„Rekonstrukcija vlade apsolutno je moguća“, poručio je iz Brisela premijer Ivica Dačić. Lider Socijalističke partije Srbije rekao je da je spreman da razgovara o toj mogućnosti, nakon što ju najavio prvi potpredsednik vlade i lider najjače članice vladajuće koalicije Aleksandar Vučić.
„Naravno da je to tema o kojoj će se razgovarati. Tu nema nikakvih suprotstavljenih mišljenja oko toga. Apsolutno je rekonstrukcija vlade moguća u smislu promene pojedinih ministara. To su teme o kojima ćemo razgovarati u narednim nedeljama i oko toga ne postoji nikakav problem koji bi se odrazio na funkcionisanje vlade“, rekao je Dačić.
Već neko vreme se u javnosti spekuliše da lider naprednjaka nije zadovoljan radom pojedinih ministara, ali se takođe pominjala i mogućnost vanrednih izbora, koju je sad Aleksandar Vučić i otvoreno nagovestio, rekavši da će, čim bude poznato da li je Srbija dobila datum za početak pregovora o pristupanju EU, premijeru Dačiću predložiti da razmotre i mogućnost rekonstrukcije Vlade i mogućnost izbora. Šef poslaničke grupe naprednjaka Veroljub Arsić kaže da će oni analizirati rad ministara iz njihovih redova, čak ako to drugi i ne učine.
„To nije vezano samo za aktuelnu političku situaciju, mi smo i na poslednjoj sednici Glavnog odbora zatražili da svi ministri, državni sekretari, predsednici opština i gradonačelnici obaveste Glavni odbor šta su radili na čelu tih organa na kojima se nalaze. Od rezultata tih izveštaja zavisiće to da li će oni nastaviti da obavljaju svoju funkciju ili ne. Isto tako, hteli bi smo da ohrabrimo i svoje koalicione partnere da i oni naprave neki sličan korak i jednostavno preispitaju rad svojih ministara i drugih državnih službenika u vladi Republike Srbije i drugim organima na koje su određeni službenici imenovani“, rekao je Arsić.
Politički analitičar Duško Radosavljević ukazuje da bi rekonstrukcija bila veliki izazov za Srpsku naprednu stranku koja se, kako ocenjuje, uprkos visokom rejtingu i dalje suočava sa problemima prerastanja iz opozicije u vlast i dodaje da bi naprednjaci svakako trebalo da naprave promene u svojim redovima.
„Neki od tih ljudi koji su u javnosti uočeni kao, u najblažu ruku, ljudi koji se nisu snašli na svom ministarskom poslu, su ljudi koji su od velikog poverenja prethodnog ili sadašnjeg predsednika stranke i jednostavno su više tu došli po pitanju nekog minulog rada nego svoje sposobnosti za obaljanje ministarskog poziva. Tako da će sa te strane biti vrlo zanimljivo gledati određenu vrstu performansa koji će SNS da ljudima prišti u narednom periodu“, ocenio je Radosavljević.
Preraspodela uticaja
Formiranjem vlade i pre svega, kako se procenjuje, borbom protiv korupcije i kriminala na čijem je čelu Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka je stekla mnogo veću podršku građana od one koju je imala na proteklim izborima, posle kojih je da bi sastavila vladu bila prinuđena da mesto premijera ustupi Ivici Dačiću. Novi izbori bi, prema mišljenju analitičara Dejana Vuka Stankovića, doneli potpuno novi odnos snaga.
„Trenutno bi rejting SNS doveo svakako do toga da uvećaju broj poslanika u parlamentu. Određenu preraspodelu uticaja imali bi i na opozicionoj političkoj sceni jer Demokratska stranka nema tako snažan rejting kao što je imala pre šest ili sedam meseci, dakle razlika između demokrata i naprednjaka bi bila značajno veća nego u odnosu na prethodne izbore. Veliko pitanje je i šta bi bilo sa drugim članovima vladajuće koalcije, socijalistima i URS-om, da li bi socijalisti bili moćni kao posle prošlogodišnjih izbora i da li bi URS bio na nivou prethodnog rezultata koji bi im obezbedio političku relevantnost“, kaže Stanković.
Većina i vladajućih i opozicionih partija tvrdi da su spremne za izbore. Takve poruke stižu i iz redova do skoro vladajuće, danas najveće opozicione Demokratske sranke, iako se suočavaju sa drastičnim padom podrške građana i osipanjem članstva. Naime, poslednja istraživanja pokazuju da SNS u ovom trenutku ima podršku 41 odsto građana Srbije, dok su SPS i DS izjednačeni sa po 13 procenata. Analitičar Duško Radosavljević ukazuje međutim da bi naprednjaci, uprkos takvim anketama, ipak trebalo da budu oprezni sa raspisivanjem izbora.
„Može da se desi da ako izbori budu na jesen, do tada dođu i ovi negativni učinci i efekti ove vlasti na videlo – to su ogromna nezaposlenost, nedostatak investicija, nedostatak razvojnih programa Republike Srbije, mnoge stvari koje jesu nasleđene u kontinuitetu od mnogih prethodnih vlasti, ali nećete moći da idete na izbore godinu i po dana posle sastavljanja vlade i da tvrdite kako je neko drugi kriv, a ne vi. Tako da ja kaže da je to uvek kockanje. Možete raspisati izbore u trenutku u kome mislite da ste jaki, ali mogu i nezgodno da vam se vrate rezultati tih izbora. Po meni, SNS bi trebalo ovaj mandat da provede u tome da se uči kako se vrši vlast, a ne da sama uzme vlast“, ocenio je Radosavljević.
