Opravdan ili ne, tek zahtev ministra finansija Mlađana Dinkića da se sazove hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost zbog načina pisanja tabloida još jednom je skrenuo pažnju da su naslovne strane visokotiražnih tabloida postale prava poprišta političkih obračuna. U Savetu za nacionalnu bezbednost smatrali su da ova tema ne zavređuje njihovu pažnju, ali ipak ostaje pitanje ko su pravi urednici pojedinih tabloida svih ovih godina.
Često su sadržaji sa bombastičnim naslovima objavljeni na naslovnim stranama inače visokotiražnih tabloida spinovani, puni podataka koji direktno zadiru u privatnost, bez čvrstih dokaza za tvrdnje kojima se diskredituju ljudi. Afere otvorene na ovakav način najčešće ne dobijaju epilog, a javnost ne sazna ima li imalo istine u tim navodima.
Mlađan Dinkić
Velimir Ćurguz Kazimir, direktor medijske dokumentacije "Ebart" koja detaljno prati štampu, kaže da u traženju senzacija od strane medija političari ne mogu biti oslobođeni od toga, ali da je problem ako je reč o kampanjama koje očigledno imaju za cilj apsolutnu diskvalifikaciju bez mogućnosti iznošenja drugog stava i sučeljavanja sa argumentima.
“Pošto se niko ne drži prava na odgovor, prava na demanti i prava da se taj demanti plasira na istom prostoru gde je izašao i napad, onda je na neki način irelevantno uopšte pokušati da se ta stvar objasni. A ta stvar je očigledno na nivou, s jedne strane nekog spinovanja, s druge strane tu uvek možemo videti neke lične elemente mržnje i omraze. Najočigledniji primer jedne takve kampanje je ono što već mesecima radi dnevni list Kurir protiv Dragana Đilasa. Ne ulazeći u te tvrdnje, ali osnovna pravila profesije su da se dozvoli drugoj strani da iznese svoje argumente na istom prostoru, znači na prvoj strani. Na ovaj način mi ne da nemamo civilizovanu raspravu, mi imamo atmosferu linča”, navodi Ćurguz.
Gradonačelnik Beograda i lider Demokratske stranke Dragan Đilas, koji je inače i sam često kritikovan u vreme dok je Demokratska stranka bila moćna i na vlasti da se direktno mešao u uređivačku politiku medija u zamenu za prodaju prostora za oglašavanje u čemu se okreće za ovdašnje prilike veliki novac, žalio se Savetu za štampu navodeći da mu je ugrožena lična i bezbednost njegove porodice zbog objavljenih navoda o sumi novca koju je navodno podigao sa svog ličnog računa za koje on tvrdi da su netačni.
Bliske veze sa strankama
Tabloidi u Srbiji imaju poptuno drugačiju funkciju od onoga kako oni rade u svetu, objašnjava Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka. Mada se i u svetu ponekad dešava da ulaze direktno u političke obračune među političkim akterima i da uvek odražavaju određenu stranu, a pogotovo je u Srbiji tako, ocenjuje Veljanovski.
Rade Veljanovski
„Tu se čak može i videti iz analize sadržaja da su pojedini tabloidi toliko bliski određenim političkim strankama da bi se moglo zaključiti da su ih te stranke zapravo i proizvele iako mi zbog nažalost nedovoljno zakonskih odredaba, koje mogu da dokažu vlasništvo nad medijima, ne možemo da imamo potpuni uvid u to, ali iz sadržaja se vidi ne samo da su tabloidi bliski određenim strankama nego nagoveštavaju, čak i pre stranaka, određene obračune i izvlače na svetlost dana određene informacije ili nekada poluinformacije ili dezinformacije da bi se taj obračun rasplamsao,“ ocenjuje Veljanovski.
Tabloidi se utrkuju sa objavljivanjem informacija do kojih se inače ne bi moglo doći, a neretko se pretpostavlja da potiču iz krugova bezbednosnih službi ili policije. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, iziritiran doduše pisanjem tabloida o njemu, čak je tražio od predsednika države da sazove hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, jer smatra da su se "pojedinci u policiji oteli kontroli i da zajedno sa tabloidnim novinarima presuđuju i pozivaju na linč". Dinkić je, u demantiju informacije tabloida da se sumnja da je upleten u "pljačku veka" - proneveru milijardi dolara iznetih na Kipar, ustvrdio da je "javna tajna" da postoje pojedinci u policiji koji plasiraju različite tekstove. Iz predsedništva Srbije je usledio odgovor da neće biti sazvana vandredna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost jer pisanjem beogradskih listova ni na koji način nije ugrožena nacionalna bezednost Srbije.
Ne ulazeći u nacionalnu bezbednost države evidentno je da su se tabloidi obračunavali sa političkim oponentima od Miloševićevog perioda. To nepromenjeno stanje, ocenjuje Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava, dugujemo i činjenici da vlasništvo nad medijima nije transparentno.
„Očigledno u Srbiji postoji određeni problem sa pisanjem pojedinih medija gde oni prekoračuju svoja ovlašćenja dobijajući informacije iz neproverenih izvora. Takođe te pojedine informacije ne bi ni mogle da se dobiju na osnovu zaštite podataka o ličnosti i one u određenoj meri ugrožavaju one na koje se informacije odnose. Tako da mora postojati jedan red u svemu ovome, vi ne možete od tzv. tajnih službi i policije dobijati određene informacije, objavljivati ih kao proverene i na taj način ugrožavati bilo koga pa ni one koji se bave politikom“, konstatuje Antonijević.
Kad se već neki tabloidi ponašaju tako kako se ponašaju ključnu ulogu u sprečavanju takvog načina rada imaju novinarska udruženja i oblici samoregulacije kao što je Savet za štampu, smatra profesor Rade Veljanovski.
