Predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije se obratio javnosti povodom odluke da ne ode na regionalni sastanak u Budvi, iz njegovog kabineta je stiglo objašnjenje da su oštre izjave predstavnika Albanije i "loša klima" stvorena nakon oslobađajuće presude Haškog tribunala Ramušu Haradinaju, glavni razlog za tu odluku.
U istom danu, dakle, predsednik Srbije ne ide u Budvu gde je prisutna predsednica Kosova, dok premijer u Briselu sedi i dogovara se sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem. Sve to se dogadja posle briselskog dogovora da se prekine mučna praksa odlaska srpskih predtsavnika sa svakog skupa na kome je Kosovo, ako se sećate, predstavljeno bez čuvene zvezdice.
Kome idu u prilog ovakvi bojkoti? Ranđel Nojkić, kosovskI Srbin, funkcioner SPO-a koji nije u dilu sa jastrebovima sa severa Kosova, smatra da je to ustupak Srbima sa severa Kosova. Nojkić kaže da to nije dobro odmeren potez, da bi regionalni kontakti svima doneli korist.
“Zato šro mislim da se na tim skupovima razgovara o životnim problemima Izbegavanje razgovora je nešto apsolutno neprihvatljivo”, kaže Nojkić.
Slično misli i naš sagovornik sa juga Srbije, gde živi koncentrisana populacija albanske manjine. Narodni poslanik Riza Halimi poručuje da su kontakti neophodni radi popuštanja tenzija koje imaju posebno svoje refleksije na trusnim područjima, kakvo je Preševo, Bujanovac i Medvedja.
“Nama se stalno govori, ako bojkotujete izbore, samo gubite. Po istoj logici, ako jedna država bojkotuje medjunaordne sastanke, samo gubi. Pod hitno bi trebalo da se napusti dosadašnja praksa i primene briselski sporazumi”, kaže Riza Halimi podsećajući na mučne pregovore Beograda i Prištine o predstavljanju Kosova na regionalnim i medjunarodnim skupovima, kako bi se izbegao bojkot Srbije.”Bilo koji da je povod, on ne opravdava odustajanje od jedne, itekako potrebne komunikacije, koja bi trebalo da doprinese normalizaciji atmosfere na Balkanu”, kaže Halimi.
Profesorka Srbijanka Turajlić smatra da su ovakve odluke predsednika Srbije u vezi sa adresama na koje se on obraća i traži savete.Ona kaže da predsednik Srbije ne treba da se o Kosovu i haškim presudama savetuje sa patrijarhom, poglavarem jedne od crkava u Srbiji, jer njega su birali gradjani a ne Srpska pravoslavna crkva. Doduše, bojkot regionalnih sastanaka nije Nikolićev izum, to su uveliko praktikovali njegovi prethodnici, što novog predsednika ne abolira.
“Piše u Ustavu da predsednik predstavlja ovu zemlju u inostranstvu, i ja ne vidim zašto, ako su mu gradjani dali mandat da to radi, on odbija da obavlja svoju funkciju. Kao privatno lice on može da bira sa kim hoće a sa kim neće da se sastane, ali kao predsednik zemlje on nema pravo da Srbiju drži u izolaciji. Tako Srbija neće stići nigde” upozorava profesorka Turajlić.
Kopredsednik Igmanske inicijative iz BIH,Vehid Šehić kaže da je ovaj izosatnak predsednika Srbije sa budvanskog samita pokazatelj situacije u regionu. “Ako smo mogli slušati ranije izjave predsednika Nikolića da će prisustvovati na regionalnim konferencijama, onda je ovo bila prilika da to i pokaže”, primećuje Šehić.
Kako iz vizure umetnika čiji je stvaralački prostor ceo Balkan, izgledaju ovakvi potezi bojkota komunikacije na političkom nivou?
Rediteljku Anju Sušu smo zatekli u Beogradu neposredno po povratku iz Zagreba gde se igra njena predstava i pred odlazak u Sloveniju, gde priprema novi projekat.
“Naravno da svako ukidanje komunikacije nije konstruktivno, nego naprotiv. To je korak unazad u procesu mukotrpnog uspostavljanja veza i kontakata koji su, hteli mi to ili ne, pripadalo to nečijoj ideologji ili ne, neophodni. Mislim da je to pre svega jedan autodestruktivni čin. U krajnjoj linili, mislim da od tog čina najviše štete može imati upravo ova država”, kaže Anja Suša.
Igmanska inicijativa, nevladina organizacija koja je u postratnom periodu prva organizovala regionalni susret predsednika , da bi to postala redovna praksa uz manje ili više problema i povremenih praznih stolica, krenula je u dogovore za jedan novi susret u prvom mesecu naredne godine u Podgorici.
Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative iz BIH veruje da je baš sada, zbog zastoja u procesu normalizacije odnosa u regionu, vreme za jedan takav susret. On veruje da će i ovoga puta ova nevladina organizacija, koja je nazvana po čuvenoj poseti ratnom Sarajevu grupe gradjana Srbije, uspeti da uspostavi pokidanu komunikaciju. Šehić kaže da je predsednik Crne Gore Filip Vujanović već razgovarao sa nekim nema odgovora od svih predsednika, ali u Igmanskoj inicijativi veruju da će i ovoga puta uspeti da za isti sto dovedu i one koji se još nisu sreli.
