Kostreš: U Vojvodini nije uspeo Milošević, neće ni njegovi šegrti

Vojvodina ima pravo na usvajanje Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava, kaže zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, Bojan Kostreš. Iako smatra da deklaracija, koju je predložila Demokratska stranka, nije savršena, Kostreš kaže da je ona za Ligu prihvatljiva, naglašavajući da je Vojvodina sastavni deo Srbije, ali da Vojvođani imaju pravo na autonomnost.

Kostreš: Mi smatramo da pokrajina ima pravo da donese deklaraciju te prirode, da ova deklaracija, koja je donesena, nije savršena, ali je za nas prihvatljiva. Ako se i postigne dogovor, da se donese nova deklaracija, mi ćemo i taj novi dogovor podržati. Jedino što mi ne možemo da podržimo jeste povlačenje pred pritiskom, iz prostog razloga što smatramo da AP Vojvodina i njena administracija, imaju pravo na takvu jednu deklaraciju.

RSE: Da li ćete i dalje insistirati da u toj deklaraciji bude rečenica da je autonomija Vojvodine pravo njenih građana i da je njihovom voljom u sastavu Srbije?

Kostreš: Mi možemo da se dogovorimo sa našim koalicionim partnerima oko sastava ili oko toga kako će izgledati sama deklaracija. Za Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ta rečenica je jako bitna. Razlog zbog koga smo mi reagovali na način na koji smo reagovali je drugi. Prosto, mi nismo bili obavešteni o tome kako će ta deklaracija da izgleda. Ona je stavljena pred naše članove Vlade Vojvodine bez ikakvih dogovora i konsultacija. Onda smo došli u priliku da neko pokuša, u ovom slučaju premijer, da bez konsultacija sa nama, u jednoj televizijskoj emisiji, menja deklaraciju. To je nešto što je za nas potpuno neprihvatljivo i zbog toga smo mi reagovali na način na koji smo reagovali.

Liga je spremna da razgovara i da se dogovara sa koalicionim partnerima. Za nas je ova rečenica veoma važna, ali je važna suština te rečenice, a to da je Vojvodina sastavni deo Srbije, ali da Vojvođani imaju pravo na autonomnost i da vojvođanska administracija može da donosi odluke po tom pitanju. Da li će formulacija biti identična, ako se bude pisala nova deklaracija, ili će se menjati, je nešto oko čega mi možemo razgovarati.

RSE: Ali suština ostaje da insistirate na tom smislu, što se tiče autonomije Vojvodine?

Kostreš: Tako je. Postavio sam javno pitanje – ako Vojvođani nisu svojom voljom u Srbiji, da li to znači da smo mi pod okupacijom? Potpuno mi je neverovatno da neko misli da Vojvođani nisu svojom voljom u Srbiji. Uopšte, pravljenje jedne histerije u javnosti oko toga, je, između ostalog, i pokušaj skretanja pažnje sa događajima u Briselu i pregovora oko Kosova.

Ako postoji separatizam u Vojvodini, onda moraju da reaguju državni organi. Ako se organizuju mitinzi, što jeste legitimno pravo opozicije, to onda znači da nema separatizma, nego da opozicija pokušava da, histeriju izazvanu u medijima, iskoristi u političke svrhe, što je legitimno. Oni imaju pravo i da demonstriraju i da prikupljaju potpise, ali onda to treba da nazovemo pravim rečima. To je pokušaj opozicije da izazove vanredne parlamentarne izbore. Ako oni uspeju da organizuju dovoljno ljudi, verovatno će ih i dobiti, ali meni ne izgleda da će se to u ovom momentu desiti.

RSE: Ova deklaracija je izazvala poprilično bure i u samoj Vojvodini. Lider vaše stranke, Nenad Čanak, je rekao da je dokument koji je predložio vojvođanski premijer, Bojan Pajtić, previše blag i izvinjavajući. Šta vi mislite da nedostaje toj deklaraciji?

