Tek u mesecima uoči odluke o daljem napretku Srbije na evropskom putu i u danima nakon što je grupa nemačkih političara taj put uslovila napretkom u istrazi o paljenju njihove ambasade u Beogradu, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić, rekao je da je o tom događaju, koji se odigrao pre više od četiri i po godine, pokrenuta istraga.
Napad na ambasadu Nemačke, dogodio se u februaru davne 2008. godine, nakon mitinga "Kosovo je Srbija", koji je organizovala tadašnja vlast sa premijerom Vojislavom Koštunicom na čelu, a u znak protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Vučić, čiji je stranački kolega, danas predsednik Srbije tada glavni opozicionar Tomislav Nikolić, zajedno sa predstavnicima vlasti na mitingu održao zapaljiv govor, danas kaže da se ambasade i diplomatski predstavnici ne smeju ugrožavati, i da će ceo slučaj biti istražen.
"Već su određeni postupci pokrenuti i istraga je otvorena. Sva nova saznanja su dobrodošla, mi nemamo tu šta da krijemo, niko nema pravo da napada predstavništva ambasada drugih zemalja. Još od Persijanaca i Spartanaca postoji pravilo da se poslenici, glasnici ili ambasadori ne diraju, ne ubijaju i ne ugrožavaju. Mi smo moderna zemlja i razume se da je to naš posao", izjavio je on.
Najava o istrazi, stigla je i samo dan nakon što je sudski proces za paljenje ambasade SAD, koja je u noći 21. februara 2008. godine najgore prošla, završen oslobađajućom presudom za to delo, odnosno osuđujućom samo za to što su iz objekta ukradeni jakna, rukavice i punjač za baterije.
To je i jedini slučaj vezan za noć u kojoj je više stotina huligana divljalo ulicama Beograda i kamenicama i bakljama napadalo predstavništva stranih zemalja. Istraga o napadu na ambasade SAD, Turske i Hrvatske i dalje traje i njome je trenutno obuhvaćeno 14 lica. Dugi procesi i mlake kazne, obeležile su i mnoge druge slučajeve, u kojima su akteri bili desni ekstremisti. Za to, prema mišljenju direktora Beogradskog Centra za ljudska prava Vojina Dimitrijevića, postoje dva osnovna razloga.
„Jedan od razlog je strah, jer zapravo, kod svakih izbora postoji strah da će na vlast doći neko ko je po volji onih koji vrše takva nasilnička dela i da će taj posle možda da se sveti onome ko sa njima bude oštrije postupao. Drugo, u izbegavanju da se krene na neke više funkcionere. To bežanje svedoči o tome da, prvo, postoji mnogo ljudi i na takvim položajima koji misle da su takvi izrazi revolta u redu, a drugo da postoji strah da se pokreću postupci prema višima, jer postoji uverenje da oni možda jednog dana mogu doći na vlast i svetiti se onima koji su pokretali takve postupke“, kaže profesor Dimitrijević.
Pravljenje važnim se ne isplati
Strah kod onih koji je trebalo da pokreću postupke i ne iznenađuje ako se podsetimo izjava tadašnjih državnih funkcionera, od kojih su neki ponovo u vlasti, davanih u danima nakon paljenja ambasada. Velimir Ilić, koji je ministar i u aktuelnoj vladi, tada je pravdao nasilje, pa čak i držao lekcije novinarima koji su napadače na ambasade nazivali huliganima.
„Razbili su nam državu i razbijaju je i dalje i nije ni čudo što srpska mladost, iz jednog protesta, razbije po neki prozor“, rekao je Ilić u februaru 2008. godine.
Paljenje ambasada, četiri godine dugo nekažnjavanje neposrednih počinalaca i nepokratenje istrage o onima koji su nasilje inspirisali, a prema nekim mišljenjima dopustili, pa možda čak i naredili, već je nanelo posledice kako srpskom društvu u kome su huligani digli glavu i nekoliko puta od tada gotovo pokazali da su jači od države, tako i srpskoj diplomatiji.
„Pravljenje važnim u odnosu na velike sile se nikada ne isplati“, ukazuje profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević.
I zaista, paljenje američke ambasade još uvek je ozbiljna prepreka unapređenju i potpunoj normalizaciji odnosa Srbije i SAD, dok bi manjak napretka u istrazi o napadu na nemačko predstavništvo, Srbiju mogao da košta datuma otpočinjanja pregovora o članstvu u EU. Sve dok istraga ne bude oduhvatila i političku pozadinu događaja iz 2008. godine to se neće promeniti.
„Stvara se nekakva atmosfera da su to neka naivna deca, navijači, a oni pravi organizatori koji nikada nisu samo fubalski navijači niti njihove vođe, već ljudi povezani sa drugim obilicma kriminala, naročito dilovanjem drogom, ostaju pošteđeni. Onda se tu stvaraju loši primeri koje gestovi druge vrste, mada i oni izostaju, ne mogu da poprave“, kaže Vojin Dimitrijević
Ambasada SAD saopštila je, povodom presude za paljenje zgrade tog diplomatskog predstavništva 2008. godine, da je važno nastaviti sa naporima kako bi se odgovorni doveli pred lice pravde.
