Po kvaliteti zdravstvenih usluga Srbija se, prema evropskim standardima, što su pokazala istraživanja, već neko vrijeme nalazi na začelju u konkurenciji 34 evropske države, u što se možete i lično uvjeriti posjetom najbližoj zdravstvenoj ustanovi.
Prepuna čekaonica u kojoj se tiskaju zabrinuti pacijenti držeći u rukama pregršt lekarskih nalaza, uputa i druge dokumentacije, čekajući po nekoliko časova od ranog jutra na zakazani pregled, univerzalna je slika tokom jednog radnog dana u gotovo svim medicinskim ustanovama u kojima se leče građani Srbije. I tu je reč samo o onima koji su dočekali svoj red, pošto se u Srbiji na zakazane preglede i operacije u državnim ustanovama neretko čeka od šest meseci, pa čak i do dve godine.
Međutim, to nisu jedini problemi o kojima nam je svedočila većina pacijenata sa kojima smo razgovarali u bolničkom krugu Kliničkog centra Srbije.
Svoju inertnost država je pokazala i u slučajevima mahom mladih, životno ugroženih pacijenata, koji su čekali na transplantacije organa u inostranstvu, čije troškove, veće od stotinu hiljada evra, njihove porodice nisu mogle da plate. Dva su imala tragičan ishod. Mlada kragujevačka studentkinja, Danica Ćirković, i devojčica Tijana Ognjanović, za čija lečenja je novac prikupljan humanitarnim akcijama –su nažalost izgubile bitke sa bolešću.
Tek potom, zahvaljujući pritisku javnosti, nadležni su pristali da finansiraju takvo lečenje, pa je devojčica Anita Balaž nedavno otišla u Beč, gde se trenutno proverava mogu li joj se presaditi srce i pluća.
Međutim, kako objašnjava Radica Jovanović, iz Udruženja „Dobra vila za vas” koje pomaže teško obolelima, tu nije kraj problemima bolesne dece i njihovih roditelja. Uz to, upozorava da ima još bolesti u čije lečenje bi se država morala uključiti – poput mišićne distrofije:
„Ima pomaka, tačno je. Evo sad se nešto radi, ali opet to nije dovoljno. Roditelji su i dalje u problemu šta i kada se to završi? Ko će ostala sredstva, koja su potrebna, da plati? Prosto se ne zna kojim tokom će krenuti oporavak, tako da roditelji nisu ni svesni koja ih cifra očekuje. Tako da ovi apeli koji kruže po Fejsbuku, to se nastavlja i novac se prikuplja jer nije definisano da li država sve to plaća ili ne. Problem je to što su roditelji krenuli sami na lečenje dece matičnim ćelijama, konkretno govorim o mišićnim distrofijama. Oni su na svoju ruku krenuli jer se država, povodom mišićnih neuroloških oboljenja, još nije oglašavala.”
Mnoge građane, uglavnom penzionere, među kojima ima i teško bolesnih, ove godine je u više navrata pogađala nestašica lekova u državnim apotekama. Posle nekoliko dana neuspešne potrage, oni srećniji, koji su za to mogli da izdvoje novac, nabavili su ih kod privatnika, ili u inostranstvu, dok su ostali čekali reakciju države kojom je taj problem, za sada rešen. Slušamo njihove utiske, tokom jurnjave po beogradskim apotekama iz tog perioda.
Ove slike iz zdravstvenog sistema Srbije prikazuju sumorno stanje te važne oblasti koje bi se moglo opisati i kao katastrofalno. Zato ima i onih kojima nakon upravo završene rekonstrukcije Vlade nije jasno kako je ministarka zdravlja ostala na toj funkciji. U Ministarstvu zdravlja nije bilo odgovora na brojna naša pitanja koja smo hteli da postavimo.
Srbija se nalazi na začelju evropskih zemalja po kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga, što je pokazao prošlogodišnji Evropski potrošački indeks, svojevremeno predstavljen i u Evropskom parlamentu u Briselu.
„Problemi sa kojima se suočava nereformisano zdravstvo u Srbiji predstavljaju težak izazov i za mnogo organizovanije i efikasnije zdravstvene sisteme, a kamoli za sadašnji u Srbiji, koji je razoren sistemskom korupcijom“, upozorava Draško Karađinović iz nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije”.:
„Mi umiremo enormno od kardio-vaskularnih bolesti i od malignih bolesti. Te dve grupe se itekako kroz jedan preventivan i kvalitetan rad mogu kontrolisati. Mi tu imamo ogroman problem jer ih nismo sanirali u smislu terapije ili preventive. Tu se već vidi koliko su pobrkani prioriteti u srpskom zdravstvu. E kada imate pobrkane prioritete, imate situaciju da ste poslednji u Evropi i 14,2 promila opšte smrtnosti, što vas stavlja u rang afričkih zemalja. Situacija u srpskom zdravstvu je posledica, pre svega, sistemske institucionalne korupcije. Ti loši parametri kvaliteta rešenja su direktna posledica nefukcionisanja sistema.”
