Dvostruki pristup, to je ono što treba očekivati od nemačkog Bundestaga vezano za odluku o davanju datuma Srbiji za početak pregovora o Evropskoj uniji. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa to je izjavio direktor fondacije „Konrad Adenauer“ u Srbiji Henri Bonet. Fondacija je bliska vladajućoj nemačkoj Hrišćansko-demokratskoj uniji iz čijih je redova i kancelarka Angela Merkel. Pred sednicu Bundestaga na kojoj će se odlučivati o srpskom slučaju, a koja je zakazana za 27. jun (dan pre odluke Evropskog saveta), Bonet navodi kako veruje da će nemački parlamentarci pozdraviti „iskorake koje je Vlada Srbije učinila u pravcu pronalaženja i uspostavljanja normalizacije odnosa sa Kosovom“.
„To podrazumeva i pronalaženje rešenja za severno Kosovo i dogovor o implementaciji. Na drugoj strani, očekujem odlaganje određivanja datuma za pregovore o članstvu zbog činjenice da u implementaciji dogovora, ne samo o severnom Kosovu nego i većine drugih dogovora, suštinski nije ostvaren progres. Srpska kao i kosovska strana nisu uskladili svoje rasporede primene, na primer, imaju različite nivoe primene u odnosu na predložene termine. Bili su predviđeni rokovi do 15. maja, zatim do 31. maja, potom sredine juna i tako dalje. Ti planovi implementacije nisu ostvareni. Što se tiče Bundestaga, očekujem ocenu da datum može biti određen ukoliko impelementacija bude potvrđena u dogovorenom vremenu, sa više efekata na terenu“.
Bonet: Moj utisak je da je Berlin kroz kontakte sa Beogradom i sa Prištinom predočio da je dogovor o implementaciji veoma važan. Berlin je to stavio do znanja čim je Briselski sporazum potpisan 19. aprila. Mislim i da je pruženo puno motiva i da je bilo puno razgovora, kao i da je iz Nemačke poslato puno poruka u kojima je naznačavano – držite se rasporeda i sprovedite reforme. Nadam se da su vlade u Beogradu i Prištini dovoljno motivisane da nastave sa implementacijom sve do poslednjeg dana. Ali naravno, vremena je jako malo, a najvažnije je, mislim, postojanje jasnih dokaza na terenu da implementacija zaista napreduje. Pitanje koje ostaje jeste – koliko je dokaza moguće obezbediti u preostalih manje od deset dana.
Bonet: Mislim da je dogovorom o severu Kosova rešeno fundamentalno pitanje. Dogovoreno je kako Srbija i Kosovo mogu sarađivati, kako mogu ukloniti teškoće koje dugo onemogućavaju proces normalizacije. U tom smislu mislim da je ono što je bitno svakodnevna saradnja, a de jure priznavanje Kosova od Srbije nije neophodno i potrebno, po mom mišljenju. Zato što ako imate sporazum i saradnju na svakodnevnom nivou u kojoj jedna strana neće onemogućavati napredak druge, niti njen put ka evropskim integracijama, mislim da je moguće ostaviti po strani pitanje oficijelnog priznanja.
„To podrazumeva i pronalaženje rešenja za severno Kosovo i dogovor o implementaciji. Na drugoj strani, očekujem odlaganje određivanja datuma za pregovore o članstvu zbog činjenice da u implementaciji dogovora, ne samo o severnom Kosovu nego i većine drugih dogovora, suštinski nije ostvaren progres. Srpska kao i kosovska strana nisu uskladili svoje rasporede primene, na primer, imaju različite nivoe primene u odnosu na predložene termine. Bili su predviđeni rokovi do 15. maja, zatim do 31. maja, potom sredine juna i tako dalje. Ti planovi implementacije nisu ostvareni. Što se tiče Bundestaga, očekujem ocenu da datum može biti određen ukoliko impelementacija bude potvrđena u dogovorenom vremenu, sa više efekata na terenu“.
RSE: Očekujte li da bi eventualni bitni iskoraci Prištine i Beograda, u pregovorima koji traju, a u naredne dve sedemice, do sednice Bundestaga, mogli imati značajnog uticaja na konačnu odluku nemačkih parlamentaraca?
Bonet: Moj utisak je da je Berlin kroz kontakte sa Beogradom i sa Prištinom predočio da je dogovor o implementaciji veoma važan. Berlin je to stavio do znanja čim je Briselski sporazum potpisan 19. aprila. Mislim i da je pruženo puno motiva i da je bilo puno razgovora, kao i da je iz Nemačke poslato puno poruka u kojima je naznačavano – držite se rasporeda i sprovedite reforme. Nadam se da su vlade u Beogradu i Prištini dovoljno motivisane da nastave sa implementacijom sve do poslednjeg dana. Ali naravno, vremena je jako malo, a najvažnije je, mislim, postojanje jasnih dokaza na terenu da implementacija zaista napreduje. Pitanje koje ostaje jeste – koliko je dokaza moguće obezbediti u preostalih manje od deset dana.
RSE: Može li se odluka Bundestaga koja predstoji, shvatiti i kao neka vrsta formule za kompletan srpski evrointegracijski proces, kako donekle prenose i mediji u Srbiji? Odnosno, proces koji bi podrazumevao okončanje u priznavanju nezavisnosti Kosova?
Bonet: Mislim da je dogovorom o severu Kosova rešeno fundamentalno pitanje. Dogovoreno je kako Srbija i Kosovo mogu sarađivati, kako mogu ukloniti teškoće koje dugo onemogućavaju proces normalizacije. U tom smislu mislim da je ono što je bitno svakodnevna saradnja, a de jure priznavanje Kosova od Srbije nije neophodno i potrebno, po mom mišljenju. Zato što ako imate sporazum i saradnju na svakodnevnom nivou u kojoj jedna strana neće onemogućavati napredak druge, niti njen put ka evropskim integracijama, mislim da je moguće ostaviti po strani pitanje oficijelnog priznanja.