"Naglašavamo da je važno nastaviti sa naporima da se oni koji su naredili ili na bilo koji način podržali ovaj krajnje nasilan čin, uključujući i one koji su u vlasti, dovedu pred lice pravde", navodi se u saopštenju.
Napad na ambasadu Nemačke, dogodio se u februaru davne 2008. godine, nakon mitinga "Kosovo je Srbija", koji je organizovala tadašnja vlast sa premijerom Vojislavom Koštunicom na čelu, a u znak protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Vučić, čiji je stranački kolega, danas predsednik Srbije tada glavni opozicionar Tomislav Nikolić, zajedno sa predstavnicima vlasti na mitingu održao zapaljiv govor, danas kaže da se ambasade i diplomatski predstavnici ne smeju ugrožavati, i da će ceo slučaj biti istražen.
"Već su određeni postupci pokrenuti i istraga je otvorena. Sva nova saznanja su dobrodošla, mi nemamo tu šta da krijemo, niko nema pravo da napada predstavništva ambasada drugih zemalja. Još od Persijanaca i Spartanaca postoji pravilo da se poslenici, glasnici ili ambasadori ne diraju, ne ubijaju i ne ugrožavaju. Mi smo moderna zemlja i razume se da je to naš posao", izjavio je on.
Najava o istrazi, stigla je i samo dan nakon što je sudski proces za paljenje ambasade SAD, koja je u noći 21. februara 2008. godine najgore prošla, završen oslobađajućom presudom za to delo, odnosno osuđujućom samo za to što su iz objekta ukradeni jakna, rukavice i punjač za baterije.
To je i jedini slučaj vezan za noć u kojoj je više stotina huligana divljalo ulicama Beograda i kamenicama i bakljama napadalo predstavništva stranih zemalja. Istraga o napadu na ambasade SAD, Turske i Hrvatske i dalje traje i njome je trenutno obuhvaćeno 14 lica. Dugi procesi i mlake kazne, obeležile su i mnoge druge slučajeve, u kojima su akteri bili desni ekstremisti. Za to, prema mišljenju direktora Beogradskog Centra za ljudska prava Vojina Dimitrijevića, postoje dva osnovna razloga.
„Jedan od razlog je strah, jer zapravo, kod svakih izbora postoji strah da će na vlast doći neko ko je po volji onih koji vrše takva nasilnička dela i da će taj posle možda da se sveti onome ko sa njima bude oštrije postupao. Drugo, u izbegavanju da se krene na neke više funkcionere. To bežanje svedoči o tome da, prvo, postoji mnogo ljudi i na takvim položajima koji misle da su takvi izrazi revolta u redu, a drugo da postoji strah da se pokreću postupci prema višima, jer postoji uverenje da oni možda jednog dana mogu doći na vlast i svetiti se onima koji su pokretali takve postupke“, kaže profesor Dimitrijević.
Pravljenje važnim se ne isplati
Strah kod onih koji je trebalo da pokreću postupke i ne iznenađuje ako se podsetimo izjava tadašnjih državnih funkcionera, od kojih su neki ponovo u vlasti, davanih u danima nakon paljenja ambasada. Velimir Ilić, koji je ministar i u aktuelnoj vladi, tada je pravdao nasilje, pa čak i držao lekcije novinarima koji su napadače na ambasade nazivali huliganima.
„Razbili su nam državu i razbijaju je i dalje i nije ni čudo što srpska mladost, iz jednog protesta, razbije po neki prozor“, rekao je Ilić u februaru 2008. godine.
Paljenje ambasada, četiri godine dugo nekažnjavanje neposrednih počinalaca i nepokratenje istrage o onima koji su nasilje inspirisali, a prema nekim mišljenjima dopustili, pa možda čak i naredili, već je nanelo posledice kako srpskom društvu u kome su huligani digli glavu i nekoliko puta od tada gotovo pokazali da su jači od države, tako i srpskoj diplomatiji.
„Pravljenje važnim u odnosu na velike sile se nikada ne isplati“, ukazuje profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević.
I zaista, paljenje američke ambasade još uvek je ozbiljna prepreka unapređenju i potpunoj normalizaciji odnosa Srbije i SAD, dok bi manjak napretka u istrazi o napadu na nemačko predstavništvo, Srbiju mogao da košta datuma otpočinjanja pregovora o članstvu u EU. Sve dok istraga ne bude oduhvatila i političku pozadinu događaja iz 2008. godine to se neće promeniti.
„Stvara se nekakva atmosfera da su to neka naivna deca, navijači, a oni pravi organizatori koji nikada nisu samo fubalski navijači niti njihove vođe, već ljudi povezani sa drugim obilicma kriminala, naročito dilovanjem drogom, ostaju pošteđeni. Onda se tu stvaraju loši primeri koje gestovi druge vrste, mada i oni izostaju, ne mogu da poprave“, kaže Vojin Dimitrijević
Ambasada SAD saopštila je, povodom presude za paljenje zgrade tog diplomatskog predstavništva 2008. godine, da je važno nastaviti sa naporima kako bi se odgovorni doveli pred lice pravde.
"Naglašavamo da je važno nastaviti sa naporima da se oni koji su naredili ili na bilo koji način podržali ovaj krajnje nasilan čin, uključujući i one koji su u vlasti, dovedu pred lice pravde", navodi se u saopštenju.