Radio Slobodna Evropa je 11. maja, 2010. objavio priču o Nesreti Kumnovi, majci koja već 13 godina traga za svojim nestalim sinom jedincem Albionom.
Albion je jedan od 1770 lica koja se smatraju nestalim od kosovskog konflikta.
Na ovogodišnji Međunarodni dan nestalih, Kumnova kritikuje kosovske vlasti što ne rade dovoljno na rasvetljavanju sudbine njenog sina i ostalih.
“Veoma je teško da već 13 godina ja, kao majka, i sve majke Kosova kucamo na svaka vrata domaćih i stranih institucija sa zahtevom da se samo rasvetli sudbina naših voljenih”, kaže ona, dodajući da te institucije nisu učinile dovoljno pritiska.
Kumnova dodaje da je adresa za pronalazak nestalih jasna. Mora se zatražiti otvaranje dosijea u Srbiji, te naglašava da Srbija zna lokaciju njenog sina i svih ostalih.
“Na greh je domaćih i stranih institucija što tela naših voljenih su još uvek u grobnicama kriminalaca u Srbiji. Oni to ne zaslužuju, već zaslužuju da se vrate na svoju zemlju, zato što svi znamo da su otišli radi slobode na Kosovu. Velika je duševna tuga koja pogađa srca majki, očeva, supruga i dece”, kaže Kumnova.
Poput "Majki s trga Mayo" koje se decenijama bore za utvrđivanje istine o njihovoj nestaloj deci u Argentini od 1976. do 1983. godine, tako i na Kosovu deluje udruženje "Majke plaču". Na čelu joj je Nesrete Kumnova, koja traga za istinom i o svom nestalom jedincu Albionu.
Poslednji put je viđen 31. marta 1999. godine, kada su srpske snage bezbednosti ušle u Gjakovo, grad na zapadu Kosova. Odvojili su žene od muškarca, a muškarcima se od tada gubi svaki trag.
Nesrete je pre rata bila prodavačica, nepoznata izvan kruga porodice i prijatelja. Rat i porodična tragedija promenili su njen život. Krenula je u potragu za nestalim detetom. Osnovala je organizaciju koja predstavlja oko dve hiljade majki koje ne znaju što se dogodilo njihovoj deci.
Nesrete Kumnova kod zida sa fotografijama nestalih, Priština - fotografija iz arhive
Ona sebe naziva „humanitarnom ratnicom“. Drugi je nazivaju „železnom damom“ koja se ne može slomiti.
Pokucala je na sva vrata, kako bi koristeći legalna sredstva, naterala one koji imaju neku informaciju o nestalima, da "Majkama" pomognu da saznaju istinu.
Istinu o nestalima ne smatra tehničkim pitanjem koje treba rešavati između Beograda i Prištine, već prvenstveno humanitarnim pitanjem. Drugačiji pristup vodi srozavanju ljudskog dostojanstva, ali i međunarodnog humanitarnog prava, kaže Kumnova.
„Saznati sudbinu nestale dece, članova porodice", istakla je ova hrabra žena, "nije samo ono što je potrebno porodicama nestalih, to treba biti i važna kosovska, ali i međunarodna tema.“
Čak i kada je bila predsednica Komsije za utvrđivanje istine o nestalima u Vladi Kosova od 2005. do 2007. godine, nije prestala da bude kritična prema vladinim nastojanjima da istraži ko je odgovoran za stradanje nestalih, gde su njihova tela, kako ih pronaći, identifikovati dostojanstveno sahraniti.
Sastala se sa svim kosovskim predsednicima, premijerma, ali i vodećim svetskim ličnostima, među kojima su i bivša američka državna sekretarka Madeleine Albright kao i bivši šef UN-a Kofi Annan.
Građani Kosova još se sećaju trodnevnog protesta "Majki" u novembru 2004. godine, kada su blokirale glavne saobraćajnice u Prištini s namerom da dobiju podršku međunarodnih i lokalnih vlasti kako bi saznale sudbinu nestalih.
„Želimo na ovaj način da podsetimo svet da naša noćna mora još uvek traje“, govorila je tada Kumnova.
U poslu joj pomaže sestra, Ferdeze Efendia, čiji je sin Artan, nestao istoga dana kada i Albion. Artanovo telo je kasnije pronađeno u masovnoj grobnici u Batajnici.
Efendia kaže kako je peče savest što je sahranila sina, dok Nesreta još uvek traga za vlastitim detetom. Ne znam odakle crpi tu energiju, priča Efendia.
„Ona se jednostavno ne može pomiriti sa sudbinom, bori se kao majka i tako će se ponašati sve dok ne sazna istinu“, kažu u Međunarodnom Crvenom krstu u Prištini.
U njenom rječniku ne postoji reč mržnja, ističu oni koji je je poznaju. Često su je viđali na prelazu Merdare gde su preuzimana tela Albanaca identifikovana iz grobnica u Srbiji.
Organizacija „Majke plaču“ sarađuje sa UN-ovom kancelarijom za nestale, Međunarodnom komisijom za nestale u Sarajevu, dnevno kontaktira s porodicama nestalih, a informacije do kojih se dolazi prosleđuju se dalje.
„Obećavam vam, nastavićemo potragu za istinom o našoj nestaloj djeci, bez obzira koliko nas to koštalo. Ne pristajemo na etničke, rasne i religijske podele. Svi nestali su naša deca, i njihove porodice neće se smiriti dok ne otkriju njihovu tragičnu sudbinu“, upozorava Nesrete Kumnova.
(FOTOGALERIJA: Priština na Dan nestalih)
Fotogalerija
Priština na Međunarodni dan nestalih
Porodice nestalih na Kosovu uklonile su 30. avgusta, na Međunarodni dan posvećen licima čija sudbina nije rasvetljena, fotografije svojih najmilijih sa ograde blizu Skupštine koje su tu stajale godinama, jer se na tom mestu planira izgradnja memorijalnog centra. Organizacija za ljudska prava Amnesty International saopštila je da se na Kosovu još uvek traga za oko 1.797 ljudi.