„Naravno da je to tema o kojoj će se razgovarati. Tu nema nikakvih suprotstavljenih mišljenja oko toga. Apsolutno je rekonstrukcija vlade moguća u smislu promene pojedinih ministara. To su teme o kojima ćemo razgovarati u narednim nedeljama i oko toga ne postoji nikakav problem koji bi se odrazio na funkcionisanje vlade“, rekao je Dačić.
Već neko vreme se u javnosti spekuliše da lider naprednjaka nije zadovoljan radom pojedinih ministara, ali se takođe pominjala i mogućnost vanrednih izbora, koju je sad Aleksandar Vučić i otvoreno nagovestio, rekavši da će, čim bude poznato da li je Srbija dobila datum za početak pregovora o pristupanju EU, premijeru Dačiću predložiti da razmotre i mogućnost rekonstrukcije Vlade i mogućnost izbora. Šef poslaničke grupe naprednjaka Veroljub Arsić kaže da će oni analizirati rad ministara iz njihovih redova, čak ako to drugi i ne učine.
„To nije vezano samo za aktuelnu političku situaciju, mi smo i na poslednjoj sednici Glavnog odbora zatražili da svi ministri, državni sekretari, predsednici opština i gradonačelnici obaveste Glavni odbor šta su radili na čelu tih organa na kojima se nalaze. Od rezultata tih izveštaja zavisiće to da li će oni nastaviti da obavljaju svoju funkciju ili ne. Isto tako, hteli bi smo da ohrabrimo i svoje koalicione partnere da i oni naprave neki sličan korak i jednostavno preispitaju rad svojih ministara i drugih državnih službenika u vladi Republike Srbije i drugim organima na koje su određeni službenici imenovani“, rekao je Arsić.
Politički analitičar Duško Radosavljević ukazuje da bi rekonstrukcija bila veliki izazov za Srpsku naprednu stranku koja se, kako ocenjuje, uprkos visokom rejtingu i dalje suočava sa problemima prerastanja iz opozicije u vlast i dodaje da bi naprednjaci svakako trebalo da naprave promene u svojim redovima.
„Neki od tih ljudi koji su u javnosti uočeni kao, u najblažu ruku, ljudi koji se nisu snašli na svom ministarskom poslu, su ljudi koji su od velikog poverenja prethodnog ili sadašnjeg predsednika stranke i jednostavno su više tu došli po pitanju nekog minulog rada nego svoje sposobnosti za obaljanje ministarskog poziva. Tako da će sa te strane biti vrlo zanimljivo gledati određenu vrstu performansa koji će SNS da ljudima prišti u narednom periodu“, ocenio je Radosavljević.
Preraspodela uticaja
Formiranjem vlade i pre svega, kako se procenjuje, borbom protiv korupcije i kriminala na čijem je čelu Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka je stekla mnogo veću podršku građana od one koju je imala na proteklim izborima, posle kojih je da bi sastavila vladu bila prinuđena da mesto premijera ustupi Ivici Dačiću. Novi izbori bi, prema mišljenju analitičara Dejana Vuka Stankovića, doneli potpuno novi odnos snaga.
„Trenutno bi rejting SNS doveo svakako do toga da uvećaju broj poslanika u parlamentu. Određenu preraspodelu uticaja imali bi i na opozicionoj političkoj sceni jer Demokratska stranka nema tako snažan rejting kao što je imala pre šest ili sedam meseci, dakle razlika između demokrata i naprednjaka bi bila značajno veća nego u odnosu na prethodne izbore. Veliko pitanje je i šta bi bilo sa drugim članovima vladajuće koalcije, socijalistima i URS-om, da li bi socijalisti bili moćni kao posle prošlogodišnjih izbora i da li bi URS bio na nivou prethodnog rezultata koji bi im obezbedio političku relevantnost“, kaže Stanković.
Većina i vladajućih i opozicionih partija tvrdi da su spremne za izbore. Takve poruke stižu i iz redova do skoro vladajuće, danas najveće opozicione Demokratske sranke, iako se suočavaju sa drastičnim padom podrške građana i osipanjem članstva. Naime, poslednja istraživanja pokazuju da SNS u ovom trenutku ima podršku 41 odsto građana Srbije, dok su SPS i DS izjednačeni sa po 13 procenata. Analitičar Duško Radosavljević ukazuje međutim da bi naprednjaci, uprkos takvim anketama, ipak trebalo da budu oprezni sa raspisivanjem izbora.
„Može da se desi da ako izbori budu na jesen, do tada dođu i ovi negativni učinci i efekti ove vlasti na videlo – to su ogromna nezaposlenost, nedostatak investicija, nedostatak razvojnih programa Republike Srbije, mnoge stvari koje jesu nasleđene u kontinuitetu od mnogih prethodnih vlasti, ali nećete moći da idete na izbore godinu i po dana posle sastavljanja vlade i da tvrdite kako je neko drugi kriv, a ne vi. Tako da ja kaže da je to uvek kockanje. Možete raspisati izbore u trenutku u kome mislite da ste jaki, ali mogu i nezgodno da vam se vrate rezultati tih izbora. Po meni, SNS bi trebalo ovaj mandat da provede u tome da se uči kako se vrši vlast, a ne da sama uzme vlast“, ocenio je Radosavljević.