Kostreš: Sama deklaracija je, ako želimo da vojvođanska administracija ima onu ulogu koju Liga socijaldemokrata Vojvodine želi da ima, onda vojvođanska administracija mora jasno da postavlja određene koordinate. Vojvođanska administracija mora da kaže da Ustav Republike Srbije, koji je donet 2006. godine, ne zastupa interese građana AP Vojvodine. Taj Ustav nije prošao na izjašnjavanju u Vojvodini, nije prošao ni u Vojvodini kao u regionu, niti u jednoj opštini, a ovde je preko 40 opština. Mislim da opštine nisu dale pozitivno mišljenje da bi taj Ustav bio usvojen. To mora da bude jedna vrlo jasna i precizna poruka vladajućim strukturama u Beogradu da nešto nije u redu.

Vojvodina ima veliki problem da mi nikako ne možemo da dođemo u situaciju da upravljamo sopstvenim resursima i da donosimo odluke koje su važne za život građana Vojvodine. Niko u Vojvodini nikada nije tražio da Vojvodina ima vojsku, da vodi međunarodnu politiku ili monetarnu, ili bilo koji segment politike koji po pravilu i po teoriji pripada nacionalnim državama. Ovo što je predviđeno da Vojvodina ovim Ustavom ima, ali i kasnije zakonima, koji su trebali da primene taj Ustav, je ponižavajuće za Vojvodinu. Zbog toga mislimo da jasno i glasno moramo da kažemo koji su problemi Vojvodine, da oni potiču od Ustava i da ni jednim drugim aktom, koji proizlazi posle iz Ustava, ne može se nadomestiti taj jaz koji postoji donošenjem samog Ustava. Mislim da je Čanak mislio na to kada je rekao da je ta platforma blaga i da ona nije dovoljno dobra.

RSE: Ono što je za vas blago, izazvalo je oštru reakciju stranaka na vlasti. Kako to objašnjavate i kako objašnjavate optužbe koje su stigle na račun vojvođanskog rukovodstva za separatizam?

Kostreš: Više puta sam rekao da, ako u Vojvodini postoji separatizam, mi pozivamo državne organe da reaguju. Reakcija državnih organa je reakcija tužilaštva, reakcija policije, reakcija Ustavnog suda, reakcija organa koji trebaju da zaštite jedinstvo države Srbije. Nema ni „s“ od separatizma - ni u ovoj deklaraciji, ni u delovanju čak ni najautonomaškije organizacije u Vojvodini, kao što je LSV.

To što su partije koje vladaju danas na republičkom nivou, reagovale na način kako su reagovale, mislim da je to više njihov pokušaj da pod optužbom separatizma, pokušaju da izazovu vanredne izbore u Vojvodini. Mi smo insistirali na tome da se kaže šta je separatističko u deklaraciji koja je doneta? Nismo dobili ni jedan odgovor ni od jednog političara, čak ni na mitingu koji je bio u Novom Sadu, a bilo je više od deset govornika. Ni jedan govornik nije rekao šta je separatističko u toj deklaraciji, mada su svi optuživali vojvođansku administraciju za separatizam. Ovako konzervativan pristup vladajućih stranaka u Srbiji nije ono što dobija podršku u Vojvodini.

Od 2000. godine do danas, vojvođanska administracija se nije menjala. Menjali su se odnosi i ljudi koji su vodili politiku u Vladi Vojvodine ili Skupštini Vojvodine. Ali koalicija DS, LSV i Saveza vojvođanskih Mađara vlada 12 godina. I danas imamo dvotrećinsku većinu u Skupštini Vojvodine. Da je stav Vojvođana drugačiji, ne bi smo imali ni ovoliko poverenja, koje imamo.

RSE: Šta vi vidite kao cilj Srpske napredne stranke? Da li je to rušenje vojvođanskog rukovodstva, preuzimanja vlasti, pokušaj gušenja autonomije Vojvodine?

