Zašto Beograd i Priština različito vide dogovor o dažbinama

Iz Beograda poručuju da će nejasnoće o sporazumu o upravljanju prelazima morati da budu razjašnjene na sastanku srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Srpski zvaničnici insistiraju na tome da je u Briselu dogovoreno da novac od dažbina sa prelaza na severu Kosova ne ide u kosovski budžet.

U čemu je misterija puteva kojima će se slivati novac od dažbina sa prelaza između Srbije i Kosova? Dok Beograd tvrdi da će ta sredstva ići u fond za sever Kosova, ali ne i u kosovski budžet iz Prištine poručuju da će sredstva iz tog fonda biti uključena u budžet Kosova. Za to vreme na prelazima je i dalje na snazi dosadašnji režim. Direktor Uprave carina Tihomir Bogićević kaže da se ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu i napominje da još nije u potpunosti postignuta saglasnost kuda će ići novac od plaćanja dažbina.

Beograd će se držati onoga što je dogovoreno u Briselu, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije, tvrdeći da se u dogovoru o naplati dažbina na prelazima na severu Kosova ne pominje kosovski budžet.

“Ja pred sobom imam zaključke sa sastanka koji je održan od 10. do 17. januara i u tim zaključcima potpuno jasno sve piše. Prvo, da je režim na administrativnim prelazima na severu u skladu sa CEFTA sporazumom, drugo, da će biti formiran poseban fond, i da će biti otvoren poseban račun u komercijalnoj banci u Prištini koju odredi EU, i da će biti tripartitnog upravljanja i kontrole tim fondom, i da će se taj fond koristiti za razvoj, odnosno infrastrukturne projekte na severu Kosova. Nema ni reči da će taj fond biti u budžetu tzv. Vlade Kosova, ali je uobičajena taktika Prištine da pokušava da obesmisli sve ono što njoj ne ide u prilog. Ne znam kako Hašim Tači zamišlja da se realizuje bilo kakav dogovor na severu ako se tome protivi srpski narod koji tamo živi i ako to nije u skladu sa onim što se dogovori na relaciji Beograd – Priština uz pokroviterljstvo EU”, kaže Drecun.

Kosovski premijer Hašim Tači je, kako su preneli beogradski mediji, rekao da je formiran poseban fond za razvoj severa, u koji će se slivati svi prihodi od carine i poreza koji se ubiraju na prelazima Brnjak i Jarinje na severu Kosova, a da će ta sredstva biti uključena u kosovski budžet. Međutim, Beograd insistira na tome da je dogovoreno da ta sredstva ne idu u kosovski budžet. Predstavnici Srba sa severa Kosova poručuju da neće prihvatiti dogovor o naplati dažbina ukoliko novac bude išao Prištini.

Miniranje osnovnih demokratskih procesa

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin uz ocenu da će nejasnoće o sporazumu o upravljanju prelazima morati da budu razjašnjene na sastanku srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija poručuje da Vlada Srbije nikada ne bi tražila od kosovskih Srba da učestvuju u sporazumu o naplati carina na prelazima Brnjak i Jarinje ukoliko bi se i jedan prikupljen dinar uplaćivao u kosovski budžet.

“Ja razumem nezadovoljstvo Srba, odnosno sumnju ja uvek razumem. Postoje stvari koje moramo da uradimo i koje ćemo uraditi kao ozbiljna i odgovorna država, ali sigurno nećemo uraditi ništa što će naterati Srbe na severu Kosova da priznaju državu koju ne žele da priznaju i državu koja, u krajnjoj liniji, ne postoji ni za Republiku Srbiju”, rekao je Vulin.

Nakon nedavnog susreta Dačića i Tačija u Briselu iz kabineta Ketrin Ešton je u pisanom saopštenju potvrđeno da su dvojica premijera zaključila privremeni dogovor o naplati dažbina na prelazima. Dačić je tada rekao da je to rešenje privremenog karaktera i da tek treba utvrditi neke tehničke detalje, ali da je dogovor u skladu sa nacionalnim interesom i stavom kosovskih Srba da ne plaćaju carine prištinskim institucijama.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije ocenjuje da je reč o kompromisnom, ali lošem rešenju EU da pušta oba premijera da tumače sporazum kako hoće zato što njih dvojica “nemaju političku podršku u svojim zemljama za njega”.

“Postoji opozicija i u Srbiji da se takvo neko rešenje prihvati, postoji jaka opozicija i na Kosovu da se takvo rešenje prihvati i onda je EU ostavila prostor i jednom i drugom premijeru da na različite načine tumače šta su se u stvari dogovorili. To, po meni, na duge staze nije dobro jer minira osnovne demokratske procese u obe zemlje”, ocenjuje Milić.

Na premijerima Srbije i Kosova je da svojoj javnosti predstave dogovore postignute u okviru dijaloga u Briselu - poruka je Brisela povodom različitih tumačenja dogovora o naplati carine za robu koja ide na sever Kosova.