Mitrovica na petu godišnjicu nezavisnosti: Neispunjena očekivanja

Građani podeljene Mitrovice svih nacija imaju više razloga za brigu nego za slavlje povodom pete godišnjice nezavisnosti Kosova.

Sadija Rama neće slaviti petogodišnjicu kosovske nezavisnosti. Kaže da je jako razočarana.

Gospođa Rama živela je u severnom delu Mitrovice, gradu na severu Kosova koji je od 1999. etnički podeljen na severni, gde je većinsko stanovništvo srpsko, i južni deo u kojem žive uglavnom Albanci. Mostovi nad rekom Ibar umesto da spajaju, dele ovaj, nekada jako dinamičan, grad.

Odmah nakon rata, Rama je sa svojom porodicom, zbog bezbednosti, morala da napusti svoj stan na severu i pređe u južni deo, što je bio i slučaj sa mnogim albanskim porodicama.

Ona sada živi 40 kilometara od Mitrovice i drži radnju odeće u Bošnjačkoj mahali, multietničkom naselju u severnom delu Mitrovice uz istočni most nad Ibrom.

“Nama je nezavisnost samo otežala život. Iako sam iz severnog dela, nikad mi niko nije pružio nikakvu pomoć ili pak izrazio interes da pomognu nama koji smo iz severnog dela. Jako smo razočarani našom državom i našom vladom. Na licima ljudi, a bez da ih lično poznajete, tačno se može videti kako vode težak život. Moj sin je bio blizu diplomiranja na stomatologiji, a sada je u depresiji jer misli da je nemoguće naći posao i sa diplomom. Osećam se umorno, sa slabim zdravljem, zaista mi se ne živi. Ne vidim razlog da živim”, kazala je ona.

Mitrovica je ranije bila poznata po brojnim kulturnim dešavanjima, gradu ispunjenom talentovanim muzičarima ali i po rudniku Trepča, koji je zapošljavao preko 20,000 ljudi. Danas, Mitrovica deluje sivo, depresivno, mladi svoju perspektivu, ukoliko je ima, vide samo u glavnom gradu, a oni koji imaju mogućnosti, bez razmišljanja odlaze u inostranstvo.
​
Veliki broj Albanaca, Bošnjaka i Turaka koji su živeli u severnom delu, morali su preći u južni deo ili pak u druge gradove Kosova, dok se i veliki broj Srba širom Kosova posle rata nastanio u severni deo.

U tom delu još uvek postoje multietnička naselja kao što su Bošnjačka mahala, Mikronaselje i zona kod Tri solidera.

Međutim, dok ova naselja mogu biti dobar primer suživota, ona su i mesta i čestih međuetničih incidenata. Kosovske institucije još uvek nisu uspele da uspostave potpunu vladavinu zakona u tom delu.

Tokom ovih pet godina, za Mitrovčane se ništa nije promenilo, čak ni od 1999.

Naš sagovornik Ibrahim, koji svakodnevno prodaje semenke i suncokret ispred bivše Lux-ove robne kuće u južnom delu Mitrovice, kaže da su njegova očekivanja pre pet godina bila mnogo veća.

“Imam 44 godina i nemam sekundu radnog iskustva. Kod kuće mi je četvoro dece, od kojih dvoje na fakultetu. Ne rade, nemaju perspektivu. Žele da odu odavde, što je najgore što može da se desi našoj zemlji. Živim od ove prodaje, ali ipak se i dalje nadam. Nada je besplatna”, kaže Ibrahim.

Mladi bez perspektive

Da je život u Mitrovici težak, mišljenja su i Srbi u severnom delu grada. Tanja Jakšić ističe da od proglašenja nezavisnosti Kosova, većina Srba u tom delu živi u neizvesnosti.

“Postoji svakodnevna strepnja. Mi tako živimo – šta će biti sa nama, i mi živimo sa tim problema jer se nama u severnom delu ne sviđa da živimo u nezavisnom Kosovu. Na ličnom nivou, mi nemamo problema sa komšijama, ali taj, da kažem, politički deo nam se ne sviđa. Živimo sa strepnjom. Problemi su nezaposlenost i neizvesnost, to moram da naglasim. Mi kad treba da kupimo novi deo nameštaja mi se pitamo da li da kupimo ili da krečimo kuću jer ne znamo šta će biti sa nama. To je teško“, priča ona.

Nedžad Ugljanin, Bošnjak iz Bošnjačke mahale, kaže ono što na ovoj petogodišnjici stanovnicima Mitrovice najviše nedostaje, naročito na severu, je vladavina zakona. Dodaje da i Bošnjaci sigurno neće slaviti pet godina postojanja države Kosovo.

„Što se tiče toga, Bošnjaci neće učestvovati u tome. Nemaju osnove za proslavu takve nepotpune nezavisnosti. Nema osećaja nezavisnosti, ima osećaj straha, destabilizacije, nesigurnosti za sve građane. Podmetanje eksploziva, bacanje eksploziva, pucnjave. U takvom okruženju žive sve zajednice, naročito na severu. Sav teret koje nose ostale zajednice, nose i Bošnjaci zajedno sa njima“, kaže Ugljanin.

Situacija u Mitrovici je pogotovo teška za omladinu, koja nažalost, većinu vremena provodi ispijanjem kafe.

Azra, iz severnog dela Mitrovice, radi u Prištini i svakodnevno prelazi barikadirani glavni most nad rekom Ibar. Kaže da se svakim njenim izlaskom izlaže i riziku.

„Preko dana može da se kaže da se normalno živi, međutim, što usledi noć, napadi su učestali i strah je povećan kod svih građana. U Mitrovici nema perspektive, nema bioskopa, ne postoji ni jedna zabava za mlade. Ne postoji ništa što bi mladima poboljšalo neki vid u budućnost osim straha skojim non stop živimo. Druge perspektive nema, apsolutno nema ništa“, kazala je Azra.

(RSE VIDEO iz decembra 2011: Barikade u podeljenom gradu)
​