Kostreš: Iskreno se nadam da pokušaj gušenja autonomije Vojvodine nije u opticaju jer bi to bilo antiustavno i nelegalno delovanje. Sve ostalo može da bude njihov cilj. Pretpostavljam da oni hoće da izazovu vanredne izbore, ali nivo popularnosti, koji ima Srpska napredna stranka u svom biračkom telu, mislim da neće biti skoro ponovljen, da oni pokušavaju da valorizuju popularnost Aleksandra Vučića i da na taj način postignu najbolji mogući rezultat. Ne treba zaboraviti da je sličnu, ili možda veću popularnost, u određenim momentima, imao i Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica i Boris Tadić i da su stranke, kojima su pripadali ti lideri, pokušavale da taj gornji pik popularnosti svojih lidera na najbolji mogući način valorizuju. To je legitiman pokušaj SNS da u ovom momentu, kada Aleksandar Vučić ima zaista veliku popularnost u biračkom telu, iz njegove popularnosti izvuku maksimum.

RSE: Koliko vaše neslaganje sa DS olakšava namere naprednjacima? Rekli ste da ne verujete da će naprednjaci uspeti da sruše vojvođansku vlast, ali s druge strane istovremeno u Ligi ljudi ne kriju da su odnosi sa DS-om loši.

Kostreš: Sigurno da nesporazum između LSV i DS-a pogoduju opoziciji u Vojvodini. To nije sporno, ali prosto LSV od svog osnivanja nije menjala svoj politički stav i svoj odnos prema Vojvodini. Ono što izaziva nesporazum između LSV i DS-a je što mi nikako ne možemo da saznamo koji je stav DS-a po pitanju Vojvodine. Da li je to platforma Izvršnog veća o ustavno-pravnom položaju Vojvodine, koji su izglasale i demokrate? Da li je to onih sedam posto u budžetu Srbije, na kojima su demokrate insistirale kada su odustale od platforme i kada su to proglasili velikom pobedom? Da li je to ova nova deklaracija? Da li je to odustajanje od one rečenice, od koje je Pajtić u jednom momentu odustao, pa je sada vratio? Mi ne znamo koji je stav. Ili je to programski dokument, koji je nedavno usvojen u Beogradu, a kojem nema Vojvodine u celom tekstu? Šta je to što DS želi za Vojvodinu? Pošto mi ne znamo šta je to što DS želi za Vojvodinu i pošto oni stalno menjaju svoje stavove, dolazimo u sukobe, a zna se šta Liga želi.

Paradoksalno dolazimo u situaciju da imamo mnogo čišći odnos sa SNS jer sa njima znamo da se ne slažemo. To što SNS želi za Vojvodinu, sigurno nije ono što želi Liga.

A Liga želi isto. I kada smo izdajnici i kada se ligaši progone i kada smo na vlasti. To je Liga. Demokrate moraju da kažu šta žele. Kada bude jasno šta oni žele, onda ćemo sa njima imati čiste odnose i onda će biti mnogo jednostavnije.

RSE: Liga nije pitana oko ove deklaracije. Da li mislite da je ovaj dokument bio potreban baš u ovom trenutku i šta je po vama bio cilj tog dokumenta koji je DS predložila bez konsultacija sa koalicionim partnerima? Odbrana vojvođanske autonomije, za šta je, priznaćete, bilo povoda i pre 2012., ili nešto drugo?

Kostreš: Sasvim sigurno ova deklaracija je u tom momentu bila potpuna stativa. Da su mogli da traže gori moment za tu deklaraciju, mislim da ga ne bi pronašli. Verovatno je DS ovom deklaracijom želela da skrene pažnju na sebe. Koji su razlozi tog skretanja, u ovom momentu ne bih ulazio u to jer nemam punu informaciju i o tome je najbolje razgovarao sa demokratama.

Deklaracija je nekonzistentna u samom tekstu. Spaja i babe i žabe – i pravo građana Vojvodine i imenovanje direktora i članova upravnih odbora. Jednu ideološku notu spaja sa dnevnom političkim i praktičnim stvarima. Oni su verovatno pokušali da postignu politički poen tom deklaracijom. Ona je izazvala potpuno suprotan efekt. Izazvali su lošu reakciju i kod koalicionih partnera i kod opozicionih stranaka. Otprilike mi sada imamo to što imamo, da pisci deklaracije ne mogu da objasne ni šta je suština te deklaracije, ni da li ona treba da dođe na dnevni red, ili ne treba i u kom obliku. Iz dana u dan se predomišljaju.