U istom danu, dakle, predsednik Srbije ne ide u Budvu gde je prisutna predsednica Kosova, dok premijer u Briselu sedi i dogovara se sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem. Sve to se dogadja posle briselskog dogovora da se prekine mučna praksa odlaska srpskih predtsavnika sa svakog skupa na kome je Kosovo, ako se sećate, predstavljeno bez čuvene zvezdice.
Kome idu u prilog ovakvi bojkoti? Ranđel Nojkić, kosovskI Srbin, funkcioner SPO-a koji nije u dilu sa jastrebovima sa severa Kosova, smatra da je to ustupak Srbima sa severa Kosova. Nojkić kaže da to nije dobro odmeren potez, da bi regionalni kontakti svima doneli korist.
“Zato šro mislim da se na tim skupovima razgovara o životnim problemima Izbegavanje razgovora je nešto apsolutno neprihvatljivo”, kaže Nojkić.
Slično misli i naš sagovornik sa juga Srbije, gde živi koncentrisana populacija albanske manjine. Narodni poslanik Riza Halimi poručuje da su kontakti neophodni radi popuštanja tenzija koje imaju posebno svoje refleksije na trusnim područjima, kakvo je Preševo, Bujanovac i Medvedja.
“Nama se stalno govori, ako bojkotujete izbore, samo gubite. Po istoj logici, ako jedna država bojkotuje medjunaordne sastanke, samo gubi. Pod hitno bi trebalo da se napusti dosadašnja praksa i primene briselski sporazumi”, kaže Riza Halimi podsećajući na mučne pregovore Beograda i Prištine o predstavljanju Kosova na regionalnim i medjunarodnim skupovima, kako bi se izbegao bojkot Srbije.”Bilo koji da je povod, on ne opravdava odustajanje od jedne, itekako potrebne komunikacije, koja bi trebalo da doprinese normalizaciji atmosfere na Balkanu”, kaže Halimi.
Profesorka Srbijanka Turajlić smatra da su ovakve odluke predsednika Srbije u vezi sa adresama na koje se on obraća i traži savete.Ona kaže da predsednik Srbije ne treba da se o Kosovu i haškim presudama savetuje sa patrijarhom, poglavarem jedne od crkava u Srbiji, jer njega su birali gradjani a ne Srpska pravoslavna crkva. Doduše, bojkot regionalnih sastanaka nije Nikolićev izum, to su uveliko praktikovali njegovi prethodnici, što novog predsednika ne abolira.
“Piše u Ustavu da predsednik predstavlja ovu zemlju u inostranstvu, i ja ne vidim zašto, ako su mu gradjani dali mandat da to radi, on odbija da obavlja svoju funkciju. Kao privatno lice on može da bira sa kim hoće a sa kim neće da se sastane, ali kao predsednik zemlje on nema pravo da Srbiju drži u izolaciji. Tako Srbija neće stići nigde” upozorava profesorka Turajlić.
Kopredsednik Igmanske inicijative iz BIH,Vehid Šehić kaže da je ovaj izosatnak predsednika Srbije sa budvanskog samita pokazatelj situacije u regionu. “Ako smo mogli slušati ranije izjave predsednika Nikolića da će prisustvovati na regionalnim konferencijama, onda je ovo bila prilika da to i pokaže”, primećuje Šehić.
Kako iz vizure umetnika čiji je stvaralački prostor ceo Balkan, izgledaju ovakvi potezi bojkota komunikacije na političkom nivou?
Rediteljku Anju Sušu smo zatekli u Beogradu neposredno po povratku iz Zagreba gde se igra njena predstava i pred odlazak u Sloveniju, gde priprema novi projekat.
“Naravno da svako ukidanje komunikacije nije konstruktivno, nego naprotiv. To je korak unazad u procesu mukotrpnog uspostavljanja veza i kontakata koji su, hteli mi to ili ne, pripadalo to nečijoj ideologji ili ne, neophodni. Mislim da je to pre svega jedan autodestruktivni čin. U krajnjoj linili, mislim da od tog čina najviše štete može imati upravo ova država”, kaže Anja Suša.
Igmanska inicijativa, nevladina organizacija koja je u postratnom periodu prva organizovala regionalni susret predsednika , da bi to postala redovna praksa uz manje ili više problema i povremenih praznih stolica, krenula je u dogovore za jedan novi susret u prvom mesecu naredne godine u Podgorici.
Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative iz BIH veruje da je baš sada, zbog zastoja u procesu normalizacije odnosa u regionu, vreme za jedan takav susret. On veruje da će i ovoga puta ova nevladina organizacija, koja je nazvana po čuvenoj poseti ratnom Sarajevu grupe gradjana Srbije, uspeti da uspostavi pokidanu komunikaciju. Šehić kaže da je predsednik Crne Gore Filip Vujanović već razgovarao sa nekim nema odgovora od svih predsednika, ali u Igmanskoj inicijativi veruju da će i ovoga puta uspeti da za isti sto dovedu i one koji se još nisu sreli.