U Beogradu odnos prema SAD, pa tako i prema američkom predsedniku, bio on demokrata ili republikanac, ide u drugu krajnost u odnosu na stavove u Prištini. Za građane Srbije, SAD su manje-više glavni krivac svih njihovih nevolja. I dok građani svoju netrpeljivost ne skrivaju, političke elite, ipak svesne značaja uticaja SAD, iako ne baš s puno entuzijazma, drže do odnosa a američkom administracijom. O tome jasno govori činjenica da su Baraku Obami čestitali reizbor, ali među poslednjim.
Za razliku od ostalih država u regionu, čelnici Srbije čestitali su izbor novog predsednika SAD Baraka Obame sa dva dana zakašnjenja čime se, čak i ako se uzme u obzir traljavost ovdašnje administracije, indirektno otkriva koliko Srbija drži do odnosa sa jednom od najmoćnijih država sveta.
Dugo nije moglo da se sazna da li će se predsednik Tomislav Nikolić uopšte oglasiti tim povodom. Jedan od njegovih bliskih saradnika, inače predsednik Skupštine Srbije, Nebojša Stefanović, ni nakon što su upućene čestitke većine drugih država, nije znao zašto Nikolić još uvek ćuti.
„Nema ništa sporno da se čestita predsedniku SAD na izboru, samo ja ne raspolažem informacijama da li je to neko uradio“, rekao je Stefanović.
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić kaže da je izostanak čestitke dva dana nakon Obaminog izbora, krajnje neuobičajen i čudan.
„Uobičajeno je da se čestitka na izboru predsedniku drugih država pošalje odmah. Činjenica da ona Obami nije poslana, zahteva objašnjenje i predsedničkog Kabineta i Ministarstva inostranih poslova. Ako pođemo od pretpostavke da čestitka nije na vreme poslata iz određenih razloga koji možda imaju i svoju političku pozadinu, onda mislim da je to jedna zabrinjavajuća činjenica. U protokolarnim stvarima nije uobičajeno da se demonstriraju politički stavovi“, ocenjuje Vekarić.
Pobeda Baraka Obame je inače izazvala mlake reakcije u Srbiji. U medijima su vesti o pobedi demokratskog kandidata Baraka Obame ubrzo potisnule informacije o krizi Vlade i novim korupcionaškim aferama.
Tome u prilog svedoči činjenica da se na postizbornom doručku, koji je priredio američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi, nisu pojavili predsednik Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, niti bilo ko od uticajnijih ministara. Istovremeno, Dačić je našao vremena da u Beogradu razgovara sa zamenikom kineskog ministra trgovine.
Tokom prijema, kome je uz ostale zvanice, prisustvovalo svega nekoliko državnih funkcionera, ambasador Kirbi je izbore ocenio kao primer dobrog demokratskog procesa, koji može biti dobar putokaz za Srbiju:
„Prijateljima iz Srbije savetujem da uče iz načina na koji su tekli američki izbori. Da razmotre našu demokratičnost i rezultate do kojih smo došli. Siguran sam da ćete u svojim izbornim kampanjama razmišljati kome ćete se obraćati. Videli ste primer sofisticirane kampanje u Sjedinjenim Državama koji možete da koristite u pronalaženju pristupa u sopstvenim kampanjama”, rekao je ambasador.
Nekog veće interesovanja za ishod izbora nije pokazala ni većina građana Srbije. U situaciji kada se, prema poslednjim istraživanjima povećava broj ljudi koji najveću opasnost osećaju od SAD-a, dok se Rusija doživljava kao najiskreniji prijatelj, građani sa kojima smo razgovarali su uvereni da Obamina pobeda neće bitno uticati na odnose dve zemlje. Pojedini do skoro nisu znali ni ko su bili kandidati:
Izborni proces u najmoćnijoj zemlji sveta za sobom uvek vuče i pretpostavke o eventualnim promenama u njenoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Zbog toga su i ovog puta Evropa i svet sa velikom pažnjom pratili epilog ovogodišnjih izbora.
Međutim, kako objašnjava urednik spoljnopolitičke rubrike „Politike“, Boško Jakšić, davno je prošlo vreme kada se u SAD-u kurs njene spoljne politike i ciljeva menjao zbog promena u državnom vrhu.
„Ne vidim neku veliku promenu koja bi se ticala ko god da je u Beloj kući naspram Evrope, a naročito američke spoljne politike naspram regiona i Srbije. Kao što znamo, američka politika prema ovom regionu je uspostavljena davno, mnogo pre Obame i Džordža Buša, još u vremenima Klintona. Tako da tu nema nikakvih promena i ne treba očekivati promene. Mislim da je to navijanje srpske javnosti ili političkog establišmenta i naklonost ka Obami je potpuno emotivno pitanje, bez ikakve racionalne podloge“, zaključuje Jakšić.