RSE: Iz Beograda je stigla optužba da je pitanje Vojvodine namerno otvoreno u trenutku prelomnih pregovora sa Kosovom, kako bi se oslabila pregovaračka pozicija Srbije. Kakav je vaš stav na ove argumente vladajućih stranaka iz Beograda?

Kostreš: Iako se ne slažem sa tajmingom i načinom na koji je doneta deklaracija, ne verujem da je DS u Vojvodini želela da naudi bilo kome na taj način. Možda su oni pokušali da tim tajmingom skrenu pažnju i na Vojvodinu i da iskoriste pozornost međunarodne zajednice koja sada prati šta se događa u Srbiji, pa da pokušaju da u jednom potezu pokrenu i pitanje Vojvodine. To se pokazalo kao više nego pogrešno, ali ne verujem da je iko u DS u Vojvodini želeo da ugrozi interese Srbije ili da na bilo koji način napravi problem tog tipa.

RSE: Da li će Vojvodina uspeti da očuva svoju autonomiju?

​Kostreš: Ni Slobodan Milošević, u najvećem naponu svoje moći, nije uspeo da uništi autonomiju Vojvodine, pa neće ni njegovi šegrti. Autonomija Vojvodine je potreba ljudi koji žive na ovoj teritoriji da na drugačiji način urede ovaj prostor koji je sastavni deo Srbije, bez obzira na to što u mnogim stvarima postoje nesuglasice među samim Vojvođanima, po određenim pitanjima, mislim da ne postoji mogućnost da se autonomija Vojvodine uništi i da će svaki nasilni pokušaj uništenja autonomije Vojvodine izazvati samo kontra-efekt.

Pitanje stepena autonomije Vojvodine, pitanje pozicije Vojvodine unutar Srbije, treba da bude demokratsko pitanje i treba da bude pitanje transformacije i reforme čitave države Srbije. Ono što ima Vojvodina, mi ne sprečavamo da imaju i drugu regioni u Srbiji. Mislimo da takav sistem podele odgovornosti ili koncentracije ili centralizacije vlasti može samo da ojača državu Srbiju, što nam za pravo daje činjenica da su sve najjače i najefikasnije države praktično decentralizovane ili regionalizovane. Mislimo da to treba da bude put i način na koji ćemo mi graditi autonomiju u Vojvodini, o kojem će se razgovarati o autonomiji Vojvodine, ali to se mora raditi u institucijama Srbije - Skupštini Vojvodine i Skupštini Srbije jer je po meni Skupština Vojvodine institucija Srbije.

RSE: Neizbežno je bilo ovih dana, nakon mitinga u Novom Sadu, i poređenje sa Jogurt revolucijom iz 1989. Osim ikonografije, mislite li da se može praviti takvo poređenje?

Kostreš: Jogurt revolucija je imala nekoliko ideja. Jogurt revolucija je bila skretanje pažnje sa Kosova, što može da se napravi paralela i sa današnjom situacijom. Jogurt revolucija je imala za cilj da tadašnje vojvođansko rukovodstvo, koje je bilo drugačije i opoziciono u odnosu na Miloševićev režim, bude sklonjeno sa scene i to je bio uvod u diktaturu i krvavi rat. Nadam se da ne postoje takve ideje današnjeg Beograda, a drugo, siguran sam da takvi kapaciteti više ne postoje.

Može da liči na Jogurt revoluciju po ikonografiji i po želji da se u Vojvodini vaninstitucionalno izazovu izbori i da se na taj način dovedemo u situaciju novih izbora u Vojvodini. Ne mislim da se može u potpunosti praviti znak jednakosti između ova dva događaja, mada ne mogu, a da ne primetim, da bi određeni ekstremni elementi, koji su bili prisutni na mitingu u Novom Sadu pre neki dan, želeli upravo taj scenario.