Ukinuta presuda za atentat, Drašković traži reformu Državne bezbednosti

Čelnicima nekadašnje Državne bezbednosti ukinute su presude za učešće u atentatu na Vuka Draškovića, jednog od tadašnjih lidera opozicije režima Slobodana Miloševića, u Budvi 2000. godine. Takvu odluku Drašković naziva skandaloznom i za njega je ona još jedan dokaz nerasformiranih bezbednosnih struktura koje su vukle sve konce u Srbiji devedesetih. I stručnjaci koju ovu oblast prate, saglasni su u utisku da su moćnici iz te mračne decenije zadužili mnoge koji su danas na vlasti ili se nalaze u određenim centrima moći.

Apelacioni sud ukinuo je presudu kojom je troje nekadašnjih čelnika beogradskog biroa Državne bezbednosti osuđeno na zatvorske kazne za pomaganje u atentatu u Budvi, juna 2000. godine, na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, u to vreme jednog od lidera opozicije režimu Slobodana Miloševića.

Oni su bili optuženi da su atentatorima pomagali pre pokušaja ubistva, tako što su fotografisali Draškovićev stan u Budvi. Sudsko veće je prihvatilo žalbe advokata osuđenih i odlučilo da se ceo predmet vrati na ponovno suđenje.

"Sud je utvrdio niz povreda krivičnog postupka. Činjenično stanje nepotpuno je utvrđeno, zbog čega se nije mogla ispitati prvostepena presuda i došlo je do pogrešne primene zakona", rekla je za RSE Natalija Adžić, sekretarka suda.

„Prvostepenom sudu su dati nalozi da se ponovo saslušaju okrivljeni i predloženi svedoci, da se izvedu svi materijalni dokazi, te da se onda pravilnom ocenom odbrane okrivljenih i svih izvedenih dokaza pojedinačno i njihovoj međusobnoj povezanosti, pravilno i potpuno utvrde sve činjenice na osnovu kojih će biti doneta odluka“, dodaje Adžić

Prvostepenom presudom za pomaganje u pokušaju ubistva Draškovića, 15. juna 2000. godine, na zatvorske kazne su bili osuđeni nekadašnji šef Centra DB-a u Beogradu Milan Radonjić, kao i nekadašnji načelnici te službe Stevan Basta i Ratko Romić, inače čelni ljudi odeljenja DB-a, za koja je važilo uverenje da su korišćena za političke obračune sa Miloševićevim neistomišljenicima. Radonjić je bio osuđen na osam godina zatvora, a Basta i Romić na po sedam. Sva trojica su odluku o pravosnažnosti presude čekali na slobodi.

Vuk Drašković u razgovoru za RSE odluku Apelacionog suda naziva skandaloznom i optužuje učesnike u ovom sudskom procesu za bliskost sa ljudima iz starog DB-a, koji je devedesetih godina vedrio i oblačio nad Srbijom.

„Ništa drugo nije moglo ni da se desi kada je predsedavajući sudija Sonja Manojlović, osvedočeni zaštitinik pripadnika DB-a iz vremena Slobodana Miloševića. Poznato je da je oslobodila i Milorada Bracanovića, prevremeno ga pustila iz zatvora. Poslali su tužioca na suđenje koji je zapravo bio branilac Zemunskog klana. Dakle, ništa se u ovoj zemlji neće promeniti dok se ne rasturi ta „pećina zla“ koja se zove Služba državne bezbednosti sa svim svojim filijalama – u pravosuđu, tužilaštvu, vladi, novinarstvu i tako dalje“, kaže Drašković.

Opstrukcija od početka

Urednik nedeljnika „Vreme“ i autor serijala o Jedinici za specijalne operacije Državne bezbednosti, Filip Švarm, primećuje da je slučaj „Budva“ od samog početka bio pod ogromnom opstrukcijom upravo paradržavnih i državnih službi bezbednosti.

“Ono o čemu mi sada moramo da vodimo računa jeste da su ti ljudi koji su bili uticajni devedesetih godina, zadužili mnoge ljude koji su danas na vlasti ili su u određenim centrima moći. Dakle, po mom mišljenju, reč je o jednoj sprezi bivših i budućih centara moći koji se provlače kroz različite strukture društva”, ocenio je Švarm.

Samo osam meseci pre atentata u Budvi, ubistvo Vuka Draškovića je pokušano i u isceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibraskoj magistrali, kada je ubijeno četvoro članova njegove stranke Srpski pokret obnove, koji su sa njim bili u kolima. Konačnom presudom, za to četvorostruko ubistvo i pokušaj ubistva Draškovića su na po 40 godina zatvora osuđeni tadašnji načelnik DB-a Radomir Marković, zatim komandant danas rasformirane Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Milorad Ulemek zvani Legija, kao i pripadnici te jedinice Nenad Ilić i Branko Berček. S obzirom da je DB bila umešana u dva atentata na njega, kao i u mnoge druge slučajeve, Drašković ponovo podvlači da je reformisanje struktura DB-a neophodno, ali dodaje da, po njegovom mišljenju, u Srbiji za to još nema snage.

„Uzalud će biti reforme bilo čega dok se ne reformiše SDB, dok se ne otvore tajni dosijei. Za to bi najbolje bilo dovesti evropske stručnjake, da preuzmu taj resor i da rasformiraju tu službu po uzoru na rasformiranje Štazija u Istočnoj Nemačkoj. Mislim da bi to Nemci uradili brzo i efikasno, u interesu građana Srbije i u interesu njihove slobode, jer sloboda još ne postoji u Srbiji od pripadnika Službe državne bezbednosti“, rekao je Drašković

Milan Radonjić, Ratko Romić i Stevan Basta, važne su figure i u slučaju novinara Slavka Ćuruvije, koji je 11. aprila 1999. godine ubijen u Beogradu, ispred zgrade u kojoj je živeo. Radonjić je, naime, na mesto šefa Centra DB-a Beograda postavljen svega nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije, a na preporuku Miloševićeve supruge Mirjane Marković, tada čelnice Jugoslovenske levice, koja se danas krije u Rusiji.

Mediji su pisali da je Radonjić naredio da se Ćuruvija prati 24 sata dnevno, a da je kobnog 11. aprila, iz centrale JUL-a, svega nekoliko trenutaka pre ubistva, zahtevao da praćenje novinara prestane. Isti navodi na mesto ubistva Ćuruvije dovode i Ratka Romića, što on uporno negira. Basta je bio pomoćnik šefa Trećeg odeljenja i kako se navodi, direktno uključen u praćenje Ćuruvije.