Za razliku od ostalih država u regionu, čelnici Srbije čestitali su izbor novog predsednika SAD Baraka Obame sa dva dana zakašnjenja čime se, čak i ako se uzme u obzir traljavost ovdašnje administracije, indirektno otkriva koliko Srbija drži do odnosa sa jednom od najmoćnijih država sveta.
Dugo nije moglo da se sazna da li će se predsednik Tomislav Nikolić uopšte oglasiti tim povodom. Jedan od njegovih bliskih saradnika, inače predsednik Skupštine Srbije, Nebojša Stefanović, ni nakon što su upućene čestitke većine drugih država, nije znao zašto Nikolić još uvek ćuti.
„Nema ništa sporno da se čestita predsedniku SAD na izboru, samo ja ne raspolažem informacijama da li je to neko uradio“, rekao je Stefanović.
Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić kaže da je izostanak čestitke dva dana nakon Obaminog izbora, krajnje neuobičajen i čudan.
„Uobičajeno je da se čestitka na izboru predsedniku drugih država pošalje odmah. Činjenica da ona Obami nije poslana, zahteva objašnjenje i predsedničkog Kabineta i Ministarstva inostranih poslova. Ako pođemo od pretpostavke da čestitka nije na vreme poslata iz određenih razloga koji možda imaju i svoju političku pozadinu, onda mislim da je to jedna zabrinjavajuća činjenica. U protokolarnim stvarima nije uobičajeno da se demonstriraju politički stavovi“, ocenjuje Vekarić.
Pobeda Baraka Obame je inače izazvala mlake reakcije u Srbiji. U medijima su vesti o pobedi demokratskog kandidata Baraka Obame ubrzo potisnule informacije o krizi Vlade i novim korupcionaškim aferama.
Tome u prilog svedoči činjenica da se na postizbornom doručku, koji je priredio američki ambasador u Srbiji, Majkl Kirbi, nisu pojavili predsednik Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, niti bilo ko od uticajnijih ministara. Istovremeno, Dačić je našao vremena da u Beogradu razgovara sa zamenikom kineskog ministra trgovine.
Tokom prijema, kome je uz ostale zvanice, prisustvovalo svega nekoliko državnih funkcionera, ambasador Kirbi je izbore ocenio kao primer dobrog demokratskog procesa, koji može biti dobar putokaz za Srbiju:
„Prijateljima iz Srbije savetujem da uče iz načina na koji su tekli američki izbori. Da razmotre našu demokratičnost i rezultate do kojih smo došli. Siguran sam da ćete u svojim izbornim kampanjama razmišljati kome ćete se obraćati. Videli ste primer sofisticirane kampanje u Sjedinjenim Državama koji možete da koristite u pronalaženju pristupa u sopstvenim kampanjama”, rekao je ambasador.
Nekog veće interesovanja za ishod izbora nije pokazala ni većina građana Srbije. U situaciji kada se, prema poslednjim istraživanjima povećava broj ljudi koji najveću opasnost osećaju od SAD-a, dok se Rusija doživljava kao najiskreniji prijatelj, građani sa kojima smo razgovarali su uvereni da Obamina pobeda neće bitno uticati na odnose dve zemlje. Pojedini do skoro nisu znali ni ko su bili kandidati:
Izborni proces u najmoćnijoj zemlji sveta za sobom uvek vuče i pretpostavke o eventualnim promenama u njenoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Zbog toga su i ovog puta Evropa i svet sa velikom pažnjom pratili epilog ovogodišnjih izbora.
Međutim, kako objašnjava urednik spoljnopolitičke rubrike „Politike“, Boško Jakšić, davno je prošlo vreme kada se u SAD-u kurs njene spoljne politike i ciljeva menjao zbog promena u državnom vrhu.
„Ne vidim neku veliku promenu koja bi se ticala ko god da je u Beloj kući naspram Evrope, a naročito američke spoljne politike naspram regiona i Srbije. Kao što znamo, američka politika prema ovom regionu je uspostavljena davno, mnogo pre Obame i Džordža Buša, još u vremenima Klintona. Tako da tu nema nikakvih promena i ne treba očekivati promene. Mislim da je to navijanje srpske javnosti ili političkog establišmenta i naklonost ka Obami je potpuno emotivno pitanje, bez ikakve racionalne podloge“, zaključuje Jakšić.
