Ljubitelji sporta u Srbiji, Evropsko fudbalsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini doživljavaju kao letnju razonodu, bez mnogo nerviranja jer ni na ovom velikom takmičenju nema srpske reprezentacije. Dok se vedete nacionalnog tima odmaraju na egzotičnim destinacijama, najzagriženiji fanovi dobrog fudbala sve prate iz fotelja.
Na vrelih 35 stepeni u hladu, u Srbiji Euro 2012 mnogima dođe kao osveženje. Utakmice se uglavnom gledaju kod kuće, u kladionicama, ili u društvu, u klimatizovanim kafeima i hladovini restoranskih bašti.
Gagi i Zoki, konobari u jednom od popularnih beogradskih kafića, kažu da u večernjim smenama, u terminima kada su fudbalski prenosi, padaju sa nogu od posla, ali da obavezno prate sve utakmice:
„Volim fudbal. Gledam da se nagledam fudbala. Imam svoje favorite. Žao mi je što nema Srbije. Bilo bi više naboja, više praćenja.“
„Ovako je možda manje nerviranja. Lakše se gleda. Moj favorit je Španija.“
Kako je domaća reprezentacija poštedela navijače mogućih troškova odlaska na stadione u Ukrajini i Poljskoj, ostalo im je jedino da se opuste i čekaju sledeću priliku za put.
Sociolog sporta, Dragan Koković, primećuje da fudbalske euforije u gradovima Srbije skoro da nema, iako je Evropsko prvenstvo bar za kratko u drugi plan potisnulo priče o galopirajućoj ekonomskoj krizi i zamarajuće teme o formiranju nove Vlade.
"To prvenstvo jeste u funkciji da ljudi malo pobegnu od svakodnevnih problema, od sivila svakodnevnice, od baruštine svakodnevnog života", kaže Dragan Koković.
„Ovoga trenutka to prvenstvo jeste u funkciji da ljudi malo pobegnu od svakodnevnih problema, od sivila svakodnevnice, od baruštine svakodnevnog života. Kada se završi prvenstvo, brzo ćemo se vratiti svojim problemima koje ćemo pokušavati rešavati. Pitanje je koliko smo i uspeli da ih zaboravimo, u situaciji kada nema naše reprezentacije na ovom prvenstvu“, kaže Dragan Koković.
U letnjoj šemi značajan prostor u srpskim medijima zauzimaju izveštaji sa Evropskog prvenstva, pišu se hvalospevi inostranim fudbalskim zvezdama, dok je u drugom planu neuspeh fudbalera Srbije u kvalifikacijama.
Prva vest ovih dana je da na utakmici sa Engleskom nije priznat čist gol reprezentativcu Ukrajine, Marku Deviću, fudbaleru koji je ponikao u Beogradu igrajući za Zvezdaru i Voždovac.
Za Peđu, mladog menadžera iz Beograda, čak ni ove pikanterije nisu dovoljno interesantne da bi se posvetio praćenju Eura:
„Ljudi kažu da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, a meni nije jasno zašto. I da me fudbal zanima, ne bih imao kada da gledam jer kod kuće imam ženu i dete od 27 dana. Nemam vremena za tako nešto.“
Sledeća prilika kvalifikacije za SP
Sportski stručnjaci procenjuju da domaćim fudbalskim zvezdama i savezu predstoji još puno rada i prolivenog znoja pre nego što nacionalni tim ovdašnje ljubitelje fudbala obraduje učešćem na nekom velikom takmičenju.
Stanislava Karasija, legendu jugoslovenskog fudbala, pitali smo da li Evropa gubi što reprezentacije Srbije nema u Poljskoj i Ukrajini.
„To je smešno pitati. Ima mnogo boljih reprezentacija i pobeđuje onaj ko je bolji. Samo takvi prolaze. Navijao sam za Hrvatsku i bilo mi je zadovoljstvo gledati jednu takvu reprezentaciju. Žao mi je što je jedna takva reprezentacija ispala i što nas nema na Evropskom prvenstvu“, kaže Karasi.
Navijači Srbije
Sledeća prilika za nastup na velikoj sceni za fudbalere Srbije su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014., u kojima će, u grupi, jedan od rivala biti selekcija Hrvatske.
Članovi Udruženja navijača fudbalske reprezentacije Srbije „Džentlmeni“, koji promovišu fer navijanje, bili su na prethodnom Mondijalu u Južnoj Africi. Ovog puta, kaže nam Dušan Petrović, jedan od „Džentlmena“, zabavno im je i kod kuće, kad već nisu na tribinama:
„Mi smo se skupili par puta u kafićima, pa smo gledali Nemačku, Portugal i tako neki derbi. Svi mi koji spadamo u to udruženje u principu smo ljudi koji rade i imaju porodice. Ovo nam dođe kao ventil. To je najvažnija sporedna stvar na svetu.“
Najveći broj ljubitelja fudbala, Euro 2012, prati na nacionalnoj televiziji, koja ima ekskluzivno pravo prenosa svih utakmica, koje je plaćeno i novcem od TV pretplate. Ali to nije garancija za užitak jer se mnogi fanovi žale da im, pored uzbuđenja koja im priređuju fudbaleri, pritisak najviše podižu nestručni komentari reportera javnog servisa koji iritiraju nepoznavanjem fudbalske igre. Takvi komentari toliko su iznervirali publiku, da se na Internet društvenim mrežama pojavila peticija da se na posao vrati stara garda reportera.
Milojko Pantić, čuveni komentator iz vremena bivše Jugoslavije, rekao je da reakcija publike ne čudi jer su današnji fudbal i reporteri onakvi kakvo je srpsko društvo.
„Sve je u ovoj državi devalvirano, pa i ta profesija. Došli su neškolovani, nepismeni, bez kriterijuma. Kao, naučiće da prozivaju igrače, kao da je prenos utakmice prozivka igrača. Nisu oni krivi. Krivi su oni koji su ih tu doveli i neobučene pustili da nas maltretiraju“, ocenjuje Pantić.
Euro 2012 obeležili su i sukobi navijača, što je naravno primećeno i u ovdašnjoj javnosti. Sociolog Dragan Koković veruje da je posle velikih izgreda u kvalifikacijama u Đenovi za navijače iz Srbije možda i bolje što su propustili ovo takmičenje:
„Navijači mogu nešto da nauče, da se malo edukuju, da vide da ne prolaze neke stvari, da neke obrazce pokušamo iskoreniti.“
Naredni veliki izazov za reprezentaciju Srbije su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Brazilu u kojima će igrati sa Hrvatskom, Belgijom, Škotskom, Velsom i Makedonijom.
Stanislav Karasi, čuveni golgeter Crvene zvezde, zaključuje da bi se Srbija za dve godine mogla naći na Mondijalu, ukoliko domaći fudbal usvoji evropski način rada:
„Mislim da je došao trenutak, i to je jedini pravi put, da se reprezentacija promeni, da dođu mlađi igrači, da damo da vode fudbal ljudi koji trebaju da uče igrače, a ne da uprave i menadžeri menjaju sastav reprezentacije.“
