Kosovo: Sećanje na Jevreje ubijene u Holokaustu

U Prištini je otkrivena spomen-ploča u znak sećanja na Jevreje sa Kosova koji su ubijeni u Holokaustu, na mestu gde je stajala poslednja Sinagoga - ispred Parlamenta Kosova. Događaj je inače priređen u sklopu Nedelje tolerancije i pomirenja na Kosovu.

Na spomen ploču vence su položili predsednica Kosova Atifete Jahjaga, premijer Hashim Thaçi, predsednik Skupštine Jakup Krasniqi, ambasador Izraela u Beogradu Yošef Levy, Jason Steinbaum, načelnik štaba američkog predstavnika Eliota Engela, a među prisutnima su bili i predstavnici Islamske Zajednice, Katoličke i Pravoslavne crkve

“Ovo je mesto na kojem je stajala poslednja sinagoga Kosova, do 1963. godine. Ova ploča je podignuta u znak sećanja na Jevreje sa Kosova koji su stradali u nacističkim logorima tokom holokausta. Ljudi Kosova ih nikada neće zaboraviti”, napisano je na ploči na albanskom, engleskom, hebrejskom i srpskom jeziku.

Kosovski premijer Hashim Thaçi ovom prilikom je kazao da Kosovo i Srbija mogu naučiti od jevrejskog naroda o pomirenju kroz istoriju. Iako uvek proganjani, mnogi od njih su pronašli volju da postanu lideri pomirenja, kazao je on.

„Moramo se sećati žrtava konflikata, ali, da bi došlo do pravog pomirenja, ne smemo zaboraviti počionioce. Zločini su počinjeni u bilo kojem ratu, ali to ne znači da je svako kriv. Insistirati na jednakosti krivice je veliki zločin, kao što je zločin zaobraviti žrtve i razloge zašto su oni žrtve...Mi smo danas ovde, 70 godina kasnije, prisećujemo naših građana koji su nestali i nikad se nisu vratili, ljudi koji su ušli u istoriju čovečanstva kao žrtve holokausa. Ovde je bila sinagoga uništena od strane komunističkog režima. Mi simbolično stavljamo ovu spomen-ploču da bi se zapamtili tragovi različitosti i prisutnosti jevrejske istorije na Kosovu već vekovima“, kazao je kosovski premijer.

Kosovo ima dugu istoriju prisustva Jevreja koja potiče od sefardskih Jevreja koji su se naselili u kosovskim gradovima tokom osmanskog vremena.

Gradovi Vučitrn, Prizren, Priština i drugi bili su dom za stotine jevrejskih stanovnika koji su naselili Kosovo. Tokom Drugog svetskog rata, Kosovo je uspelo spasiti gotovo sve Jevreje, pa čak i ponuditi utočište za hiljade drugih koji su bežali preko Kosova do Albanije. Međutim pred kraj rata, na desetine Jevreja je zarobljeno i poslano u logore u Nemačkoj i istočnoj Evropi i nikada se nisu vratili. Veliki broj Jevreja su napustili Kosovo i nakon rata 1999. godine.

(FOTOGALERIJA: Otkrivanje spomen-obeležja Jevrejima ubijenim u Holokaustu)

Ambasador Izraela u Beogradu Yošef Levy kazao je da su ljudi na prostorima bivše Jugoslavije, naročito na teritorijama Kosova i Albanije, pomogli i sačuvali živote Jevreja.

„To je zato što su bili dobri ljudi, dobri muslimani, dobri hrišćani, zato što su održali njihovu besu, odnosno reč, imali su dostojanstvo i humanost. Ovo slavno poglavlje kako su Albanci na Kosovu i u Albaniji sačuvali stotine, možda i hiljade Jevreja, nije dovoljno poznato kod kuće, u Izraelu, i u svetu. Moramo naučiti više o tome. Zahvaljujemo se na trudu, humanosti, dostojanstvu i ljubavi onih koji su učinili sve tokom ovog najmračnijeg poglavlja, i to pod pretnjom ne samo sopstvenih života, već i njhovih voljenih, kako bi spasili ljude druge vere, iz druge zemlje, za većinu potpuno nepoznate. Spasili su njihove živote i živote njihovih budućih porodica. Spasili su čovečanstvo“, kazao je ambasador Izraela u Beogradu, Levy.

Jedna od porodica koja je krila i štitila Jevreje tokom drugog svetskog rata bila je porodica Rezniqi, čiji članovi danas žive u Prištini. Za zaštitu koju je pružila dobila je i priznanje od izaelske države.

Agron Rezniqi, inače predsednik Udruženja prijateljstva Izrael-Kosovo „Dr. Haim Avramanel“, kazao je da je ponosan na ono što je njegova porodica učinila u prošlosti.

„Jako mi je drago što se upravo u nedelji tolerancije i pomirenja otkrila ova spomen-ploča koja će služiti kao simbol prijateljstva i omogućiti novim generacijama da ne zaborave i da se uvek prisećaju vrednostima našeg naroda i nacije“, kazao je on.

Votim Demiri, ispred jevrejske zajednice na Kosovu, zahvalio se kosovskim institucijama na ovom događaju.

„Spomen obeležje simboliše bolnu istoriju Jevreja, ali koja istovremeno predstavlja ponos za svakog Jevreja na svetu“, kazao je Demiri.