Ustavni sud Srbije osporio je 22 nadležnosti Vojvodine, između ostalih da je Novi Sad glavni grad Pokrajine i da Vojvodina može osnivati svoje predstavništvo u Briselu. LSV traži promenu Ustava, naprednjaci nove izbore u Vojvodini, a DSS novi Statut pokrajine. Reč je o rigidnom čitanju koje bi da od Vojvodine napravi mrtvo more i ozbiljnu pretnju razvoju Srbije kao moderne evropske države, kažu ogorčeni vojvođanski intelektualci.
Odluka Ustavnog suda Srbije o osporavanju čak 22 odredbe Zakona o utvrdjivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine čini se da nikoga u pokrajini nije ostavila ravnodušnim.
„Ništa dobro ne mogu da kažem o tome. Mislim da se nije očekivalo, ali iz nekog ugla mislim i da jeste“, kaže jedna Novosađanaka za RSE.
Nakon odluke Ustavnog suda, Novi Sad ne može biti glavni grad, već administrativni centar i sedište Vojvodine. Protivustavno je i da Vojvodina ima kancelariju u Briselu, dok je istovremeno gradovima Kragujevcu i Nišu to dozvoljeno.
Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić poručio je da će Ustavni sud na insistiranje Vojvodine morati da objasni svoju odluku u kojoj kaže, ima niz nelogičnosti.
"Ne vidim zbog čega Vojvodina ne može da pomaže trudnicama i porodiljama, penzionerima i socijalno ugroženim kategorijama i šta je tu protivustavno", rekao je Pajtić.
"Jedino nama može da se desi da nam se ospori da kao regija imamo predstavništvo u Evropi, jer sve regije zemalja članica EU i zemalja kandidata imaju svoje predstavništvo u Briselu, a imaju ih i Kragujevac i Niš", primetio je Pajtić.
Ne čudi ni što je rasprava u Skupštini Vojvodine umesto o novoj pokrajinskoj vladi otišla u potpuno drugom pravcu. Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala je vladu Vojvodine da zaštitu prava građana te pokrajine zatraži pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, jer odluku Ustavnog suda smatraju kršenjem kolektivnih prava građana Vojvodine.
„Nije tačno da je Statut antiustavan nego je Ustav antivojvođanski. Mislim da je jedino rešenje promena Ustava Srbije“, kaže Maja Sedlarević, šefica poslaničke grupe Lige u Skupštini Vojvodine.
Sud je, između ostalog, utvrdio i da deo odredbe prema kojoj teritoriju AP Vojvodine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava, nije u skladu s Ustavom u delu u kome se kaže "u njenim geografskim oblastima Bačka, Banat i Srem".
Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije koja je i tražila ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine i Statuta Vojvodine ocenio je da je odluka Ustavnog suda "istorijska kojom se zaustavlja stvaranje države u državi i zaustavlja dalje rastakanje Srbije". A Branislav Ristivojević, predsednik pokrajinskog odbora DSS-a kaže da sada točak vremena mora da se vrati tri godine unazad.
„Skretali smo pažnju tadašnjoj vladajućoj većini, koja je formirala većinu i u ovom sazivu skupštine, da to ne rade, da Vojvodinu vode ćorsokakom, da Vojvodinu vode stranputicom, da troše ogromnu količinu novca, vremena, energije građana Vojvodine na neustavne projekte“, rekao je Ristivojević napominjući da bi najbolje bilo da se poslanici što pre okupe i daju predlog novog Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine.
Vojvodina najjači argument za Evropu
U saopštenju koalicije nevladinih organizacija “Građanska Vojvodina” navodi se da su nadležnosti pokrajine utvrđene ovim zakonom “bile pre svega simboličkog karaktera, ali da je očigledno da onim moćnicima koji stoje iza odluke smeta i sam pomen imena Vojvodine”. Da stvar bude simbolična i apsurdna, pravni eksperti koji su „ubeđivali“ Ustavni sud u neustavnost odredbi ovog zakona jesu bivši ili sadašnji bliski saradnici haških optuženika, kaže se u saopštenju “Građanske Vojvodine”.
I dok je novi-stari vojvođanski premijer Bojan Pajtić, uoči podnošenja ekspozea parlamentu, izneo sastav i članove vlade naprednjaci, koji su opozicija u pokrajinskom parlamentu nasuprot vladi Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine, predlažu nove izbore u Vojvodini nakon odluke Ustavnog suda.
„Samo novi izbori mogu ostvariti legitimitet za donošenje novog Statuta AP Vojvodine“, rekao je Igor Mirović, predsednik pokrajinskog odbora SNS.
