda za Bar provedu puna 32 sata u vozu. Dve noći i jedan dan.
Za to je potrebno nešto više od medenog meseca političara. I njihovih izliva naklonosti koji umeju da se otrgnu kontroli i daju za pravo skepticima, poput one predsednika Tomislava Nikolića prilikom januarske posete Crnoj Gori.
“Uveravam predsednika Crne Gore da je Srbija apsolutno na putu da sa Crnom Gorom sarađuje kao sa sobom”, rekao je tada Nikolić.
Iako se čini da je “stariji brat”, kako je sebe Beograd doživljavao u odnosu na Podgoricu, prihvatio realnost postojanja dve ravnopravne države, iako se čini da je prešao preko priznanja Kosova, “zabijanje noža u leđa”, kako je svojevremeno doživeo taj čin mlade crnogoroske države, ipak ta opterećenja iz prošlosti još uvek ponekad izbiju, kaže Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative, podsećajući na jedan takav primer:
“Povremena mešanja Srbije u unutrašnje stavri Crne Gore, za vreme popisa u Crnoj Gori, na primer, Srbija je vodila propagandu da se što više gradjana Crne Gore izjasne kao Srbi”, kaže Popov i dalje nabraja šta sve treba da bude na meniju dva premijera: “pitanje dvojnog državljanstva, infarnstrukturni problemi kao što je obnova pruge Beograd-Bar, izgradnja hidorcentrala...”
Popov posebno ističe saradnju u oblasti borbe sa kriminalom s obzirom da se kriminalci često kriju u obe države.
“Ako se uspostavi dobra saradnja, bile bi neke stvari razrešene, od slučaja Šarićevog klana, raskrinkavanja i hapšenja drugih glavnih aktera...”, navodi Popov.
Što se borbe protiv kriminala tiče, tragom očekivanja EU je i nedavna zajednička trojna ministarska izjava u Sarajevu u borbi protiv organizovanog kriminala i svih oblika terorizma, kako države regiona ne bi bile više sigurne kuće za kriminalce visokog ranga ili utočišta za medjunaordne teroririste.
Izvor stalnih srpsko crnogorskih tenzija su i crkvena pitanja.
“Odnose Srbije i Crne Gore, kao i odnose Srbije i Makedonije, opterećuje crkveni problem. Odnosi između SPC i CPC su komplikovani, da komplikovaniji ne mogu biti. Iz Beograda se poručuje da nema i ne može biti nikakve Crngoroske pravoslavne crkve, da je to, kao i crngoroska nacija, izmišljotina Kominterne..”, kaže publicista MIrko Đorđević.
Sve u svemu, pred premijerima dve države a nešto kasnije i pred predsednicima u Beogradu, nalazi se poveći spisak pitanja koje treba rešiti kako bi se pre svega olakšao život građanima dve države, veoma upućenih jedni na druge. Kako se ne bi dogadjalo da, kao što je to bilo nedavno, putnici iz Beograda za Bar provedu puna 32 sata u vozu. Dve noći i jedan dan.
Za to je potrebno nešto više od medenog meseca političara. I njihovih izliva naklonosti koji umeju da se otrgnu kontroli i daju za pravo skepticima, poput one predsednika Tomislava Nikolića prilikom januarske posete Crnoj Gori.
“Uveravam predsednika Crne Gore da je Srbija apsolutno na putu da sa Crnom Gorom sarađuje kao sa sobom”, rekao je tada Nikolić.