Prepuna čekaonica u kojoj se tiskaju zabrinuti pacijenti držeći u rukama pregršt lekarskih nalaza, uputa i druge dokumentacije, čekajući po nekoliko časova od ranog jutra na zakazani pregled, univerzalna je slika tokom jednog radnog dana u gotovo svim medicinskim ustanovama u kojima se leče građani Srbije. I tu je reč samo o onima koji su dočekali svoj red, pošto se u Srbiji na zakazane preglede i operacije u državnim ustanovama neretko čeka od šest meseci, pa čak i do dve godine.
Međutim, to nisu jedini problemi o kojima nam je svedočila većina pacijenata sa kojima smo razgovarali u bolničkom krugu Kliničkog centra Srbije.
Svoju inertnost država je pokazala i u slučajevima mahom mladih, životno ugroženih pacijenata, koji su čekali na transplantacije organa u inostranstvu, čije troškove, veće od stotinu hiljada evra, njihove porodice nisu mogle da plate. Dva su imala tragičan ishod. Mlada kragujevačka studentkinja, Danica Ćirković, i devojčica Tijana Ognjanović, za čija lečenja je novac prikupljan humanitarnim akcijama –su nažalost izgubile bitke sa bolešću.
Tek potom, zahvaljujući pritisku javnosti, nadležni su pristali da finansiraju takvo lečenje, pa je devojčica Anita Balaž nedavno otišla u Beč, gde se trenutno proverava mogu li joj se presaditi srce i pluća.
Međutim, kako objašnjava Radica Jovanović, iz Udruženja „Dobra vila za vas” koje pomaže teško obolelima, tu nije kraj problemima bolesne dece i njihovih roditelja. Uz to, upozorava da ima još bolesti u čije lečenje bi se država morala uključiti – poput mišićne distrofije:
„Ima pomaka, tačno je. Evo sad se nešto radi, ali opet to nije dovoljno. Roditelji su i dalje u problemu šta i kada se to završi? Ko će ostala sredstva, koja su potrebna, da plati? Prosto se ne zna kojim tokom će krenuti oporavak, tako da roditelji nisu ni svesni koja ih cifra očekuje. Tako da ovi apeli koji kruže po Fejsbuku, to se nastavlja i novac se prikuplja jer nije definisano da li država sve to plaća ili ne. Problem je to što su roditelji krenuli sami na lečenje dece matičnim ćelijama, konkretno govorim o mišićnim distrofijama. Oni su na svoju ruku krenuli jer se država, povodom mišićnih neuroloških oboljenja, još nije oglašavala.”
Mnoge građane, uglavnom penzionere, među kojima ima i teško bolesnih, ove godine je u više navrata pogađala nestašica lekova u državnim apotekama. Posle nekoliko dana neuspešne potrage, oni srećniji, koji su za to mogli da izdvoje novac, nabavili su ih kod privatnika, ili u inostranstvu, dok su ostali čekali reakciju države kojom je taj problem, za sada rešen. Slušamo njihove utiske, tokom jurnjave po beogradskim apotekama iz tog perioda.
Ove slike iz zdravstvenog sistema Srbije prikazuju sumorno stanje te važne oblasti koje bi se moglo opisati i kao katastrofalno. Zato ima i onih kojima nakon upravo završene rekonstrukcije Vlade nije jasno kako je ministarka zdravlja ostala na toj funkciji. U Ministarstvu zdravlja nije bilo odgovora na brojna naša pitanja koja smo hteli da postavimo.
Srbija se nalazi na začelju evropskih zemalja po kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga, što je pokazao prošlogodišnji Evropski potrošački indeks, svojevremeno predstavljen i u Evropskom parlamentu u Briselu.
„Problemi sa kojima se suočava nereformisano zdravstvo u Srbiji predstavljaju težak izazov i za mnogo organizovanije i efikasnije zdravstvene sisteme, a kamoli za sadašnji u Srbiji, koji je razoren sistemskom korupcijom“, upozorava Draško Karađinović iz nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije”.:
„Mi umiremo enormno od kardio-vaskularnih bolesti i od malignih bolesti. Te dve grupe se itekako kroz jedan preventivan i kvalitetan rad mogu kontrolisati. Mi tu imamo ogroman problem jer ih nismo sanirali u smislu terapije ili preventive. Tu se već vidi koliko su pobrkani prioriteti u srpskom zdravstvu. E kada imate pobrkane prioritete, imate situaciju da ste poslednji u Evropi i 14,2 promila opšte smrtnosti, što vas stavlja u rang afričkih zemalja. Situacija u srpskom zdravstvu je posledica, pre svega, sistemske institucionalne korupcije. Ti loši parametri kvaliteta rešenja su direktna posledica nefukcionisanja sistema.”
