Predsednik SAD Barak Obama učestvovao je u sredu u zgradi Kongresa u otkrivanju statue aktivistkinje Roze Parks, čije je odbijanje da ustupi mesto belcu u gradskom autobusu 1955. godine označilo prekretnicu za građanska prava Afroamerikanaca.
Obama je na ceremoniji otkrivanja statue rekao da je ova aktivistkinja sada zauzela zasluženo mesto među onim ljudima koji su oblikovali istoriju SAD.
"Činimo dobro time što postavljamo njenu statuu ovde, ali najviše što možemo da učinimo u čast sećanja na nju je da prenesemo dalje moć njenih principa i hrabrost rođenu iz ubeđenja", rekao je Obama.
Otkrivanju statue visine 2,7 metara u zgradi Kongresa prisustvovao je i vođa manjine u Senatu Mič Makonel i predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner.
Roza Parks je bila uhapšena zato što nije ustupila mesto belom putniku u autobusu u Montgomeriju, u državi Alabami. Time je pokrenut bojkot autobuskog saobraćaja u tom gradu koji je trajao više od godinu dana. To je bio jedan od najvećih i najuspešnijih pokreta protiv rasne segregacije, a koji je promovisao mladog sveštenika Martina Lutera Kinga, jednog od organizatora bojkota, u vođu borbe za građanska prava.
Roza Parks je i ranije dobila priznanja u Vašingtonu, predsedničku Medalju slobode 1996. i Kongresnu zlatnu medalju 1999, obe u vreme administracije predsednika Bila Klintona. Roza Parks umrla je 24. oktobra 2005. godine, u 93. godini.
Obama je na ceremoniji otkrivanja statue rekao da je ova aktivistkinja sada zauzela zasluženo mesto među onim ljudima koji su oblikovali istoriju SAD.
"Činimo dobro time što postavljamo njenu statuu ovde, ali najviše što možemo da učinimo u čast sećanja na nju je da prenesemo dalje moć njenih principa i hrabrost rođenu iz ubeđenja", rekao je Obama.
Otkrivanju statue visine 2,7 metara u zgradi Kongresa prisustvovao je i vođa manjine u Senatu Mič Makonel i predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner.
Roza Parks je bila uhapšena zato što nije ustupila mesto belom putniku u autobusu u Montgomeriju, u državi Alabami. Time je pokrenut bojkot autobuskog saobraćaja u tom gradu koji je trajao više od godinu dana. To je bio jedan od najvećih i najuspešnijih pokreta protiv rasne segregacije, a koji je promovisao mladog sveštenika Martina Lutera Kinga, jednog od organizatora bojkota, u vođu borbe za građanska prava.
Roza Parks je i ranije dobila priznanja u Vašingtonu, predsedničku Medalju slobode 1996. i Kongresnu zlatnu medalju 1999, obe u vreme administracije predsednika Bila Klintona. Roza Parks umrla je 24. oktobra 2005. godine, u 93. godini.