Po mnogima je donošenje Ustava Srbije 2006. godine, bilo krajnje problematično sa stanovišta priprema Ustava koje su bile predmet političkih trgovina nekoliko ključnih političkih činilaca. On je donet bez ozbiljne javne rasprave, ali su oko njega bili usaglašeni tadašnji premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić kako bi na “pravi način zaštitili suštinske državne i nacionalne interese Srbije". Jedna od njegovih tekovina je da je u preambulu, bez obzira na brojne kritike pravnih eksperata, ubačeno da je Kosovo deo Srbije. Građani Vojvodine odbacili su sadašnji Ustav na referendumu koji su centralne vlasti organizovale u celoj zemlji povodom donošenja novog Ustava.
Danas nam odluka Ustavnog suda, prema kojoj 20 članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine nisu u skladu sa Ustavom, svedoči o tome da je taj Ustav ograničavajući faktor za modernizaciju države i njene evropske težnje, kaže politikolog Jovan Komšić.
„Ta odluka znači jedno rigidno čitanje Ustava i znači proizvodnju problema tamo gde problem ne postoji. Kako je moguće zabraniti Vojvođanima da se identifikuju i da kažu da u teritoriju AP Vojvodine spadaju teritorije Srema, Banata i Bačke kao prirodni činioci vojvođanskog identiteta koji ne poništava identitet šire kulturološke, političke, državne celine Republike Srbije. Ako je nužno na takav način institucionalizovati život to onda znači jednu obrnutu političko-institucionalnu priču koja bi od AP Vojvodine da napravi neku vrstu mrtvog mora“, ocenjuje Komšić.
Kako li tek sada zvuče reči izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina sa prošlogodišnjeg otvaranja Kancelarija AP Vojvodine, kao regionalnog predstavništva pri Misiji Srbije u Briselu.
“Ja uporno ponavljam da je Vojvodina najjači i najubedljiviji argument koji Srbija mora da koristi da bi ubedila Evropu da je na pravom putu i da može ne samo da dogovori nešto nego i da nešto može da implementira u praksi”, rekao je tada Kacin.
Prema odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine trebalo je da Vojvodina do kraja 2011. godine preuzme 153 nadležnosti, ali je zbog ekonomske krize ovaj proces usporen, pa je dosad osnovala Razvojnu banku, preuzela gazdovanje Nacionalnim parkom Fruška Gora, kao i nadležnosti u oblasti životne sredine.
Odluka Ustavnog suda Srbije o osporavanju čak 22 odredbe Zakona o utvrdjivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine čini se da nikoga u pokrajini nije ostavila ravnodušnim.
„Ništa dobro ne mogu da kažem o tome. Mislim da se nije očekivalo, ali iz nekog ugla mislim i da jeste“, kaže jedna Novosađanaka za RSE.
Nakon odluke Ustavnog suda, Novi Sad ne može biti glavni grad, već administrativni centar i sedište Vojvodine. Protivustavno je i da Vojvodina ima kancelariju u Briselu, dok je istovremeno gradovima Kragujevcu i Nišu to dozvoljeno.
Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić poručio je da će Ustavni sud na insistiranje Vojvodine morati da objasni svoju odluku u kojoj kaže, ima niz nelogičnosti.
"Ne vidim zbog čega Vojvodina ne može da pomaže trudnicama i porodiljama, penzionerima i socijalno ugroženim kategorijama i šta je tu protivustavno", rekao je Pajtić.
"Jedino nama može da se desi da nam se ospori da kao regija imamo predstavništvo u Evropi, jer sve regije zemalja članica EU i zemalja kandidata imaju svoje predstavništvo u Briselu, a imaju ih i Kragujevac i Niš", primetio je Pajtić.
Ne čudi ni što je rasprava u Skupštini Vojvodine umesto o novoj pokrajinskoj vladi otišla u potpuno drugom pravcu. Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala je vladu Vojvodine da zaštitu prava građana te pokrajine zatraži pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, jer odluku Ustavnog suda smatraju kršenjem kolektivnih prava građana Vojvodine.
„Nije tačno da je Statut antiustavan nego je Ustav antivojvođanski. Mislim da je jedino rešenje promena Ustava Srbije“, kaže Maja Sedlarević, šefica poslaničke grupe Lige u Skupštini Vojvodine.
Sud je, između ostalog, utvrdio i da deo odredbe prema kojoj teritoriju AP Vojvodine čine teritorije jedinica lokalnih samouprava, nije u skladu s Ustavom u delu u kome se kaže "u njenim geografskim oblastima Bačka, Banat i Srem".
Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije koja je i tražila ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine i Statuta Vojvodine ocenio je da je odluka Ustavnog suda "istorijska kojom se zaustavlja stvaranje države u državi i zaustavlja dalje rastakanje Srbije". A Branislav Ristivojević, predsednik pokrajinskog odbora DSS-a kaže da sada točak vremena mora da se vrati tri godine unazad.
„Skretali smo pažnju tadašnjoj vladajućoj većini, koja je formirala većinu i u ovom sazivu skupštine, da to ne rade, da Vojvodinu vode ćorsokakom, da Vojvodinu vode stranputicom, da troše ogromnu količinu novca, vremena, energije građana Vojvodine na neustavne projekte“, rekao je Ristivojević napominjući da bi najbolje bilo da se poslanici što pre okupe i daju predlog novog Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine.
Vojvodina najjači argument za Evropu
U saopštenju koalicije nevladinih organizacija “Građanska Vojvodina” navodi se da su nadležnosti pokrajine utvrđene ovim zakonom “bile pre svega simboličkog karaktera, ali da je očigledno da onim moćnicima koji stoje iza odluke smeta i sam pomen imena Vojvodine”. Da stvar bude simbolična i apsurdna, pravni eksperti koji su „ubeđivali“ Ustavni sud u neustavnost odredbi ovog zakona jesu bivši ili sadašnji bliski saradnici haških optuženika, kaže se u saopštenju “Građanske Vojvodine”.
I dok je novi-stari vojvođanski premijer Bojan Pajtić, uoči podnošenja ekspozea parlamentu, izneo sastav i članove vlade naprednjaci, koji su opozicija u pokrajinskom parlamentu nasuprot vladi Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine, predlažu nove izbore u Vojvodini nakon odluke Ustavnog suda.
„Samo novi izbori mogu ostvariti legitimitet za donošenje novog Statuta AP Vojvodine“, rekao je Igor Mirović, predsednik pokrajinskog odbora SNS.
Po mnogima je donošenje Ustava Srbije 2006. godine, bilo krajnje problematično sa stanovišta priprema Ustava koje su bile predmet političkih trgovina nekoliko ključnih političkih činilaca. On je donet bez ozbiljne javne rasprave, ali su oko njega bili usaglašeni tadašnji premijer Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić kako bi na “pravi način zaštitili suštinske državne i nacionalne interese Srbije". Jedna od njegovih tekovina je da je u preambulu, bez obzira na brojne kritike pravnih eksperata, ubačeno da je Kosovo deo Srbije. Građani Vojvodine odbacili su sadašnji Ustav na referendumu koji su centralne vlasti organizovale u celoj zemlji povodom donošenja novog Ustava.
Ova odluka znači jedno rigidno čitanje Ustava i znači proizvodnju problema tamo gde problem ne postoji, ocenjuje politikolog Jovan Komšić.
Danas nam odluka Ustavnog suda, prema kojoj 20 članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine nisu u skladu sa Ustavom, svedoči o tome da je taj Ustav ograničavajući faktor za modernizaciju države i njene evropske težnje, kaže politikolog Jovan Komšić.
„Ta odluka znači jedno rigidno čitanje Ustava i znači proizvodnju problema tamo gde problem ne postoji. Kako je moguće zabraniti Vojvođanima da se identifikuju i da kažu da u teritoriju AP Vojvodine spadaju teritorije Srema, Banata i Bačke kao prirodni činioci vojvođanskog identiteta koji ne poništava identitet šire kulturološke, političke, državne celine Republike Srbije. Ako je nužno na takav način institucionalizovati život to onda znači jednu obrnutu političko-institucionalnu priču koja bi od AP Vojvodine da napravi neku vrstu mrtvog mora“, ocenjuje Komšić.
Kako li tek sada zvuče reči izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina sa prošlogodišnjeg otvaranja Kancelarija AP Vojvodine, kao regionalnog predstavništva pri Misiji Srbije u Briselu.
“Ja uporno ponavljam da je Vojvodina najjači i najubedljiviji argument koji Srbija mora da koristi da bi ubedila Evropu da je na pravom putu i da može ne samo da dogovori nešto nego i da nešto može da implementira u praksi”, rekao je tada Kacin.
Prema odredbama Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine trebalo je da Vojvodina do kraja 2011. godine preuzme 153 nadležnosti, ali je zbog ekonomske krize ovaj proces usporen, pa je dosad osnovala Razvojnu banku, preuzela gazdovanje Nacionalnim parkom Fruška Gora, kao i nadležnosti u oblasti životne sredine.