Mišković iza brave, da li su na redu potkupljeni političari

Da li hapšenje do juče najmoćnijeg čoveka Srbije Miroslava Miškovića vodi ka razotkrivanju pogubne sprege politike i tajkuna? Sprege koja je omogućila enormno bogaćenje nekih ljudi na račun države odnosno njenih građana? Da li za to postoji snaga i politička volje? Na ovo pitanje sagovornici RSE daju različite odgovore.

Organizacija Transpatentnost Srbije saopštila je da bi za „za borbu protiv korupcije bilo od značaja da se ispitaju raširene sumnje u privilegovan status Miškovića, ali i bilo kog
drugog vlasnika krupnog kapitala kod organa vlasti, skriveno finansiranje političkih stranaka, a naročito javno izrečene tvrdnje prvog potpredsednika Vlade o ljudima iz vlasti koji su dobijali od Miškovića 30 do 50 hiljada evra mesečno“. Predsednik ove organizacije dr Vladimir Goati za Radio Slobodna Evropa kaže da se očekuje da potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nastavi gde je stao .

“Efekta će biti samo ako se dodje do imena i nastavi se sa sudskim procesom“, kaže Goati.

Reagovanje nevladine organizacije Transparentnost Srbije usledila je sutradan nakon intervjua javnom servisu potpredsednika Vlade Vučića koji je rekao:

„Sve su stekli na osnovu monopola koji im je država na različite načine obezbedjivala. I ministrima koji su bili na platnom spisku kod njih. Hoćete ja da vam kažem ono što svi u gradu znaju da su od pojedinih ljudi primali od 30 do 50 hiljada (evra) na mesečnom nivou?“

I drugi visoki državni funkcioneri, pre svega iz Srpske napredne stranke obećavaju beskompromisnu borbu protiv korupcije, istragama po spisku EU o 24 sporne privatizacije.

“Smatramo da je ovo samo početak sredjivanja države, pokazatelj da nema nedodirljivih, da nema onih na koje se zakon ne odnosi”, kaže ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.

Povodom hapšenja Miroslava Miškovića čija je moć bila tolika da su ga zvali gazdom Srbije, pitali smo članicu Saveta za borbu protiv korupcije Jelisavetu Vasilić da li je teško razotkriti vezu izmedju tajkuna i političara:

„Ja ne mislim da je teško. Ne možete usamljeno gledati ni Miškovića, ni bilo kog drugog, jer oni ništa ne bi mogli da urade da nisu imali podršku, recimo, u Agenciji za privatizaciju. Ništa. To znači, pokreću se postupci protiv investitora, a pri tom, ja ne znam da li je još pokrenut ijedan postupak protiv lica koja su bila povezana.“

U izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije pod višegodišnjim vodjstvom beskompromisne Verice Barać, čijim se tragom sada prvi put ide, a koje su dosadašnje vlade uglavnom ignorisale, glavna adresa za sporne odluke je Agencija za privatizaciju. Preko Agencije, čiji rad praktično nije bio pod kontrolom ni jednog organa, na čijem su se čelu smenjivali direktori, ukupno njih sedam, nadležni ministri i drugi politički moćni pojedinci mogli su da direktno utiču na odluke o privatizaciji. A tu se vrtelo i najviše novca. Jelisaveta Vasilic kaže da ko pročita pažljivo njihove izveštaje, sve može da vidi.

„Jasno se vide odnosi iz kojih je proizašla korupcija, povezanost tajkuna, političara, Agencije za privatizaciju“. Na pitanje u kom periodu je toga najviše bilo, Jelisaveta Vasilić kaže: „U svakom periodu. Nikakve kontrole tog procesa nije bilo.“

Imena onih koji su na redu u antikorupcionaškoj akciji licitiraju se u javnosti, ali je tek izjava o potkupljenim ministrima od strane Aleksandra Vučića, nešto što konretnije nagoveštava moguće poteze u tom pravcu.

Profesorka Zagorka Golubović, dobitnica nagrade "Verica Barać" za borbu protiv korupcije, medjutim, baš i ne veruje da će slučaj Mišković biti okidač za odmotavanje klupka odgovornosti koji će voditi prema ljudima iz politike.

„Za mene je ovo politički trik. Ja tako to barem razumem. Šta će da bude sa Miškovićem? On je svoje pare obezbedio, oni neće moći da nadju načina da dokažu da je bio u sprezi sa vlastima. Prema tome, on će biti još malo u pritvoru i biće, kao i ostali, pušten i stvar će da legne“, smatra dr Zagorka Golubović.

I Vladimir Goati ima rezerve kad su u pitanju dometi najavljene akcije:

„Ovo su više imovinska krivična dela, nego korupcija. Ključna korupcija u Srbiji se odvija u Bermudskom trouglu u kome su vrhovi vladajućih partija sa jedne strane, javna preduzeća sa druge i deo budžeta za javne nabavke, sa treće.“

Uspešne akcije protiv korupcije ne može biti, kaže profesor Goati ako se ne dokače šefovi partija, direktori javnih preduzeća i Fonda za javne nabavke.Da li slučaj Mišković neminovno otkriva tragove potkupljenih političara koji su za sada u senci?

„Ako budu išli do kraja, to će potpuno drugačije izgledati. Jer, sada se ne vide nigde ljudi koji su omogućavali takve privatizacije“, kaže Jelisaveta Vasilić.

Kako Begrađani komentarišu hapšenje Miškovića poslušajte u anketi:



*Mišković, koji se nalazio i na Forbsovoj listi najbogatijih, čovjek za koga se vjeruje da je kumovao formiranju srbijanskih vlada i bio mecena mnogim političkim partijama pritvoren je u srijedu. Opširnije u tekstu Miroslav Mišković u pritvoru.

* O tome ko je Miroslav Mišković i kako je stekao svoje bogatstvo, pročitajte u tekstu Centra za istraživačko novinarstvo "Miroslav Mišković: Od Miloševića do Forbesa"

*Prvi potpredsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da građani Srbije mogu da vide na slučaju Mišković da sa državom nema nagodbe i dogovora kad su u pitanju kriminal i korupcija.

*Niz sumnjivih privatizacija u BiH se vezuje za ime Miroslava Miškovića, a njegove poslovne veze vezane sežu i do visoko pozicioniranih bh. političara. Detalji u prilogu Razgranato Miškovićevo carstvo u BiH.

*Jedan od najmoćnijih srpskih biznismena, poslovno je prisutan i u Crnoj Gori nakon izgradnje najvećeg trgovinskog centra u toj državi, ali i u oblasti telekomunikacija. Više možete pronaći u tekstu Crnogorske veze Miškovića, a njegov "pad" mogao bi protresti Crnu Goru.